Sve više radnika u Srbiji prima MINIMALAC, ima li šanse za POVEĆANJE?

11/05/2022 | 12:12

Sve više radnika u Srbiji prima MINIMALAC, ima li šanse za POVEĆANJE?

Broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu u Srbiji povećan je usled aktuelnih dešavanja i sada ih je za 50.000 više nego ranije- tačnije oko 400.000 njih prima minimalac.

To je pokazala računica sindikata koji ukazuju da zbog inflacije izazvane ukrajinskom krizom, minimalna zarada u Srbiji gubi na vrednosti.

Zato traže nove pregovore u vezi toga da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje, a ne jednom.

Takav zahtev uputili su Socijalno-ekonomskom savetu, i čekaju da li će se nadležni izjasniti.

Minimalac ne može da pokrije sva poskupljenja

Kako je za BIZLife rekao Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, cene posebno hrane u poslednja dva meseca porasle su i minimalac ne može da pokrije sve potrebne troškove koje su predviđene minimalnom potrošačkom korpom.

Prethodne računice sindikata pokazivale su da u Srbiji oko 300.000 do 350.000 radnika prima minimalnu zaradu, a sada se taj broj povećao na 400.000 budući da kako Mihajlović kaže, mnoge firme su usled problema u poslovanju bile prinuđene da pošalju radnike na odsustvo što podrazumeva i minimalnu zaradu.

Radnik

Tačne računice koliko je takvih preduzeća nema, ali prema rečima predstavnika sindikata- sve ih je više.

Mihajlović navodi da su se sindikati na korak da zatraže da se minimalac koriguje dva puta godišnje odlučili jer i Zakon o radu predviđa da ako dođe do vanrednih situacija, kakva je aktuelna, i rasta inflacije, pa samim tim i poskupljenja -to se može zatražiti.

Predstavnici sindikalnih organizaciju u Srbiji još ranije su ukazivali da veliki broj radnika prima i zaradu ispod zagarantovanog iznosa, odnosno minimalca, odnosno da ima sektora i delatnosti u kojima radnici primaju i manje od tog iznosa.

Šta kažu poslodavci?

Poslodavci rešenje vide u progresivnom oporezivanju plata.

Boško Savković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za BIZLife da minimalna zarada ne treba da bude oporezovana jer bi trebalo da bude kao socijalna kategorija.

Navodi da bi porezi i doprinosi na znatno veće plate, iznad proseka u Srbiji trebalo da budu veći, i da se na taj način uvede progresivno oporezivanje plata.

Ističe da minimalna potrošačka korpa ne podmiruje sve potrebe stanovništva I da je minimalac rastao od 2016. godine, ali da takođe nije dovoljan za pristojan život.

Inače visina minimalne cene rada za 2022. godinu povećana je za 9,4 odsto i cena radnog sata u Srbiji iznosi 201,22 dinara u neto iznosu, a na mesečnom nivou je to oko 35.000 dinara.

Radnici

RadniciTakođe, ukazuje da su poslodavci suočeni sa sve većim problemima zbog snabdevanja, skoka cena i poremećajima na tržištima usled ukrajinske krize.

Taj problem, kako kaže Savković biće sve izraženiji u narednom periodu.

Skočile cene gotovo svega

Sindikati su u pregovorima sa Vladom prošle godine tražili da minimalna zarada za 2022. godinu bude 39.000 dinara što je odgovaralo visini tadašnje minimalne potrošačke korpe u Srbiji.

Naime, prema podacima Ministarstva trgovine Srbije za maj 2021, minimalna potrošačka korpa iznosila je 39.278 dinara, a prosečna potrošačka korpa iznosi 76.184. dinara.

U februaru ove godine minimalna dostigla je 42.154 dinara, a prosečna 81.581 dinara.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u martu 2022. godine, u odnosu na februar 2022. godine, u proseku su povećane za 0,8 odsto.

Potrošačke cene u martu 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 9,1 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku povećane za 2,8 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu 2022. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Oprema za stan i tekuće održavanje (1,7%), Transport (1,5%), u grupama Hrana i bezalkoholna pića i Restorani i hoteli (za po 1,1%), Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i Zdravlje (za po 0,9%), Alkoholna pića i duvan (0,3%) i Komunikacije (0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura (-0,9%) i Odeća i obuća (-0,2%).

Potrošačka korpa

Hrana poskupela najviše

Najviše je, za godinu dana, poskupela hrana. Od marta 2021. do marta 2022 – hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 15,7 odsto. Ovaj procenat je u januaru ove, u odnosu na januar prošle godine, iznosio 13,5 odsto.

Rekorder po poskupljenju i dalje je – povrće, koje je za 12 meseci poskupelo za čak 30,6 odsto. Redosled je, nadalje, promenjen u odnosu na mesec pre, kada su na drugom mestu po uvećanju cene bili ulja i masti – oni su sada za 12 meseci poskupeli za 20,3 odsto, ali su kafa, čaj i kakao uvećali cene za čak 23 procenta. Meso je skuplje za 17,3 odsto, a mleko, sir i jaja za 11,2 odsto, dok je riba za 12 meseci poskupela za 9,3 procenta.

I dalje visoke stope poskupljenja beleži gorivo i mazivo za putnička vozila – od 18,3 odsto

Međutim, novine i časopisi beleže porast cene za čak četvrtinu – 25 odsto, dok je prevoz putnika železnicom skuplji za 15,4 procenta.

Narodna banka Srbije istakla je da je i dalje više od dve trećine kretanja međugodišnje inflacije od 9,1 odsto opredeljeno cenama hrane i energenata.