„Turisti idite kući!“: Evropske zemlje uvode zabrane, kazne, poreze…

Dosta im je nestašice stanova, prevelikog saobraćaja, buke, zagađenja i smeća, mnoge popularne destinacije u Evropi menjaju svoje turističke kampanje „dođi kod nas“ za antiturističke strategije „molim te nemoj“ — i neke od mera za obeshrabrivanje posetioce su prilično ozbiljne.

Bukvalno preplavljene turistima, brojne najpoznatije destinacije postale su neprikladne za život lokalnog stanovništva i pretrpane, nesigurne i neprijatne za posetioce. Lepota, spokoj i jednostavnost mnogih od najtraženijih destinacija u Evropi ne mogu da prežive milione godišnjih poseta.

Iako ovo nije dostiglo nivo zvaničnog pitanja za vladu Evropske unije, počela je debata o tome kako se nositi sa prelivom turista. Nekada „zlatne koke“ za neke destinacije, turisti izgleda danas predstavljaju teret.

„Preterani turizam je već toliko akutan da popularne destinacije sada rade nezamislivo i aktivno pokušavaju da odvrate ili blokiraju dolaske“, piše The Guardian. „Najsavršenija mesta na svetu pretvaraju se u pozadinu za naše turističke selfije. Masovni turizam pretvara destinacije u suprotnost od onoga što su nekada bile.”

Putovanje (Unsplash)

Širom kontinenta, ali posebno među najpopularnijim gradovima i mestima, lokalno stanovništvo kaže da ne može više da podnese destruktivne efekte prekomernog turizma. Venecija je, na primer, toliko preplavljena brojem posetilaca da je uvela ulaznicu koja se kreće od 3 do 10 evra za pristup gradu i njegovim ostrvima. Da bi upravljala gužvom, Grčka je primenila sistem vremenskih termina za posetioce Akropolja.

Horde nisu poslastica ni za same turiste, zarobljene u dugim redovima samo da bi izašli na pešačke staze, kupili piće, ušli u restoran ili se ukrcali u voz, avion ili autobus i došli do neke lokacije. Prirodna ili rukom napravljena čuda, pa čak i crkve su monetizovane.

Države uvode ograničenja

„Turisti čekaju više od dva sata da posete Akropolj u Atini“, preneo je nedavno AP. „Taksi linije na glavnoj železničkoj stanici u Rimu traju isto toliko. I toliko posetilaca se koncentriše oko trga svetog Marka u Veneciji da postoje zadržavanja i dok se prelaze mostovi — čak i radnim danima.”

Netaknute šume, plaže i čudni mali gradovi ponekad su toliko puni ljudi da posetioci nemaju drugog izbora nego da prate pravac gomile. Muzeji mogu biti toliko zakrčeni da su za gledanje popularne izložbe potrebne rezervacije mesecima unapred. Pa čak i tada, teško je videti i ceniti umetnička dela zbog količine ljudi koji ih okružuju.

Svetska turistička organizacija predviđa da će do kraja ove decenije priliv međunarodnih turista premašiti zapanjujuće dve milijarde.

Lokalne i nacionalne vlade bile su pod pritiskom da pronađu rešenja za bum masovnog turizma, a neke su nedavno postavile i ograničenja.

Amsterdam (Pixabay)

Amsterdam je izglasao da se brodovima za krstarenje zabrani ulazak u njegovu glavnu luku. To dolazi nakon šireg obračuna koji gradski zvaničnici nazivaju „kampanja obeshrabrenja“ i koja, između ostalih mera, zabranjuje pušenje marihuane na otvorenom u kvartu crvenih svetla, dok zvanične digitalne kampanje i kampanje postera ciljaju mlade Britance, ohrabrujući ih da se „drži podalje“.

Italija kažnjava turiste

Italija, koja od 2021. zabranjuje velikim brodovima za krstarenje ulazak u istorijsku venecijansku lagunu, uvela je mere i u Rimu da ograniči pristup fontani di Trevi i Španskim stepenicama. Takođe je počela da naplaćuje ulaznice za posetu Panteonu u nastojanju da kontroliše gužvu i zaštiti čuveno arhitektonsko čudo.

Kulturna agencija Ujedinjenih nacija upozorila je na opasnosti sa kojima se grad Venecija suočava zbog masovnog turizma i klimatskih promena i preporučila da se ona uvrsti na svoju listu ugrožene Svetske baštine.

Od juna, grad Firenca zabranjuje kratkoročne privatne smeštaje u svom istorijskom centru, koji je pod zaštitom Uneska.

U Portofinu, jednom od najšarmantnijih primorskih gradova u zemlji na italijanskoj rivijeri, lokalna vlada je uvela zakon kako bi odvratila turiste koji se zadržavaju kako bi napravili selfi u „zonama bez čekanja“, koje uključuju najfotogeničnije žarište. Kazne se kreću i do 275 evra.

Rim, Italija (Pixabay)

Te mere su među najnovijim u nizu drakonskih odluka koje su usvojila italijanska veća za rešavanje problema hordi turista. Tu su i kazne do 2.500 evra za hodanje stazama iznad Cinkue Terre (pet sela u Liguriji) u japankama ili sandalama; zabrana jedenja grickalica napolju u centru Venecije ili u četiri centralne ulice u Firenci; kazna od 250 evra za sedenje na Španskim stepenicama u Rimu.

Jedna plaža u Eraclei čak je zabranila izgradnju dvoraca od peska – maksimalna kazna od 250 evra – jer se smatraju „nepotrebnim preprekama“ na plaži.

Španija i Francuska uvode antireklame za turiste

U Nici, na francuskoj rivijeri, nedavno su postavljeni neobični komadi ulične umetnosti na mestima koja su veoma posećena od strane turista: džinovske zamke za pacove „da bi se iskorenila i eliminisala turistička štetočina“ sa džinovskim sladoledom kao mamcem. „Da bi se obuzdao masovni turizam, ulični umetnik ‘TooLate’ nudi radikalno rešenje“, piše FranceInfo.

Džinovske zamke su duhovit pristup, ali i jasan prikaz osećanja stanovnika grada prema preteranom turizmu.

Na nivou vlade je predstavljen plan „za bolje regulisanje turističkih tokova i podršku lokalnim vlastima koje osećaju porast broja posetilaca“.

Jedna od najpopularnijih hodočasničkih destinacija u Španiji, Santjago de Kompostela u Galiciji, planira da uvede turističku taksu kao način za borbu protiv prekomernog turizma. „S obzirom da grad svake godine prima više od 300.000 turista, kao i hodočasnika, vlasti više ne žele da Santjago de Kompostela bude ‘tematski park’“.

Lokalni zvaničnici takođe planiraju da uspostave kontrolu nad brojem turista u istorijskom centru grada.

Majorka, koja je posle prenaseljene Ibice najtoplije mesto na Balearskim ostrvima, postaje leglo antiturističkih protesta: “Majorka je dotakla dno!” piše The Mallorca Daily Bulletin u članku o besu lokalnog stanovništva zbog skoro golih turista koji lutaju po prodavnicama i ulicama živopisnih gradova.

Ibica (Pixabay)

Podzakonski propisi u opštini Kalvija sada zabranjuju ‘golo ili polugolo’ hodanje ulicama; isto važi i za Palmu (glavni grad Majorke) i Plaja de Palmu, a poslednjih godina su u više navrata izricane kazne u drugim odmaralištima kao što je Magaluf“.

Slična mera je već uvedena u Barseloni, gde nedavna lokalna kampanja grafita pogrešno usmerava turiste dalje od prepunog parka Guel koji je dizajnirao Gaudi.

U Portugalu, puštanje glasne muzike na mnogim od najpopularnijih plaža može biti kažnjeno kaznama u rasponu od 200 do 36.000 evra. Samo obala Algarvea, na primer, vidi više od milion uglavnom britanskih turista tokom špice sezone. Kazne se kreću između 200 i 4.000 evra za pojedinca i od 2.000 do 36.000 evra za grupe.

Lista zabrana i ograničenja u Portugalu sa kojima se putnici mogu suočiti na plažama uključuju neovlašćene igre loptom, kampovanje van kampova, pecanje u kupalištima i prelet aviona ispod 1.000 stopa, osim onih namenjenih za nadzor ili operacije spasavanja.

Hrvatska uvela drakonske kazne

U okviru kampanje „Poštuj grad“, ultra-popularni grad Dubrovnik pokrenuo je sistem odlaganja prtljaga kako bi se minimizirala buka kofera na točkovima na kaldrmisanim ulicama centra grada. Počevši od novembra, opština će uvesti obavezne ormariće na nekoliko tačaka u ovom gradu gde će biti zabranjeno putovanje sa prtljagom.

Dubrovnik, stari grad (Pixabay)

Nove mere za kontrolu prekomernog turizma takođe uključuju zabranu spavanja na javnim površinama, mokrenja na javnim mestima, penjanja na spomenike, ponašanja u pijanom stanju, ispijanja alkohola u blizini zaštićenih javnih prostora uključujući škole i prekršaje u vezi sa drogom, što je sve kažnjivo sa visokim novčanim i zatvorskim kaznama.

Dubrovnik je od početka ove godine već zabeležio 289.000 dolazaka i 763.500 noćenja.

Izvor: BIZlife

Foto: GRANT ROONEY PREMIUM/Alamy/Pixabay/Unsplash/Freepik