Šta je za Fiskalni savet najvažniji zadatak u 2022.?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Šta je za Fiskalni savet najvažniji zadatak u 2022.?

    Najvažnji zadatak 2022. godine u Srbiji biće kontrolisti i ukočiti inflaciju, koja je u novembru ove godine iznosila već 7,5 odsto, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.

    On je u autorskom tekstu za “Blic”ocenio da ubrzanje inflacije u ovoj godini nije bio samo ekonomski, već i socijalni problem, jer su najviše poskupeli hrana i energenti, odnosno proizvodi na koje najsiromašniji gradjani troše najveći deo svog dohotka.

    Ukazao je da je dosadašnja inflacija uglavnom bila izavana spoljnim uticajima, na šta ukazuje i inflacija u EU gde je trenutno 5,2 odsto.

    “Međutim, od domaćih politika zavisi da li će se spolja uvezena inflacija dalje razbuktavati u Srbiji ili će ostati pod kontrolom i postepeno se kočiti do kraja 2022. godine”, kazao je Petrović.

    Zamrzavanje cena namirnica na 60 dana nije dobra mera da se spreči dalji rast cena

    On istovremeno smatra da zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica na 60 dana, koje je nedavno usvojila Vlada Srbije, “nije ni dobra ni efikasna mera za trajno obuzdavanje rasta cena, tako da može imati samo ograničen i privremen karakter”.

    “Glavna poluga za trajno kočenje inflacije tokom 2022. jeste racionalna budžetska potrošnja. U 2022. planiran je budžetski minus i posledično zaduživanje države od oko 1,7 milijardi evra. Stav Fiskalnog saveta je da bi država u 2022. trebalo da bude štedljivija od toga”, kazao je Petrović.

    “Mnogo bolje da se deficit svede na miijardu evra”

    Prema njegovim rečima, mnogo bolje bi bilo da se deficit svede na milijardu evra.

    “To bi, uz smirivanje inflacije, smanjilo i novo zaduživanje države. Posebno bi bilo opasno da se, kao reakcija na rast inflacije, tokom 2022. dodatno, iznad plana, povećaju plate u javnom sektoru”, istakao je on.

    Javna preduzeća potkopavaju privredni rast zemlje

    Podsetio je da je ogroman problem Srbije i loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, koja, kako je kazao, potkopavaju privredni rast zemlje, umesto da ga svojim investicijama i profitom podstiču, dok se u isto vreme za njih iz budžeta izdvajaju ogromna sredstva.

    Fiskalni savet već upozoravao na problem sa  EPS-om

    Naveo je da je jedno od preduzeća koje povremeno dobija subvencije i EPS, na čije poslovanje je Fiskalni savet upozorio pre dve godine, ukazujući da se u nove kopove, kao i različite procese separacije i prerade uglja, ne investira dovoljno, kako bi u što je moguće čistijoj formi bio korišćen u termoelektranama.

    Dodao je i da su ulaganja u distributivni sistem bila 40 odsto manja od potrebnog i korišćena samo za održavanje postojećih kapaciteta.

    “Najviši državni zvaničnici, narodni poslanici i sam EPS na to su nam govorili da naše analize ne valjaju, a da je EPS stabilno i profitabilno preduzeće. Izabrali su da na teži način, preko tekuće krize, utvrde stvarno stanje u EPS-u”, napisao je Petrović u autorskom tekstu.

    Treba raditi na poboljšanju institucija

    Predsednik Fiskalnog saveta naveo je i da bi Srbija trebalo da radi na poboljšanju svojih institucija koje su u “veoma lošem stanju”, podsećajući da je relevantni indikator Svetske banke, koji prati kvalitet institucija na globalnom nivou, pokazao da od 2015. institucije u Srbiji slabe iz godine u godinu.

    Naglasio je da je istraživanje pokazalo da loš kvalitet institucija, naročito u oblastima kontrole korupcije i vladavine prava, smanjuje privredni rast Srbije za oko jedan procentni poen godišnje, “a to je i glavni razlog što Srbija zaostaje u privrednom razvoju za zemljama Centralne i Istočne Evrope”.

    Prema njegovim rečima, povezano sa tim je i što izvršna vlast Zakon o budžetu iz godine u godinu tretira sve fleksibilnije i neobaveznije.

    Najekstremniji slučaj zaobilaženja standardnih budžetskih procedura desio se, kako je naveo, dan nakon što je usvojen budžet Srbije za 2022. godinu, kada su najavljeni novi, potpuno neplanirani rashodi u domenu populacione politike, “što je snažna poruka koliko se budžet u Srbiji tretira neobavezujuće”.

    Petrović je ocenio i da proces selekcije i izvršenja javnih investicija takodje nije na zadovoljavajućem nivou, iako su javne investicije duplirane od 2017. godine, jer je pitanje da li sredstva stvarno koriste za prioritetne projekte i da li se realizuju na efikasan i racionalan način.

    Predsednik Fiskalnog saveta je zaključio da su javne finansije u Srbiji i u krizi ostale relativno stabilne, što je rezultat fiskalne konsolidacije sprovedene od 2015. do 2017. godine, ali je ocenio da su pred javnim finansijama Srbije izazovi, poput uredjenja sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru, smanjenje velikog ekološkog zagadjenja, emigracije kvalifikovanih radnika, siromaštvo i nejednakost.

    Izvor: Blic, Beta

    Foto: Beta/Miloš Miškov

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE