Tekst koji se komentariše u stranim medijima: “Pročitajte ovo i možda nećete hteti nikada više da jedete piletinu”
Novinarka Merin Mekena (Maryn McKenna) napisala je istraživački tekst o tome kako se antibiotici (zlo)upotrebljavaju kao hrana za živinu, da bi životinje bile otpornije i veće. Osim u “Guardianu” tekst je objavljen i u listu “National Geographic”, a prošireni materijal pod nazivom “Plucked! The Truth About Chicken” biće u izdanju e-knjige.
Prenosimo vam delove njenog teksta. Napominjemo da se novinarka u ovom tekstu poziva na američko tržište, ali nijedna zemlja, kao ni Srbija, nije imuna na ovaj veliki problem:
“Većina životinja uzgaja se uz pomoć svakodnevnih doza antibiotika. Do 2050. godine, otpornost na antibiotike prouzrokovaće čak 10 miliona smrti godišnje.
…
Proučavajući ovu temu shvatila sam da već decenijama unazad hranimo živinu, kao i većinu drugih životinja, određenim dozama antibiotika, i to svakodnevno.
Antibiotici ne prave krotke životinje, ali prave uslove koje omogućavaju pilićima da budu krotki, omogućavaju nam da pretvorimo aktivnu i žilavu domaću pticu u brzo-rastuću, sporu, poslušnu gomilu proteina, mišićavu i tešku kao bodibilderi iz dečijih crtaća. Sada, većina životinja, širom planete, hrani se antibioticima, i to svakog dana: a to je 63.151 tona antibiotika svake godine.
Farmeri su počeli da koriste “dozvoljene” lekove jer antibiotici pretvaraju životinje u ukusno meso mnogo efikasnije; kako su farme postajale veće, i kako su čuvali sve više životinja na malom prostoru, antibiotici su ih štitili i od bolesti. Ova otkrića, koja su počela sa pilićima, stvorili su “ono što smo izabrali da nazovemo industrijalizovanom poljoprivredom.”
Cena živine pala je vrlo nisko i postalo je meso koje Amerikanci jedu više nego bilo koje drugo – i upravo to meso prenosi najviše bolesti (koje se prenose hranom), kao i otpornost na antibiotike, a donosi i jednu od najvećih zdravstvenih kriza našeg vremena – usporeno varenje.
Za većinu ljudi, otpornost na antibiotike skrivena je epidemija sve dok ne dožive tu nesreću da i sami ne zarade neku infekciju ili neko iz njihove porodice. Infekcije koje su otporne na antibiotike nisu zastupljene u javnosti – nema poznatih koji o tome pričaju, niti imaju političku podršku…
Ali, otporne infekcije su ogroman i čest problem koji se pojavljuje svakodnevno i svima. Bakterija otporna na antibiotike zaslužna je za oko 700.000 smrti godišnje: 23.000 u Americi, 25.000 u Evropi, 63.000 beba u Indiji. Prouzrokuje i milione bolesti godišnje. Do 2050. godine, otpornost na antibiotike prouzrokovaće čak 10 miliona smrti godišnje.
Ono što je najveći problem u eri antibiotika jeste što ovi lekovi ne služe samo da izleče bolesti već se koriste kao hrana životinjama koje će zatim postati nama, ljudima, hrana.
Čak 80 odsto antibiotika prodatih u Americi i više od polovine u ostatku sveta koristi se za životinje, ne za ljude.
Životinje koje su predodređene da nam budu hrana unose antibiotike kroz vodu i hranu, i to ne da bi bili njihovi lekovi, već svakodnevni “začin” hrani. Čak dve trećine antibiotika koji se koriste za životinje, koriste i ljudi, pa odatle i ta otpornost.
Otpornost je odbrambena adaptacija, evolutivna strategija prilagođavanja koja omogućava bakterijama da se štite od moći antibiotika da ih ubiju. Ono što može da uspori tu otpornost jeste ograničeno korišćenje: prava doza u pravo vreme, za organizam koji je u opasnosti. Ali, većina antibiotika koji se koriste u stočarstvu narušava ta pravila. Rezultat je otprona bakterija.
Ceo tekst možete pročitati OVDE
Izvor: BIZLife/Guardian
Foto: Pixabay
Piše: N.V.
