Šta je HIKIKOMORI zašto se roditelji zatvaraju u ćelije u korejskoj „fabrici sreće“?
Jedina stvar koja povezuje svaku malu prostoriju u korejskoj Fabrici sreće sa spoljnim svetom je rupa za hranjenje na vratima. U ove ćelije, koje nisu veće od ormana, a koje čine samo goli zidovi, nisu dozvoljeni ni telefoni ni kompjuteri. Stanovnici mogu da nose plave zatvorske uniforme, ali nisu zatvorenici, već roditelji došli su u centar u Južnoj Koreji radi „iskustva zatočeništva“ kako bi pomogli svojoj deci.
Većina ljudi ovde ima dete koje se potpuno povuklo iz društva i došli su da sami nauče kakav je osećaj biti odsečen od sveta. Povučeni mladi ljudi poput dece ovih stanovnika nazivaju se hikikomori, terminom koji je skovan u Japanu 1990-ih da bi opisao ozbiljno socijalno povlačenje među adolescentima i mladim odraslima, piše BBC.
Šta je hikikomori?
Prošle godine, istraživanje južnokorejskog Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite među 15.000 ljudi starosti od 19 do 34 godine pokazalo je da se više od 5% ispitanika izoluje.
Južna Koreja (Unsplash)
Ako je ovo reprezentativno za širu populaciju Južne Koreje, to bi značilo da je oko 540.000 ljudi bilo u istoj situaciji. Od aprila, roditelji učestvuju u 13-nedeljnom programu edukacije roditelja koji finansiraju i vode nevladine organizacije (NVO) Korejska omladinska fondacija i Centar za oporavak plavih kitova.
Cilj je da nauče ljude kako da roditelji bolje komuniciraju sa svojom decom. Program uključuje tri dana u objektu u Hongčeon-gunu, u provinciji Gangvon, gde učesnici provode vreme u prostoriji koja predstavlja samicu.
Nadaju se da će izolacija roditeljima ponuditi dublje razumevanje njihove dece.
„Emocionalni zatvor“
Sin Jin Ioung-hae se već tri godine izoluje u svojoj spavaćoj sobi. Ali pošto je i sama provodila vreme u zatočeništvu, Jin sada malo bolje razume „emocionalni zatvor“ svog 24-godišnjaka.
„Pitala sam se šta sam pogrešila… bolno je razmišljati o tome“, kaže 50-godišnjakinja koja je razmišljala šta oni kao roditelji mogu da urade.
Njen sin je oduvek bio talentovan i ona i njegov otac su imali velika očekivanja od njega. Ali često je bio bolestan, borio se da održi prijateljstva i na kraju je razvio poremećaj u ishrani, što je otežavalo polazak u školu.
Kada je njen sin počeo da pohađa univerzitet, činilo se da mu je dobro, ali jednog dana se potpuno povukao. Videvši ga zaključanog u svojoj sobi, zanemarujući ličnu higijenu i obroke, slomilo joj je srce.
Ali iako su anksioznost, teškoće u odnosima sa porodicom i prijateljima i razočaranje što nije primljen na vrhunski univerzitet možda uticali na njenog sina, on nerado razgovara sa njom o tome šta zaista nije u redu. Kada je gospođa Jin došla u Fabriku sreće, čitala je beleške koje su napisali drugi izolovani mladi ljudi.
„Čitajući te beleške, shvatila sam: ’Ah, on se štiti ćutanjem jer ga niko ne razume‘“, kaže ona.
Ne komunicira sedam godina
Park Han-sil došla je ovde po svog 26-godišnjeg sina, koji je prekinuo svaku komunikaciju sa spoljnim svetom pre sedam godina. Nakon što je nekoliko puta pobegao od kuće, sada retko izlazi iz sobe.
(Freepik)
Park ga je odvela kod savetnika i kod lekara – ali njen sin je odbio da uzima lekove za mentalno zdravlje koji su mu bili prepisani i postao je opsednut igranjem video igrica. Dok se gospođa Park još uvek bori da dođe do svog sina, počela je bolje da razume njegova osećanja kroz program izolacije.
„Shvatila sam da je važno da prihvatim život svog deteta, a da ga ne prisiljavam na određeni kalup“, kaže ona.
Istraživanja južnokorejskog Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite sugerišu da postoji niz faktora koji podstiču mlade ljude da se isključe. P000rema istraživanju ministarstva među mladima od 19 do 34 godine, najčešći razlozi su:
- teškoće u pronalaženju posla (24,1%)
- problemi sa međuljudskim odnosima (23,5%)
- porodični problemi (12,4%)
- zdravstveni problemi (12,4%)
Južna Koreja ima jednu od najviših stopa samoubistava u svetu, a prošle godine je njena vlada predstavila petogodišnji plan koji ima za cilj da reši ovaj problem. Ministri su najavili da će se svake dve godine održavati pregledi mentalnog zdravlja za osobe od 20 do 34 godine koje finansira država.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik AI generated/Freepik/Unsplash
