Sve više STRANIH RADNIKA u Srbiji, evo zašto i GDE su angažovani

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Sve više STRANIH RADNIKA u Srbiji, evo zašto i GDE su angažovani

    Već godinama privreda Srbije ukazuje na nedostatak kadrova u nekim delatnostima, a u poslednje vreme primetno je da je u Srbiji sve više stranih radnika angažovano na mnogim projektima i poslovima.

    Broj izdatih radnih dozvola je gotovo udvostručen prošle godine, a inostrani radnici najčešće dolaze na rad u našu zemlju iz Kine, Turske i Rusije, ali i iz okolnih susednih zemalja, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije, Albanije, pokazuju podaci PKS.

    Angažuju se na velikim infrastrukturnim projektima, na poslovima iz oblasti građevinarstva, ali i u drugim oblastima i pozicijama (menadzerskim različitih nivoa), u okviru stranih investicija koje pristižu.

    Koji kadrovi nedostaju?

    Nažalost i statistika potvrđuje ovakva kretanja, s obzirom na to da je devedestih godina u srpska industrija upošljavala nešto više od million radnika, a da u prvom kvartalu ove godine u industriji Srbije radi oko 490.000 radnika.

    U Srbiji  nedostaju kako kadrovi sa završenim srednjim nivoom obrazovanja, tako i visoko obrazovani kadrovi, a najviše su u deficitu radnici u građevinarstvu, grafički radnici svih specijalnosti, zatim za radnicima vapi i tekstila industrija pa tako nemamo dovoljno ni šivača, modelara odeće i obuće, mehaničari tekstilnih mašina…

    Inače, većina malih i srednjih proizvođača tekstilnih proizvoda i obuće ne zapošljava mehaničare tekstilnih i mašina za šivenje već plaća uslugu servisima koji im održavaju mašine, tako da je veoma mali broj ove vrste obučenih kadrova.

    Na nedostatak radnika žale se i u trgovinama, turizmu i ugostiteljstvu, pa je tako sve manje i prodavaca, mesara, pekara, konobara, kuvara, sobarica i recepcionera.

    Već je poznato da nema ni vozača kamiona i autobusa, a takođe, za poslove kontrolora na tehničkom pregledu vozila deficitarni su kontrolori srednje automehaničarske i saobraćajne stručne spreme.

    Fali i tehničara, radnika u hemijskoj industriji, zanatlija, naročito stolari, bravari, alatničari, obućari, automehaničari, autolimari, farbari,  vodoinstalateri, zatim u drvnoj i instriji nameštaja…

    Privredi Srbije nedostaju i zavarivači, operateri na CNC mašinama, operateri na obradnim centrima, mehantroničari, mašinski tehničari – serviseri (CNC mašina i obradnih centara), elektrotehničari /elektroničari, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari, serviseri i monteri liftovskih postrojenja.

    Radnici na gradilištu

    Što se tiče visokog obrazovanja, nedostaju gradjevinski inženjeri, elektro inženjeri, mašinski inženjeri, diplomirani tehnolozi, tehnologija obrade plastičnih masa, projektnih inženjeri,  mašinski inženjeri, elektro inženjeri.

    Takođe, traženi su specijalisti marketinga, komercijalisti, menadžeri, vaspitaci predškolske dece,  ekonomisti za finansije, racunovodstvo i bankarstvo, socijalni radnici,  veterinari i tehnolozi ,programeri i „IT“ stručnjaci, ukazuju predstavnici Privredne komore Srbije.

    Potrebe srpskih privrednika za stranim radnicima su velike i ubuduće će rasti, posebno na građevinskim radovima, navode u PKS.

    Šta je rešenje za ovaj problem?

    “Budući da među domaćim stanovništvom nema kadrova sa traženim kvalifikacijama ili nisu zainteresovani za obavljanje određenih poslova, onda je i jasno zašto je u Srbiji sve više radnika iz inostranstva”, kaže rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovnu politiku PKS-a Mirjana Kovačević za BIZLife.

    Mirjana Kovačević, PKS

    Mirjana Kovačević, PKS

    Navodi da su iz PKS na to ukazivali još 2015. godine, kada su pokrenuli i prve intenzivnije korake u razvoju dualnog modela srednjeg stručnog obrazovanja i dodaje da je za kompanije najbolji način da obezbede kadrove.

    Pre svega, ovaj model im omogućava da izvrše selekciju budućih zaposlenih , da mlade školuju u skladu sa svojim potrebama i da postepeno grade odnose lojalnosti i poverenja, objašnava sagovornica BIZLife portala.

    Učenici koji se školuju za neki od dualnih obrazovnih profila, znaju da im dualno obrazovanje povećava mogućnost zaposlenja po završetku škole, u struci pre svega, u toj kompaniji   kojoj je realizovano učenje kroz rad, ali i da im se pruža mogućnost pokretanja sopstvenog posla.

    U kojim sektorima i dokle se stiglo sa modelom dualnog obrazovanja?

    Dualno obrazovanje je najzastupljenije u sektorima metalske i mašinske industrije (posebno iz auto industrije), prehrambene, tekstilne drvne, građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja (logistika i špedicija, avio saobraćaj).

    Privreda najviše traži profile bravar-zavarivač, industrijski mehaničar, operater mašinske obrade, ali su potrebni i trgovci, kao i kuvari i konobari. Traženi su i tehničari mehatronike, tehničari za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, kao i mehaničari motornih vozila.

    Zavarivač, posao

    Zavarivač, posao

    Od oktobra 2021. godine i visokoškolske ustanove su krenule sa realizacijom dualnog modela studija, pa su akreditovana  32 studijska programa (relevantna za tekstilnu , mašinsku, prehrambenu industriju, ugostiteljstvo i dr).

    Pored razvoja dualnog modela obrazovanja i animiranja kompanija da se u većem broju uključe, s obzirom na značajan odliv kadrova poslednjih godina, neophodno je da nastavimo intenzivno da radimo i na otklanjanju faktora zbog kojeg i dolazi do tih odliva, dodaje sagovornica.

    „Pre svega pod ovim faktorima mislimo na unapredjenje ambijenta za rad i napredovanje mladih, na primer poboljšanje infrastrukture za život i rad, omogućavanje mladima razvoj ideja. Različita istraživanja pokazuju da naši studenti kada biraju posao, rukovode se pre svega mogućnošću da kod poslodavca mogu da razvijaju svoje veštine. Sledeći njihov kriterijum za izbor poslodavca je mogućnost rada na zanimljivim projektima, pa zatim mogućnost napredovanja u karijeri, a zarada, koju smo verovatno svi smatrali prioritetom nad prioritetima je tek na četvrtom mestu na ovoj listi”, kaže Kovačević.

    Sve više izdatih dozvola stranim radnicima

    O tome da ih je sve više u Srbiji može ilustrovati I podatak da je u 2020. godini izdato oko 13. 000 dozvola za rad stranaca u Srbiji, a u 2021 taj broj je skoro udvostručen. U  prvoj polovini ove godine  u odnosu na isti period prethodne godine rast je usporeniji nego kada poredimo 2021. sa 2020. godinom.

    Poslodavci se mogu i samostalno angažovati u nalaženju kadrova u inostranstvu, odnosno mogu oglašavati svoje radne pozicije u različitim inostranim medijima i različitim kanalima.

    Kakva je procedura prilikom angažmana?

    S obzirom na dominaciju mikro i malih kompanija u strukturi naše privrede, ne čudi što ipak mnogi preferiraju agencije koje su specijalizovane za posredovanje u zapošljavanju.

    Dužina trajanja i osnovni elementi ugovora odredjeni su zakonodavnim okvirom, odnosno,  pre svega Zakonom o zapošljavanju stranaca i Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, ukazuje sagovornica na proceduru.

    Procedura, posao, ilustracija

    Procedura za radne dozvole, posao, ilustracija

    Prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, strani državljani moraju dobiti boravišnu dozvolu od MUP-a, a onda i radnu dozvolu koju izdaje NSZ, a koju za njih pribavlja poslodavac koji ih angažuje. Ukoliko stranac dolazi iz zemalja koje nisu članice EU, odnosno koje ne potpadaju pod Šengen zonu, najverovatnije će pre regulisanja privremenog boravka i radne dozvole u Republici Srbiji biti potrebna tzv. „D viza“ – viza za duži boravak;

    Takozvana Viza D (viza za duži boravak) omogućava strancima da borave i rade u Srbiji u periodu od 90 do 180 dana, s tim da se u skladu sa procedurama može raditi i produženje.

    Kada steknu ove uslove za zapošljavanje ili samozapošljavanje oni stiču i ista prava i obaveze kao i domaći radnici, odnosno na njih se onda primenjuje Zakon o radu.

    Kada su u pitanju sezonski poslovi, poslodavac može da angažuje sezonske radnike najviše 180 dana u toku kalendarske godine, računajući kalendarske dane od prve prijave sezonskih radnika putem Portala Poreske uprave do poslednje odjave sezonskih radnika sa tog portala, pri čemu se dani u kojima nije bilo angažovanja sezonskih radnika ne broje. istog sezonskog radnika poslodavac može da angažuje najviše 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

    Na problem nedostatka radnika ovih dana posebno su pažnju skretali i poljoprivrednici naročito u Vojvodini, a mediji prenose da se na plantažama sve češće mogu sresti Uzbekistanci, Nepalci, ali radnici iz Indije i Kazahstana.

     

    Radnici se u Srbiji “kradu od firme do firme” i to za 100 EUR više

     

    Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE