Teško protiv predrasuda: Gde su žene u politici u svetu, a gde u Srbiji?
Formiranje nove Vlade Srbije je završeno. Poznata su lica novih ministarki i ministara.
Između brojnih novinskih natpisa koji su se u prethodnom periodu bavili budućim sastavom Vlade Srbije, sticao se utisak da u drugi plan pada rodna ravnopravnost u sastavu budućeg kabineta Ane Brnabić.
Međutim sada kada su objavljena imena ministara da se primetiti nekoliko novih ženskih lica kao što su Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dubravka Negre, ministarka rudarstva i energetike, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, Jelena Begović, ministarka za nauku, inovacije i tehnološki razvoj i Danica Grujičić ministarka zdravlja. Prema rečima lidera naprednjaka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Vladi će biti oko 45 odsto žena.
Otuda se sa pravom možemo zapitati: da li je u Srbiji na sceni povećanje broja žena u državnim telima, kako u zakonodavnim tako i u izvršnim? U nastavku teksta Digital Element istražuje šta se na ovu temu piše na digitalnim kanalima kako kod nas, tako i u svetu.
Formiranje nove Vlade (Scrn)
Broj žena u parlamentima država EU u porastu
Prema podacima Eurostata broj žena u parlamentima država članica Evropske unije u konstantnom je porastu do 2004. godine do danas.
Prošle godine udarne vesti su bile da je Island ušao u istoriju kao prva evropska država koja je izabrala da žene čine većinu u državnom parlamentu i da će u novom sastavu nemačkog Bundestaga sedeti više žena u odnosu na prethodni saziv.
Vest koja je, takođe, obišla svet jeste da je proteklog vikenda italijanska liderka krajnje desnice Đorđa Meloni zvanično postala prva žena premijer Italije, nakon što je preuzela dužnost od odlazećeg premijera Marija Dragija.
Koliko je ova vest bila interesantna govori u prilog činjenica da je o Melonijevoj za samo ova dva dana objavljeno 77.8K tekstova koji su zabeležili engagement od 648K. Najviše reakcija publike izazvao je TikTok klip sa medijskog kanala VDnews koji prikazuje trenutak polaganja zakletve Đorđe Meloni kao prve premijerke Italije. Ovaj klip imao je neverovatnih 62K reakcija u vidu lajkova, komentara i šerova.
@vdnews.tv Giorgia #Meloni ha giurato come prima donna Presidente del Consiglio. #informaticontiktok #vdnews ♬ suono originale – VDnews
Da li se glas žena u politici čuje?
Postavlja se pitanje šta je to novo što žene donose u politiku, koliko su primetne i uticajne – da li se njihov glas čuje? Sa druge strane, stiče se utisak da su žene mnogo više pod lupom javnosti i potencijalna meta kritika od strane muških kolega.
Najsvežiji primer je, svakako, finska premijerka Sana Marin koja se javno izvinila zbog snimka i fotografija sa private zabave koje su izašle u javnost i izazvale veliku raspravu u medijima i na društvenim mrežama. U svetu je u periodu kada je pomenuti snimak izašao u javnost za samo pet dana (18-22. avgusta) zabeleženo 191.4K objava o Sani Marin, koje su generisale engagement 1,9M. Tema je bila aktuelna u čitavom svetu. Objavljivani su čak i video snimci ,,Solidarity with Sanna” u kojima su devojke koje igraju na žurkama.
Ovakve primere imamo i u Srbiji. Staša Stojanović, poslanica SNS-a, nedavno je dospela u žižu javnosti zbog potencijalnog kompromitujućeg snimka.
U odbranu svoje koleginice, Jelena Obradović, članica Predsedništva SNS-a i narodni poslanik u Skupštini Srbije, ocenila je na Twitter-u da je glavno oružje kukavica javni linč na žene u politici.
Javni linč usmeren na žene u politici je glavno oružje bezmoralnih kukavica i mizogina koji odgovor na istinu, rad i rezultate nemaju.
Nije prvi put da plasiranjem laži i napadima na žene još jednom potvrđuju da su im laži mržnja i podlost glavne odlike političke borbe prema SNS. https://t.co/gFqE40mRza— Jelena Obradović (@Jelena_sns) October 11, 2022
Povodom ove vesti oglasilo se udruženje “Ženska solidarnost” na Twitter-u rečima da je osvetnička pornografija vid nasilja nad ženama i da one ne smeju da budu napadane samo zato što su žene.
Mizoginja ne zaobilazi ni političarke iz redova vladajuće klase. Žene u politici mogu i treba da budu kritikovane za svoje stavove i politike za koje se zalažu, a da ne da budu napadne i ponižavane samo zato što su žene. Osvetnička pornografija je vid nasilja nad ženama!👇
— Ženska solidarnost (@ZSolidarnost) October 11, 2022
Žene u politici moraju mnogo više da se dokazuju
Dosadašnja potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović više puta je izjavljivala da ženama u politici nije lako, da moraju mnogo više da se dokazuju, ali da je, uprkos tome, važno da ima više žena na mestima na kojima se donose odluke.
„Ono što nam često nedostaje je ženska solidarnost i da jedna drugoj pružimo podršku“, rekla je svojevremeno Mihajlović i apelovala na žene da se uključe u politiku.
Bor, 21.09.2022. – Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlovic (BETAPHOTO/MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE/ZORAN PETROVIC)
Da je ženska solidarnost itekako važna u politici podsećaju i svetski mediji koji su se ovog meseca prisetili desetogodišnjice žestokog govora protiv seksizma tadašnje australijske premijerke Džulije Gilard. Govor je bio petnaestominutni monolog za koji je Gilard kasnije rekla da je rezultat višegodišnjih seksističkih i rodnih kritika usmerenih prema njoj tokom njenog premijerskog mandata.
Prema pisanju medija to je bio ,,istorijski trenutak za žene u parlamentu, iako je Gilard bila prva i poslednja žena premijer u Australiji do danas, to je označilo kulturnu promenu”. Na instagramu je velike reakcije izazvala Džulijina slika kako čita svoju novu knjigu ,,Not now, not ever” – deset godina od mizoginijskog govora, koja je izazvala oduševljenje pratilaca i mnoge komentare podrške (ENG 19.3K).
Istražujući šta se na društvenim mrežama piše o ženama u politici Digital Element je naišao i na Gladys Boss Shollei, članicu parlamenta u Keniji, koja je održala večeru u čast žena u 13. Parlamentu i na Twitter-u napisala:
,,Broj žena u politici raste svakim izbornim ciklusom. Sada imamo 82 žene u Narodnoj skupštini i 21 ženu u Senatu.”
Žene u politici
„Žena može biti predsednica“
Nekadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton u nedavno objavljenom intervjuu istakla je da se ne slaže sa tvrdnjom da žena nikada ne može biti predsednica.
,,Slažem se da je zaista teško. Slažem se da je dvostruki standard živ i zdrav. I stoga se svaka žena u politici ili bilo kojoj sferi života suočava sa izazovima sa kojima se muškarci koji imaju isto iskustvo ne suočavaju“, dodajući da što je više žena koje se kandiduju i koje se mešaju u najviše nivoe politike, to će situacija biti bolja.
Hilari Klinton
Evidentno je da je trend u svetu, pa i kod nas, sve veće učešće žena u politici. Ono što je važnije jeste da one više nisu samo pasivni posmatrači u procesu donošenja političkih odluka, već i aktivni učesnici, a u nekim zemljama, kao što je pomenuto, čak i lideri, nosioci političkog života.
Kada je reč o Srbiji, moraju se pohvaliti ambicije i namere nosioca političke vlasti da se žene sve više involviraju u političkom životu. Prema podacima koji su predstavljeni na konferenciji Interparlamentarne unije u Beču prošlog septembra srpska skupština se našla na 30. mestu (među 190 skupština) po broju žena poslanica, dok je Vlada Srbije na 16. mestu po broju pripadnica lepšeg pola. Ipak, ne sme se izgubiti iz vida činjenica, koja treba da deluje opominjujuće, a to je da je i dalje prisutan seksistički odnos muškog dela srpske populacije prema ovom pitanju.
Da li je u pitanju još uvek izražena patrijarhalna dimenzija našeg naroda, ostaje da se vidi. Međutim, ono što ukazuje da smo, bez ikakve sumnje, na pragu nekog novog doba i u ovom pogledu, svakako jeste izbor sada već po treći put žene na čelu srpske vlade. Sa jedne strane, može se reći da “kaskamo za svetom”, dok se na ovim specifičnim primerima može reći da neke etape u našem društvenom razvoju preskačemo “krupnim koracima”.
Izvor: Sandra Tmušić/Digital Element
Foto: Pixabay/Scrn/Unsplash
