Tržište rada EU pokazuje znake oporavka, tek se očekuju nestašice radnika
Evropsko tržište rada pokazuje znakove oporavka, a poslednji statistički podaci pokazuju smanjenje slobodnih radnih mesta na tržištu rada, uz povećanje zaposlenosti u drugom kvartalu godine.
Stopa slobodnih radnih mesta, udeo ukupnih radnih mesta koja su upražnjena, smanjena je sa 2,8 odsto u prvom kvartalu na 2,7 odsto. U istom periodu, stopa zaposlenosti osoba starosti 20 – 64 godine iznosila je 75,4 odsto, što je blagi porast od 0,1 procentni poen.
Međutim, zabeležen je širi trend. Dugoročna stopa slobodnih radnih mesta u EU nastavila je da raste svake godine, ne uspevajući da uskladi ponudu sa potražnjom.
Stopa slobodnih radnih mesta u EU nastavila je da raste od 2020. godine, kada su mnogi ljudi dobili otkaz ili otpušteni kako bi smanjili troškove zbog pandemije.
Uprkos povećanju stope zaposlenosti u drugom tromesečju, u ranijem izveštaju Evropske komisije navodi se da otvaranje novih radnih mesta i potreba za zamenom radnika koji odlaze u penziju izazivaju „nedostatak“.
Ove nestašice će se verovatno povećati, prema izveštaju, s predviđenim padom radno sposobnog stanovništva sa 265 miliona u 2022. na 258 miliona do 2030. godine.
Najviše slobodnih radnih mesta u Holandiji
Među državama članicama EU sa brojkama dostupnim Eurostatu, Holandija je imala najveću stopu slobodnih radnih mesta u EU, sa 4,7 odsto ukupnih radnih mesta koje još treba popuniti.
Među slobodnim radnim mestima oglašenima na internetu u istom periodu, najtraženiji su programeri softvera i prodajni asistenti. Poslovi u oglašavanju, marketingu i proizvodnji takođe su imali značajan broj slobodnih radnih mjesta, pored inženjeringa i istraživanja i razvoja.
Bugarska i Rumunija su, s druge strane, u istom kvartalu zabeležile samo 0,8 odsto slobodnih radnih mesta.
Povećan broj ljudi dostupnih za posao, ali ga ne traže
Stopa slobodnih radnih mesta u EU iznosila je 2,2 odsto u drugom kvartalu 2021, odmah nakon otvaranja glavnih tržišta. Dostigla je 3 odsto u drugom tromesečju 2022. i od tada je počela da opada.
Statistike širom zemalja pokazuju borbu kontinenta da popuni radna mesta, što se često pripisuje nedostatku kvalifikovane radne snage.
Prema Eurostatu, više od 75 odsto kompanija u EU već se bori da pronađe profesionalce sa potrebnim veštinama za popunjavanje radnih mesta, što ometa ekonomski rast.
Novi zakon nemačke vlade o imigraciji, usvojen u augustu, ima za cilj privlačenje kvalifikovanih radnika izvan EU. Danska vlada je takođe odobrila trogodišnju vizu za međunarodne studente koji žele da rade nakon diplomiranja.
S druge strane, međutim, oko 27,5 miliona ljudi u radnoj snazi EU reklo je da su ili nezaposleni, nedovoljno zaposleni, traže posao, ali nisu odmah dostupni, ili su bili dostupni, ali ne traže posao.
Stopa nezaposlenosti u EU se smanjuje od 2020. godine, što je uzrokovano „ne zbog povećanja nezaposlenosti, već zbog povećanja broja ljudi koji su dostupni za posao, ali ga ne traže“, navodi se u izvještaju Eurostata.
To je dovelo do upražnjenih radnih mesta, stoga nije došlo do značajnih pomaka u stopama slobodnih radnih mesta, uključujući i poslednji kvartal, dodaje se.
Izvor: Klix
Foto: Pixabay
