Tiha iscrpljenost: Globalni osećaj koji nas sve povezuje

Bez obzira na to da li živite u Beogradu, Berlinu ili Bangkoku – jedno osećanje se poslednjih godina uvuklo u svakodnevicu gotovo svih zaposlenih ljudi: stalna blaga iscrpljenost. Niste baš potpuno „burnout“, ali niste ni odmorni. Spavate, ali se ne budite sveži. Odmarate, ali ne osećate reset. Vikend dođe i prođe – a vi kao da ste i dalje „u hodu“.

Ova tiha, niskog intenziteta iscrpljenost – na engleskom sve češće nazvana quiet exhaustion ili low-grade burnout – postala je globalna dijagnoza savremenog života. Ne zove se bolovanje zbog nje. Ne vidi se na sastancima. Ali je prisutna u svakoj pori dana – u spuštenim ramenima, praznom pogledu ka ekranu, i u rečenici „samo da izguram još ovu nedelju“.

U čemu je stvar?

Današnji svet zahteva da budemo stalno dostupni, stalno informisani, stalno angažovani. Notifikacije, mejlovi, Slack poruke, obaveze koje „mogu da sačekaju do ponedeljka“ ali zapravo nikad ne sačekaju. Posao koji staje kad i dan – ali dan se više ne završava kad padne mrak.

I onda dođe vikend. A mi umesto da se opustimo, pokušavamo da „uguramo“ odmor u 48 sati – između nabavke, ručka kod rodbine, pranja veša i pokušaja da „napunimo baterije“. Spojimo oči na kauču, ali telefon ipak zatreperi. I to je to.

Zašto nam se uvek prispava oko 14 sati – i šta da uradite umesto da posegnete za kafom

Kako dalje?

Psiholozi sve češće upozoravaju da ova tiha iscrpljenost ne treba da se ignoriše. I da nam za oporavak nije potreban godišnji odmor od mesec dana na Baliju – već novi, svesniji odnos prema svakodnevici.

Male stvari pomažu:

– Mikro rituali bez tehnologije (jutarnja kafa bez ekrana, šetnja bez slušalica)

– Jedan dan u nedelji bez društvenih mreža

– Odlazak na spavanje bez „samo još jedan reel“

– Vikend bez zakazivanja svake minute

Tiha iscrpljenost možda ne vrišti – ali uporno šapuće. I zaslužuje da je čujemo.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik