Kakve su navike stranaca u Srbiji: Da li imaju PARA za BG restorane?

Letnja turistička sezona je u punom jeku, a destinacije širom Srbije bore za gosta više. Bilo domaći ili strani turisti su i ove godine birali srpske banje, planine i gradove za svoj odmor.

Proveravali smo odakle to najviše dolaze turisti u Srbiju, kakve su im navike i da li je tenutna kriza uticala da se ipak odreknu nekih zadovoljstava koja su ranije upražnjavali.

Iako bi se moglo reći da su strani gosti zavrnuli slavinu i da su odlučili da manje putuju, s obzirom na neizvesnu zimu koja dolazi, te inflaciju i probleme koje Evropa ima sa energentima, čini se da nije tako. Čak ih je mnogo više nego prošle godine. Ali da li štede i koliko sada novca troše u restoranima?

Beograd, Knez Mihajlova ulica (Pixabay)

U Beogradu je, kao najčešćem izboru stranih turista, od početka godine boravilo ukupno 366.440 turista, što je za 128 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Dok je ukupan broj ostvarenih noćenja od januara do kraja maja je premašio milion.

Jelena Stanković iz Turističke organizacije Beograda napominje da je ova godina rekordna ne samo u odnosu na prethodnu već i u odnosu na 2019. koja je bila ubedljivo najjača kada su u pitanju turisti u prestonici.

„Turisti zapadnih zemalja nisu dugo putovali prethodne dve godine, sada to na neki način nadoknađuju, pa zbog toga i nastaju kolapsi na aerodromima. Njihove navike variraju od tržišta do tržišta, a svako od njih ima drugačije preference. Ono što se može uočiti je da vreme koje su izdvojili za putovanja, turisti gledaju da iskoriste za što više sadržaja da vide i obiđu“, objašnjava Stanković i precizira da su to najčešće izleti.

Kalemegdan, Beograd (Pixabay)

Izraelci vole prirodu, Turci Skadarliju

Prema njenim rečima i izbor destinacija za izlete zavisi od toga na koji način su turisti došli u Srbiju, pa se shodno tome opredeljuju za Novi Sad, Zlatibor, Taru, Banje, ali i za periferiju Beograda, poput Avale. Turisti koji se odluče za klasičan produženi vikend u Beogradu sve najpopularnije lokalitete obilaze u samom centru grada i ne odlaze preterano daleko.

„Turisti iz različitih zemalja vole drugačije destinacije, tako turisti iz Izraela vole prirodu, turisti iz regiona idu na neka manje poznata mesta na kojima nisu bili, poput vinarija ili manastira. Popularna su i krstarenja, regate, planinarenje“, navodi Stanković.

Niko nije odoleo tradicionalnoj srpskoj kuhinji, pa ni turisti, a kada je gastrnomija u pitanju Stanković ističe da su turski turisti brojni i da vole da posete Skadarliju, te da je to spona koju oni nalaze među našim zemljama, ali da tradicionalne đakonije vole i drugi gosti.

Skadarlija, Beograd (YouTube)

„Činjenica da se Beograd našao na Mišlenovoj mapi doprinosi tome da se naš grad pozicionira kao kvalitetna gastronomska destinacija. U Beogradu ima oko 3.000 ugostiteljskih objekata, restorana, kafića, barova, splavova i svi oni čine važan segment ukupne turističke ponude Beograda“, kaže Stanković.

Najpopularniji turistički lokaliteti Beograda su Kalemegdan, Skadarlija, pešačka zona Knez Mihajlova, Sava promenada i druga šetališta koja se nalaze uz reku.

Ukrajinci beže od rata, Kineza nema

Sigurno ste primetili da u Beogradu poslednjih meseci ima sve više ljudi iz Rusije i Ukrajine, a naša sagovornica navodi da se ne može sa sigurnošću utvrditi koliko je njih ovde poslom, turistički ili su jednostavno pobegli od nemira.

Ranijih godina je tradicionalno u Srbiji bilo najviše turista iz Kine, ali kako je ova zemlja od pandemije potpuno zatvorena iz TO Beograda se nadaju da će se pokretanjem direktnih letova Beograd – Peking i Beograd – Šangaj vratiti i turistički promet.

Strani turisti razgledaju centar Novog Sada. (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC)

„Takođe ima i rečnih kruzera iz zapadnih zemalja i oni se najavljuju mesecima unapred, za sada ih ima oko 700 i na svakom od njih se nalazi velika grupa turista koja se zadržavaju uglavnom jedan dan u Beogradu“, napominje Stanković.

Strani turisti odustaju od restorana kada vide cene

Direktor Poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije Georgi Genov za BIZLife kaže da je trenutna popunjenost hotelskih kapaciteta u Beogradu preko 65 odsto i da je glavni problem sa sezonom to što nema organizovanih turističkih grupa, već samo individualnih poseta i naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu.

„Trenutno smo zadovoljni popunjenošću kapaciteta, ali treba napomenuti da su za avgust nešto lošije prognoze nego prethodnih godina kada je ta brojka išla i do 80 odsto. Potrebno je da adekvatno odgovorimo kvalitetom usluga“, ističe Genov i dodaje da su najčešće prisutni poslovni ljudi, te da se svi nadaju dolasku kineskih turista nakon otvaranja linije Beograd – Peking.

Hram Svetog Save, Beograd, strani turisti (BIZLife)

Genov kaže i da rečni kruzeri ne doprinose preterano ugostiteljima jer se turisti sa njih zadržavaju kratko, a na kruzeru su uglavnom obezbeđeni obroci, jer se svi trude da zadrže goste. Na kruzeru je ručak jeftiniji, pa se turisti manje odlučuju da obeduju negde u gradu.

On napominje da su povećane cene namirnica uticale i na povećanje cena u restoranima, što često zna da odbije gosta, te da manjak prometa najviše osećaju najpoznatiji restorani koji su i najskuplji.

„Cene se često menjaju, ručak je ranije koštao 15 – 20 evra po osobi, a sada ide i do 50 evra. Ugostitelji su zbunjeni i ne znaju hoće li poslovati u dobitku ili gubitku, pa tako i formiraju cene. Neki i neopravdano podižu cene za 100 odsto što je preterivanje, jer realna usluga ne košta toliko, a kost kada vidi takve cene, naravno da će otići tamo gde je jeftinije“, navodi Genov.

Konobar, restoran, strani turisti (Pixels)

Iz svega navedenog možemo zaključiti da su Beograd i Srbija i dalje atraktivna turistička destinacija za strane turiste, ali da se kriza ipak oseća u pojedinim segmentima njihove posete, a da inflacija svakako utiče na pojedine navike gostiju.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Pixabay/Pixels/YT/BL