Šta sve moramo da znamo kada je reč o poreskom postupku?
O porezima se često razmišlja kao o složenoj oblasti rezervisanoj za stručnjake poput poreskih konsultanata, računovođa i advokata, dok ih šira javnost često vidi kao nužno zlo koje treba razumeti samo kada je neizbežno. Ova percepcija nije u skladu sa stvarnim značajem poreza, jer razumevanje poreskih pravila i postupaka može doneti značajne koristi svima koji su uključeni.
Piše: Igor Denčić, advokat, u saradnji sa Deloitte Legal Networkom
Poreski izazovi mogu nastati pre samog formalnog pokretanja postupka poreske kontrole. S obzirom na kompleksnost poreskih propisa, oni iziskuju preventivno delovanje obveznika u vidu angažovanja stručnjaka iz oblasti poreskog savetovanja, praćenja regulative, uspostavljanja mehanizama interne kontrole. Kompanije neretko nisu dovoljno spremne za poreski postupak, nemaju osmišljenu poresku strategiju za različite poreske oblike, a često ne poseduju ni dokumentaciju zadovoljavajućeg kvaliteta i forme, čije posedovanje može biti od presudnog značaja za ishod buduće poreske kontrole. Stoga, preventivno delovanje je najpoželjnije i zauzima prvo mesto kada je u pitanju vreme kada treba delovati.
Igor Denčić, advokat, u saradnji sa Deloitte Legal Networkom
Pokretanjem poreske kontrole od strane nadležnog poreskog organa dolazimo do drugog momenta, kada poreski obveznik sada već mora da se bavi načinom na koji posluje i kako to utiče na poreske obaveze, jer je poreski postupak uveliko otpočeo. Moguće je da postupak u velikoj meri odmakne ili se čak završi, a da obveznik i ne shvati tačno u kojoj meri može ili je mogao na njega da utiče. Često ostaje neupućen u dostupna sredstva koja bi mu od samog početka omogućila povoljnije rešenje njegovog predmeta. Ovo važi i za osnovno pravno sredstvo u ovom stadijumu postupka, a to je prigovor na zapisnik o poreskoj kontroli. Poreska kontrola je bitan momenat, jer se u ovom procesnom koraku najčešće formira osnova za sve dalje postupke koji mogu biti vođeni, uključujući i one u domenu kaznenog prava, odnosno prekršaja, privrednih prestupa i krivičnih dela. U našoj praksi, u najvećem broju slučajeva, ono što nadležni poreski inspektor uradi u toku poreske kontrole predstavlja srž za dalji postupak, uz vrlo retke izuzetke, jer su ostali organi koji učestvuju kasnije u ovom postupku najčešće pasivni.
Treći momenat kada bi poreski obveznik, takođe, morao da reaguje jeste nakon okončanja poreske kontrole. Naime, svaka poreska kontrola može proći bez daljih posledica po poreskog obveznika, ali može da se završi i rešenjem Poreske uprave o plaćanju dodatnog poreza, pokretanjem prekršajnog, pa i krivičnog postupka protiv poreskog obveznika. U slučaju okončanja poreske kontrole donošenjem rešenja kojim se utvrđuje (dodatna) poreska obaveza, poreski obveznik ima pravo žalbe, koja ne odlaže izvršenje, što je upravo specifičnost poreskog postupka, ali ima i svoje izuzetke u poreskom postupku koje treba umeti koristiti. U našoj praksi, mogli smo da primetimo da poreski obveznici često nisu svesni određenih procesnih radnji koje im stoje na raspolaganju u ovom postupku, kao što je odlaganje plaćanja poreskog duga, prekid prinudne naplate dok se poreskom obvezniku ne dostavi rešenje po žalbi, ali nisu često svesni ni praktičnih instrumenata koji su im na raspolaganju, kao što je traženje mišljenja od Ministarstva finansija dok je poreski postupak u toku. Dodatno, poreski obveznici nekada ne shvataju ozbiljno određene radnje u postupku misleći da se Poreska uprava koristi nekim trikovima, a zapravo se radi o procesno dozvoljenim radnjama, kao što je slanje opomene putem SMS-a ili telefonskim putem, pa ignorišu takve radnje i dovode sebe u nepovoljan položaj. Sve ovo može biti previše za prosečnog poreskog obveznika, što je razumljivo, pa se uvek preporučuje da obveznici imaju na raspolaganju pomoć stručnjaka kada procene da je situacije previše složena.
Poreskom postupku se pristupa s visokim stepenom opreza, pažnje i angažovanosti
Prethodno opisani postupak služi Poreskoj upravi, između ostalog, da identifikuje „novootkrivene prihode”, kako Poreska uprava naziva prihode koje identifikuje tokom poreskih kontrola, a koji predstavljaju prihode koje poreski obveznici nisu prijavili ili nisu platili na vreme. U 2023. godini oni iznose skoro 35 milijardi dinara (preko 60 odsto se odnosi na PDV). Iste godine, Poreska uprava je nadležnim javnim tužilaštvima u Srbiji podnela 914 krivičnih prijava protiv 1423 lica. Ovakav rad Poreske uprave odvija se u otežanim uslovima – gde broj poreskih inspektora kontinuirano opada, pa ih je u 2023. godini bilo nešto manje od 900, iako sistematizacija Poreske uprave predviđa skoro 1900 radnih mesta za inspektore. Iako je kadrovski oslabljena, kao što možemo videti, prošle, 2023. godine, izvršeno je 18.356 poreskih kontrola.
Kada se završi poreski postupak pred Poreskom upravom i Ministarstvom finansija, kao drugostepenim organom, poreski obveznik koji je nezadovoljan ishodom može tražiti sudsku zaštitu tužbom pred Upravnim sudom u propisanim rokovima. Efikasnost ove zaštite je upitna zbog velikog opterećenja suda ‒ u prvoj polovini 2024. godine u radu je bilo preko 176 hiljada predmeta, a sudija mesečno prima, u proseku, 82 nova predmeta. To često dovodi do dugotrajnih postupaka, što je upravo i naše iskustvo, jer imamo nerešene predmete koje vodimo još od 2021. godine. Dodatni problem u upravnom procesnom pravu jeste mogućnost ulaska u „začarani krug” između drugostepenog organa ili Upravnog suda i prvostepenog organa. Drugostepeni organ može poništiti rešenje i vratiti ga na ponovno odlučivanje, dok prvostepeni organ može doneti isto ili slično rešenje, što može trajati neograničeno. Ipak, postupak pred Upravnim sudom može biti i vrlo koristan za poreskog obveznika, na primer, ako u žalbenom postupku pred Ministarstvom finansija nije dozvoljeno odlaganje izvršenja poreskog rešenja, obveznik to može tražiti pred Upravnim sudom, što nije lako izdejstvovati, ali postoje pozitivna iskustva u praksi i za određene poreske obveznike to je predstavljalo „slamku spasa” i način da opstanu, jer bi izvršenjem poreskog rešenja bili ostavljani bez novčanih sredstava za poslovanje.
Na kraju, nakon ovog kraćeg prikaza značaja poreskog postupka, uz ogradu da je ovo izuzetno široka tema, umesto zaključka bismo ukazali na to da svaki poreski postupak koji se odvija mimo kontrole i dužne pažnje poreskog obveznika potencijalno može dovesti do ozbiljnih posledica. Stoga je neophodno da se ovakvim pitanjima pristupa s visokim stepenom opreza, pažnje i angažovanosti, bilo samostalno ili uz podršku stručnjaka.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Deloitte promo/Freepik
