U mirnodopsko vreme avion služi upravo kao komandni centar u slučaju najvećih elementarnih nepogoda (potresi, uragani) kada se koristi vojska za sanaciju posledica, ali služi i za prevoz ministra obrane i zapovednika oružanih snaga u inostranstvo, piše Poslovni dnevnik.

50 misija godišnje

Tako da u mirnodopsko vreme ova četiri aviona imaju oko 50 misija godišnje. Predsednici SAD-a jako retko lete ovim avionom, a poslednji koji je leto bio je Ronald Regan. Kapacitet aviona je 112 osoba. Prvi ovaj avion je preuzet 1974. godine kada je zamenio EC-135J, piše avioportal Zamaaero.

Avioni lete 10 sati, ali mogu točiti gorivo u vazduhu. Jedan od ova četiri aviona je uvek na 24-časovnom stand by modu. Avoni su obavijeni velom tajne i nikada se ne zna u kojoj bazi su stacionirani, osim jednog aviona koji se pokazuje javnosti i stacioniran je u Nebraski.

U.S. President Joe Biden waves as he boards Air Force One at Yokota Air Base in Fussa, Japan, Tuesday, May 24, 2022. (AP Photo/Eugene Hoshiko)

U slučaju nuklearnog napada po jedan prevozi predsednika SAD-a, ministra obrane i zapovednika oružanih snaga.

Kako izgleda ovaj avion?

Avion je podeljen u šest glavnih celina: komandni prostor; soba za rad operacionog tima (sa 27 stanica koje imaju radni sto, satelitske telefone, kompjutere i opremu namenjenu svakoj posebnoj službi); konferencijska dvorana; soba za brifinge (u ratnom modu ovo je ratna soba, u mirnodopskom tu su smešteni novinari); komunikacioni prostor sa 25 stanica za rad i prostor za odmor koji ima stolice koje se pretvaraju u krevete, ali i male sobe sa krevetima za spavanje viših službenika.

U nosu aviona je VIP apartman, koja ima krevet na sprat, radni sto, nekoliko stolica za saradnike i ekrane za komunikaciju. Do apartmana je stanica za službu bezbednosti.

Ovaj avion je daleko tehnički opremljeniji od Air Force One (VC-25A). Avioni imaju najsofisticiraniju opremu za međusobnu komunikaciju putem antena i satelita, ali i komunikaciju sa bilo kojim područjem na svetu. Avion u slučaju potrebe može vuči niskofrekventnu antenu dugu 8 kilometara.

Naravno, SAD je mogao za ovu nakanu imati tek dva Boeinga 767, pri čemu bi predsednik u slučaju katastrofe koristio Air Force One, a po jedan ovaj avion bi koristili ministar odbrane i načelnik glavnog stožera.

To bi bilo daleko jeftinije i jednako efikasno. Ali, budimo realni, sve u SAD mora biti megalomanski, preveliko i ekstremno skupo. Pa zašto onda ne imati četiri B747 za ovu namenu, od čega su bar dva viška.