Šta kažu stručnjaci- treba li da nas plaši pojava majmunskih boginja?

Da li treba da nas brine pojava majmunskih boginja?

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da su „male epidemije“ majmunskih boginja bile zabeležene i sedamdesetih godina prošlog veka, ali da se, istorijski posmatrano, ta bolest prvi put ovako brzo širi među ljudima.

Kon je za televiziju Pink izjavio da se radi o „bolesti životinja koja se prenosi na ljude, koja je vezana za majmune i to prvenstveno u Centralnoj i Zapadnoj Africi“.

Kako se prenose majmunske boginje?

„To je bila bolest profesionalaca, ljudi koji su boravili u Africi. Pripada familiji gde pripada i virus variole“, kazao je Kon i dodao da je „neobično i da traži dodatnu pažnju“ to što se otkrivaju i slučajevi oboljevanja osoba koje nisu bile na putovanju, ali su bili u kontaktu sa obolelima.

Istakao je da se majmunske boginje prenose u bliskom kontaktu „koža na kožu“, ali da mogu da se prenesu i kapljično.

„U trenutnom preseku (obolelih) dominiraju muškarci, i to koji imaju odnose sa muškarcima. Bolest jako liči na velike boginje, sa daleko manjim smrtnim ishodom. U Evropi nikada nije bilo smrtnog ishoda“, rekao je Kon uvezi pojava malih boginja.

Epidemija koronavirusa trenutno ne treba da brine

On je rekao da je po pitanju epidemije koronavirusa, Srbija je „trenutno u stabilnoj situaciji“.

I virusolog Ana Gligić izjavila je za N1 da nema razloga za strah od majmunskih boginja, ali da, kao i kada su u pitanju svi virusi, ima razloga za brigu.

„Imamo razloga za brigu, ne za strah, nego za brzu organizaciju da se suočimo sa problemom koji nas očekuje“, kazala je.

Dr Gligić: Potrebna opreznost

Ona kaže da ne treba da očekujemo epidemiju kakva je epidemija variole vere 1980-tih, ali da treba biti oprezan.

„Mora se razmišljati odakle je virus potekao. Računajući na sve što uvozimo iz Afrike, majmuni se hrane voćem, mi uvozimo mnogo voća. I insekti mogu imati ulogu u prenosu, to može biti razlog da se odjednom pojavili slučajevi na svim kontinentima. To je vrlo neoubičajeno. Postoje teorije da se može razmišljati da li je to neko nešto napravio. Ja mislim da nije“, zaključila je Gligić.

Izvor: Beta, Pink

Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan Miljević, Printscreen, Pixabay