Dva scenarija Bečkog instituta za Srbiju: Po jednom – NULA ODSTO privrednog rasta

Srbija će imati inflaciju od 14 odsto, a privredni rast će biti nula, ako se rat u Ukrajini ne završi uskoro, već produži do kraja godine, izjavio je ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.

On je u intervjuu za Betu rekao da Institut ima dva scenarija za Srbiju – ako se rat uskoro završi privredni rast će biti 3,6 odsto, a inflacija 10 odsto. Pesimistički scenario je ako rat u Ukrajini potraje do kraja godine ili se produži i naredne.

„U pesimističkom scenariju projektovali smo da će inflacija u Srbiji ove godine biti 14 odsto za celu godinu, dok će ekonomski rast biti nula. Neće ga biti, što je ekonomska stagnacija u kombinaciji sa dvocifrenom inflacijom“, rekao je Jovanović.

Dodao je da nije detaljnije razmatran scenario privrednih kretanja u Srbiji ako se rat u Ukrajini produžiti i sledeće godine. U tom slučaju bi i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacija verovatno bili slični kao što projektovano u pesimističkom scenariju za ovu godinu.

Novac (Pixabay)

Srbija nema rađene projekcije za kretanje kamata

One će rasti u skladu sa inflacijom i sa povećanjem kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS), kako je istakao.

Dodao je da su realne kamatne stope, odnosno kamatne stope korigovane za stopu inflacije, trenutno negativne. Kontrola cena osnovnih namirnica u Srbiji je dobro rešenje u trenutnoj krizi, smatra on.

„Ti proizvodi, čija je cena fiksirana, imaju malo učešće u ukupnoj proizvodnji u zemlji. To je samo nekoliko osnovnih proizvoda, pa je zato šteta koja se možda pravi firmama zamrznutim cenama, minimalna. A s druge strane, tako se štite siromašni, jer oni najviše troše na te osnovne namirnice.  Osim toga, na taj način se sprečava eskalacija inflacije“, rekao je Jovanović.

Srbija je, prema njegovim rečima, u novembru prošle godine, pre nego što su cene bile zamrznute, imala inflaciju od 7,5 odsto. Ona je bila najviša u regionu. U maju ove godine inflacija je bila 10,4 odsto, što je svrstva među najniže u regionu.

Novac (Pixabay)

Kakva je situacija sa inflacijom u regionu?

Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, kako je rekao, su u novembru prošle godine imale inflaciju od tri-četiri odsto. Sada imaju 12-13 odsto, „što znači da zamrzavanje cena daje rezultate“.

„Pitanje je, međutim, do kada se cene mogu držati zamrznute i šta nakon toga. Vrlo je važno da se odmrzavanje sprovede postepeno, da ne bi došlo do naglih skokova cena. To je iskustvo iz drugih zemalja koje su kroz istoriju imale zamrznute cene, kao Amerika i Britanija 1970-ih“, rekao je Jovanović.

On je rekao da „kapacitet“ srpskog budžeta može da izdrži povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade, što je obećao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ta povećanja, prema njegovim rečima, nisu tako velika da bi predstavljala problem za budžet. Ona su, kako je rekao, u stvari približno jednaka kumulativnoj inflaciji ove i naredne godine koja će, prema projekciji tog instituta, biti oko 16 odsto.

„Zbog toga se budžetski deficit u odnosu na BDP neće previše povećati, jer će istovremeno i budžetski prihodi rasti, zbog inflacije, kao i nominalni BDP. Naša trenutna projekcija je da će budžetski deficit ove godine biti oko četiri odsto BDP-a, što je slično kao i prošle godine“, rekao je Jovanović.

Inflacija

Istakao je da je najslabija karika u ekonomskoj politici Srbije to što „Vlada Srbije lako upada u nepovoljne pozicije“

„Da se izrazim šahovskim rečnikom, Vlada Srbije je kao dobar taktičar, koji zna da povuče pravilne poteze kada se nađe u teškoj situaciji. Međutim, slab je pozicioni igrač, odnosno lako upada u nepovoljne pozicije“, ocenio je Jovanović.

Kako je rekao „za vreme pandemije, pa i ove godine, u ovoj krizi uzrokovanoj ratom, vlada preduzima relativno dobre antikrizne mere. Zbog toga Srbija ima najbolje ekonomske rezultate u regionu i među najboljim u Evropi. Ali ne radi skoro ništa da bi adresirala duboke strukturne probleme u ekonomiji i društvu“.

„Energetska zavisnost od Rusije je prevelika i nema ni pokušaja da se ona smanji. Institucije su spore i nefunkcionalne. Korupcija je velika. Vladavina prava je problem. Nismo videli skoro nikakve reforme po ovim pitanjima. Stopa siromaštva je među najvišim u Evropi. Skoro svaki četvrti čovek u državi je siromašan, klasne razlike su takođe ogromne. O tome se uopšte i ne priča“, ocenio je Jovanović.

Vlada Srbije, prema njegovim rečima, nema mera za podršku domaćim firmama. Fokus je na stranim investicijama. Nema mera za podsticaj inovacija, a nema ni industrijske politike.

„Sve su to problemi na kojima se mora raditi i koji bi povećali otpornost ekonomije na krize“, rekao je Jovanović.

Siromaštvo (Pixabay)

Kakav je kurs dinara?

Ocenio je da je kurs dinara realan i objasnio da je deficit u tekućem računu poslednjih godina iznosio oko četiri odsto BDP-a, sa blagim trendom smanjenja, „što znači da nije bilo velikih eksternih disbalansa“.

„Poslednjih godina je čak bilo pritiska da dinar jača, zbog snažnih kapitalnih priliva, zbog rasta izvoza i stranih investicija. NBS je intervenisala i držala kurs na nivou oko 117,7 dinara za evro, što je bila ispravna odluka. Jači dinar bi verovatno malo smanjio izvoz“, rekao je Jovanović.

Dodao je da „ova kriza malo menja stvari, deficit u tekućem računu je već oko deset odsto BDP-a, zbog skuplje nafte, ali da to nije trajno stanje, već incidentno“.

„Priliv stranih investicija je takođe malo opao, zbog krize, što će, verovatno pritiskati dinar da slabi. Mislim da NBS treba da drži dinar na trenutnom nivou, jer bi slabiji dinar dodatno podgrejao inflaciju“, rekao je Jovanović.

Dinar (BIZLife)

„Srbija kasni u izgradnji obnovljivih izvora energije“

Takođe, naveo je da nije problem u novcu za ulaganja u solarne i hidrocentrale i da ga „za zelene investicije ima dovoljno u svetu“.

„Podsetiću da je Srbija prošle godine izdala prvu zelenu obveznicu, koja je bila sa kuponskom kamatom od jedan odsto. To je bilo upola manje od kamate za obične obveznice koju su tada izdali, koja je bila 2,05 odsto. Kamate su sada skočile i nisu više tako povoljne, ali su još zelene obveznice dosta atraktivne“, rekao je Jovanović.

Drugo, kako je rekao, Srbija ima i relativno dobar fiskalni prostor, jer ima relativno niske poreze. Može da obezbedi sredstva i uvođenjem progresivnog poreza.

„Tako da novac nije problem. On se lako može naći. Pravo pitanje je da li srpska vlada želi da investira u zelenu tranziciju i obnovljivu energiju“, rekao je Jovanović.

Energija (Pixabay)

Srbija nema mnogo koristi od neuvođenja sankcija Rusiji

Jovanović naglasio da će Srbija imati kratkoročnu korist ako ne uvede sankcije Rusiji, ako bi uvela da ne bi ostala bez gasa, „kao što nije ostala ni Austrija“.

„Srbija bi samo plaćala puno skuplje gas. To bi verovatno povećalo inflaciju, jer bi skoro sve cene skočile zbog skupljeg gasa i to bi povećalo deficit u budžetu, a time i javni dug, jer bi država morala da interveniše da bi ublažila posledice. Za zemlje EU ovo i nije tako veliki problem, jer one imaju podršku budžeta EU i mogu ovo lakše da prebrode“, rekao je Jovanović.

Dodao je da za male zemlje, koje nisu deo EU, to jeste problem. U takvoj situaciji, kako je rekao, Srbija je trebalo da traži neku dodatnu pomoć od EU, da bi mogla da plati ekonomsku cenu za uvođenje sankcija Rusiji.

„Zato ovo ‘sedenje na dve stolice’ ima i ekonomske argumente, a ne samo političke i to je ono što svi treba da razumeju“, rekao je Jovanović.

Moskva, Rusija (Pixabay)

Da li se u svetu suspenduje slobodno tržište?

Odgovor je „i da i ne“, prema rečima Jovanovića. Svet je, kako on kaže, proteklih četiri decenije prolazio kroz fazu neoliberalizma, koji je zagovarao tezu da su tržišta uvek u pravu, a države uvek greše. Nobelovac Džozef Stiglic to, kako je rekao, naziva tržišnim fundamentalizmom.

„To je dovelo do velikog rasta nejednakosti u skoro svim razvijenim zemljama. U pandemiji su svetski milijarderi duplirali svoje bogatstvo, dok je 100 miliona ljudi upalo u siromaštvo. Videli smo nedavno i da američki predsednik Džozef Bajden nije mogao da uvede veći porez na bogate, jer jedan senator iz njegove partije nije hteo da glasa za predlog, pod pritiskom korporativnog lobija. Ali s druge strane, vidimo i vraćanje protekcionizma i rast ekonomskog nacionalizma“, rekao je Jovanović.

Džo Bajden (AP Photo/Evan Vucci)

Dodao je da je prethodni američki predsednik Donald Tramp povećao carine na uvoz iz Kine i uveo neke dodadne mere

„Ekonomski odnosi između Zapada (SAD i EU) i Istoka (Kine i Rusije) se pogoršavaju. Zbog poltičkih dešavanja kompanije se sele zbog politike. Svet je definitivno polarizovaniji nego što je bio u proteklim decenijama, sve više se priča o novom hladnom ratu. To svakako nije dobro i biće ogroman izazov“, rekao je Jovanović.

Na pitanje da obrazloži njegovu tvrdnju da EU neće Rusiji uvesti embargo na isporuku gasa, Jovanović je rekao da EU neće to uskoro učiniti jer joj privreda previše zavisi od tog energenta.

„Ako uvedu embargo, štete će biti prevelike. Zatvoriće se pola fabrika, jer one prosto nemaju alternativu za ruski gas. Posebno u Nemačkoj i Italiji, koje su prva i treća ekonomija EU“, rekao je Jovanvić.

Dodao je da je Francuska u boljoj poziciji, jer ima nuklearnu energiju, ali da ni ona neće insistirati na tome.

Čak i embargo, kako je rekao, na rusku naftu, koji su nedavno uveli, „jedva su izgurali, jer je dosta članica bilo protiv, naftu je puno lakše zameniti nego gas“. Jedina mogućnost da EU uvede embargo na ruski gas je, prema njegovim rečima, veliki javni pritisak, ali da se „to trenutno ne vidi“.

„Jedno nedavno istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose je pokazalo da ljudi u Evropi puno više žele mir u Ukrajini nego što žele da se Rusija kazni. Rekao bih da je veća verovatnoća da Rusija stopira isporuke gasa za Evropu, nego da EU uvede embargo na ruski gas“, rekao je Jovanović.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay, Beta/AP