Studija: Globalno širenje Fejsbuka nije povezano sa psihičkim povredama

Ne postoje dokazi da je globalno širenje Fejsbuka povezano sa široko rasprostranjenim psihičkim povredama, sugeriše studija Oksfordskog internet instituta (OII).

U istraživanju su posmatrali kako se blagostanje promenilo u 72 zemlje kako je rasla upotreba platforme društvenih medija. To se suprotstavlja uobičajenom verovanju da su društveni mediji psihološki štetni, tvrde istraživači.

Nekoliko zemalja, uključujući Veliku Britaniju, razmatra zakon koji bi zaštitio korisnike društvenih medija od štete na mreži.

Meta, koja je vlasnik Fejsbuka, suočila se sa ispitivanjem nakon svedočenja uzbunjivača i izveštaja štampe na osnovu curenja podataka koji sugerišu da je sopstveno istraživanje kompanije ukazalo na negativne uticaje na neke korisnike.

Ovo istraživanje je posmatralo samo Facebook, a ne druge Metine platforme, koje uključuju Instagram.

Profesor Endrju Przibilski, iz OII, rekao je za BBC da je studija pokušala da odgovori na pitanje: „Kako zemlje postaju sve zasićenije društvenim medijima, kako izgleda dobrobit njihovog stanovništva?“

Dodao je: „Uobičajeno se misli da je to loša stvar za dobrobit. A podaci koje smo sastavili i podaci koje smo analizirali nisu pokazali da je to bio slučaj.“

Računar, društvene mreže, studija (Pixabay)

Uticaj tehnologije na mentalno zdravlje

Prethodni OII rad koji je sproveo profesor Przibilski takođe je otkrio malu povezanost između upotrebe tehnologije od strane tinejdžera i mentalnog zdravlja.

Međutim, izveštaj se bavio samo ukupnim uticajem upotrebe Fejsbuka na nacionalnom nivou. Rezultati ne bi otkrili uticaj korišćenja Fejsbuka na grupe ljudi sa određenim ranjivostima.

Mogli bi, na primer, da propuste negativne uticaje na male grupe korisnika ako bi bili nadoknađeni pozitivnim uticajima na druge, naveo je profesor Przibilski.

Takođe nije detaljno ispitao rizike koje predstavljaju određene vrste sadržaja, kao što je materijal koji promoviše samopovređivanje.

Facebook, društvena mreža (Pexels)

Efekti društvenih medija

Za profesora Przibilskog, glavna lekcija o politici iz studije bila je da je istraživačima potreban pristup boljim podacima iz tehnoloških firmi da bi odgovorili na pitanja o efektima društvenih medija.

,,Znate, imamo situaciju da šačica ljudi plače, zbog društvenih mreža. Ali mi zapravo nemamo podatke, nemamo materijale koji su nam potrebni da napravimo detektor“, rekao je on.

Britanski zakon o bezbednosti na mreži (OSB) je u završnoj fazi svog parlamentarnog puta ka tome da postane zakon. Dizajniran je da zaštiti ljude od onlajn štete.

Facebook, studija (Pixabay)

Relevantnost studije

Ali profesorka Sonja Livingston, sa Londonske škole ekonomije, upozorila je da je relevantnost studije za OSB ograničena.

„Kritika autora – da anksioznost tokom vremena pred ekranom nije mnogo podržana čvrstim dokazima – je pravedna. Međutim, studija koja je ovde objavljena je toliko opšta da je od male koristi za trenutne regulatorne ili kliničke debate“, rekla je ona za BBC.

I dok OSB daje prednost zaštiti dece, istraživanje ne posmatra mlade kao posebnu grupu i „uglavnom deca ne koriste Fejsbuk“.

Ona je podržala poziv autora na dodatna istraživanja zasnovana na pristupu podacima.

Facebook, studija (AP Photo/Amr Alfiky)

Istraživanje nezavisno od Fejsbuka

Recenzirano istraživanje profesora Przibilskog i koautora Mati Vuorea zasnovano je na velikoj količini podataka koje je pružio Fejsbuk. Oba istraživača su nezavisna od kompanije i istraživanje nije finansirao tehnološki gigant.

Fejsbuk je istraživačima dao podatke koji pokazuju kako je broj korisnika u svakoj zemlji rastao između 2008. i 2019. podeljene u dve starosne grupe, 13-34 i više od 35 godina.

Tim OII je uporedio ove podatke sa podacima o blagostanju koji predstavljaju skoro milion ljudi, koje je zabeležila Galupova svetska anketa.

Meta, Facebook (AP Photo/Godofredo A. Vásquez, File)

Uticaj društvene mreže na psihu

Sve u svemu, istraživači kažu da nisu pronašli dokaze da je povećanje korišćenja društvenih medija povezano sa negativnim uticajem na psihičko blagostanje.

Profesor Piter Ečels, profesor psihologije i naučne komunikacije na Univerzitetu Bat Spa, rekao je da je studija fascinantna.

Ali nije rekao ništa o uzroku i posledici. To je pokazalo vrednost tehnoloških kompanija koje otvaraju svoja vrata istraživačima, primetio je.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik, Pixabay, Pexels, Beta/AP