Tri gracije srpskog vinarstva i njihov porodični biznis
Tri sestre iz Vranja – Dragana, Maja i Marija, odrasle su u preduzetničkoj porodici Aleksić, uz roditelje koji se ceo život bave privatnim poslom, pa ništa logičnije nije bilo nego da naprave biznis koji zajedno vode – Vinariju Aleksić.
“Nama je bilo nezamislivo da bilo šta drugo osim takvog puta – da svoju kreativnost, ljubav i posvećenost vinima pretvorimo u sopstveni biznis. Proizvodnjom vina smo počele da se bavimo posle završenog fakulteta. Nas tri smo prva generacija koja se vinom bavi kao komercijalnim proizvodom”, kaže najstrarija Dragana.
Ona je objasnila da je proizvodnja vina bio hobi njihovih roditelja, pa je odrastajući uz ljubav prema vinu, za njih tri bilo najprirodnije da započnu proizvodnju vina.
Biznis su, kako kaže pokrenule uz pomoć i podršku roditelja, na čemu su im neizmerno zahvalne a za pokretanje svake proizvodnje, pa i ove, bilo je potrebno dosta novca.
“Iskustvo i znanje naših roditelja je doprinelo racionalizaciji troškova. Vinarstvo traži velika ulaganja a sporo se vraća uloženo. Morate biti stpljivi”, navela je ona.
U početku je bilo problema ali su to bile slatke početničke muke, kaže Dragana i ističe da se u Srbiji vinarstvo dostra brzo razvila ali da država ne može da isprati taj tempo.
Prepisujemo zakone EU a trebalo bi da ih prilagodimo uslovima u našoj zemlji, smatra ona.
Vinarija Aleksić je na tržistu za relativno kratko vreme postala prepoznatljiva sa paletom od 11 proizvoda koja je podeljena u tri cenovne kategorije, odnosno tri proizvodne linije – Basic, Classic i Limited.
“Ljubiteljimja vina moraju biti dostupni naši proizvodi. I upravo zbog kvaliteta, ali i autentične priče koju pričaju naše etikete Barbara, Žuti cvet, Amanet i Kardaš omiljene su medju pravim poznavaocima i uživaoca u vinima”, rekla je Dragana.
Ona je istakla da podneblje na kome živimo pogoduje mnogim sortama zbog čega Srbija ima dosta autohtonih sorta groždja.
Dragana smatra da uslovi poslovanja na našem tržištu nisu najpovoljniji i da ima utisak da je svake godine sve teže. Tržište se smanjilo i osiromašilo, nedovoljno se ulaže u ljude i proizvodnju.
“Država od svojih briga ne stiže da se pozabavi ravzojem novih privrednih grana, od kojih je vinarstvo jedna od najperspektivnijih. To je velika šteta, ali ostaje da se nadamo promenama i utom delu. Sa druge strane, gledamo da se ne ograničimo samo na srpsko tržište, već polako osvajamo i region i Evropu. Konkurencija je za nas stimulativna a naši proizvodi su vrhunskog kvaliteta o čemu svedoči i dobijeno priznanje za najbolju vinariju iz Srbije ‘AWC Vienna International Wine Challenge 2015’ “, istakla je Dragana.
Prema njenim rečima vinarija kojom rukovode sestre Aleksić dobila je dragocenu podršku od Evropske banke za obnovu i razvoj kroz program “ Small Business Support”, dok je sa druge strane, ostala uskraćena za subvencije države odnosno domaćeg Ministarstva poljoprivede.
Dragana kaže da bi uvek izabrala privatan biznis i posao kojim je odlučila da se bavi, napominjući da je za privatnika važno da bude uporan i strpljiv jer se ništa preko noći ne može postići.
Izvor: BIZLife
Piše: Tanja Njegomir
