Šta znači ulazak NIS-a u Petrohemiju?

Integracija Petrohemije i NIS-a je prirodan proces objedinjavanja sektora prerade nafte i petrohemijskog sektora, koji je u Evropi odavno završen. On će omogućiti dodatni razvoj ove industrije. Ona će sada biti mnogo fleksibilnija i spremnija da odgovori na izazove i promene koji predstoje na tržištu i sa kojima se nikada niko nije susretao, navodi prof. dr Dragan Govedarica, šef katedre za naftno-petrohemijsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Kako prenosi portal „Energija Balkana“, Govedarica je gostujući u emisiji „Energija Sputnika“ komentarisao strateško partnerstvo Petrohemije i NIS-a. Da podsetimo, nakon što su prošle nedelje potpisana dokumenta o zatvaranju transakcije, usledilo je povećanje vlasničkog udela NIS-a u Petrohemiji sa 20,86% na 90% uz obaveze novčane dokapitalizacije u visini od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena.

Profesor Govedarica kaže, piše „Sputnik“, da od devedesetih  godina prošlog veka, kada Petrohemija nije ušla u sastav NIS-a, krenula je priča o potrazi za strateškim partnerom. I tada je bila veliki izvoznik. Prema Govedaricinim rečima, isto se događalo i u okruženju, pa i u Evropi – tih godina evropske kompanije krenule su u procese integracije, objedinjavanje sektora prerade nafte i petrohemijskog sektora. Danas su evropske rafinerije po konfiguraciji petrohemijske, objasnio je Govedarica u emisiji „Energija Sputnika“.

Petrohemijini proizvodi su poželjni na svetskom tržištu

„To znači da one pored goriva proizvode i petrohemijske proizvode, pre svega polimerne materijale, polietilen, polipropilen, mnoštvo proizvoda koji su sirovine za na primer farmaceutsku industriju – aktivne komponente za proizvodnju deterdženata, plastičnih materijala koji se koriste u medicini i farmaceutskoj industriji. Zatim, različitih vrsta guma“, nabraja on.

Pančevačka Petrohemija organizovana je tako da je podeljena u nekoliko fabrika – osnovne i najvrednije linije proizvodnje su proizvodnja polietilena niske i visoke gustine, koji su prema Govedaricinim rečima, veoma poželjni proizvodi na svetskom tržištu. U Elemiru se nalazi proizvodnja veštačkog kaučuka. Uz prilagođavanja i integracije sa procesima prerade u Rafineriji Pančevo mogu da doprinesu da, u trenutku kada se u Srbiji odigrava ubrzana industrijalizacija, Petrohemija zauzme veoma značajno mesto na industrijskoj karti Srbije.

Integracijom Petrohemije u NIS, čitava srpska privreda dobiće na zamahu, Govedaricino je mišljenje koje ilustruje primerom građevinske industrije, za čiji je razvoj, kako kaže, jedna od ključnih stavki postojanje proizvodnje polipropilena. Srpska proizvodnja polipropilena više ne može da prati razvoj građevinske industrije. Potrebno je izgraditi novu fabriku, a novu fabriku moguće je izgraditi samo integracijom sa Petrohemijom, kaže Govedarica.

Petrohemijski proizvodi postaju osnovni za naftne industrije

Sve veći akcenat u naftnim industrijama u svetu baca se na petrohemijske proizvode. Podaci od pretprošle godine pokazuju da su naftne kompanije koje su imale petrohemijske proizvode mnogo bolje prošle kroz krizu i promenu na tržištu izazvane pandemijom, veli Govedarica.

„Prosto su mogle da biraju gde će usmeriti proizvodnju. Ako ne ide proizvodnja goriva, selite se u proizvodnju petrohemijskih proizvoda i balansirate, prilagođavate se zahtevima tržišta, odnosno onome što potrošač traži“, ističe on.

Uz to, promene cena petrohemijskih proizvoda i cena sirove nafte i prirodnog gasa se ne poklapaju. I zbog toga je za kompanije mnogo bolje kada vladaju obema proizvodnjama – jer u trenutku kada dođe do razmimoilaženja cena, više se ulaže u sektor u kome cene rastu.

Petrohemija će integracijom postati konkurentnija

Kao početak integracije dva industrijska giganta, Govedarica navodi da će se prvo utvrditi u kakvom su stanju postrojenja u Petrohemiji, a nakon toga će uslediti, kako kaže, snažna integracija sa onim što postoji u rafineriji u Pančevu.

Prema njegovim rečima, prošla godina je bila rekordna po preradi nafte – oko 4,4 tona sirove nafte je prerađeno i lagano se približavamo maksimalnom kapacitetu prerade – oko 4,8 miliona tona. Po standardima, svi derivati mogu da se izvoze u EU i sada je potrebno da se Petrohemija nadogradi da dostigne iste standarde.

U ranijem periodu, dosta toga je već urađeno. Postrojenja su, prema Govedaricinom mišljenju dobra, sada potrebno ulagati u ljude i modernu opremu. To će omogućiti da se zaokruži sistem za iskorišćenje nekih tokova koji su ranije završavali u manje vrednim proizvodima. Sa modernizacijom, Petrohemija će izvoziti više gotovih proizvoda, a najvažnije je da će više gotovih proizvoda završavati na srpskom tržištu, što je vrlo važno za razvoj srpske privrede.

„Dobra logistika, još bolja povezanost oboriće cenu takvih proizvoda, a omogućiće gomili manjih kompanija da ostvaruju sasvim pristojne marže, da pristojno zarađuju na tome. Mnogo su žilavije one ekonomije koje imaju svoje sirovine i zato su sve kompanije u okruženju to već uradile“, napominje Govedarica.

Mađarski MOL je preuzeo mađarsku petrohemijsku industriju i izbacuje jedan do dva nova proizvoda godišnje. U Srbiji, u kojoj se nedeljno otvara jedan do dva nova pogona koji se oslanjaju na automobilsku industriju – da bi to funkcionisalo, potrebna je snažna petrohemijska industrija i veliki broj manjih firmi koji će je pratiti. S druge strane, od toga će koristi imati i petrohemijski pogoni, kao i srpski budžet.

Kada govori o šansama da Petrohemija postane konkurent zapadnim petrohemijskim kompanijama koje su već zauzele tržište, Govedarica smatra da sa dobro osmišljenom rekonstrukcijom kompanije i ulaganjem u ključne proizvode situacija može da se promeni. Naša šansa leži u tome što u okruženju od oko 200 kilometara ne postoji neki drugi petrohemijski kompleks, kaže Govedarica.

Globalna industrija još nije spremna za odbacivanje nafte i petrohemijskih proizvoda

Kada Govori o izazovima, profesor Govedarica, kako kaže, ne misli samo na cene, već i na svetske trendove kao što su reindistrijalizacija, smanjenje količine goriva koji su dobijeni iz sirove nafte, koji umesto u benzinu treba da završe u petrohemijskim proizvodima. S druge strane, iako neki smatraju da će razvoj električnih vozila pogoditi naftno-petrohemijsku industriju, neka druga istraživanja pokazuju da će joj dati čak i dodatni zamah.

„Kada pročitate novija istraživanja za tipični automobil koji pokreće električna energija, pedeset odsto konstrukcionih elemenata je dobijeno iz sirove nafte i prirodnog gasa kao polaznih sirovina. To su petrohemijski proizvodi, među njima i različite vrste plastike, gume, sintetičkog kaučuka i svega onoga što je neophodno da bi tako nešto uspeli da napravimo“, kaže on.

Globalna industrija još uvek nije spremna za odbacivanje nafte i petrohemijskih proizvoda, iako se početkom veka govorilo da će nafta i fosilna goriva prestati da se upotrebljavaju do 2050. Prema Govedaricinim rečima, u svetu ne postoji održiva tehnologija koja može da zameni sirovu naftu i prirodni gas. Mnoge industrije nemaju alternativu.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay