Projekat „Ložionica“: Srbija dobija mesto gde će ideje stvarati BUDUĆNOST
O nastanku prvog kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra na našim prostorima – razgovaramo sa Anom Ilić iz nacionalne platforme „Srbija stvara”.
Ana Ilić je diplomirana pravnica koja je karijeru započela u medijima i odnosima s javnošću, učestvujući u projektima koji podržavaju ekonomski rast zemlje, pretežno u turističkom sektoru, koje je finansirao USAID. Bila je jedan od osnivača i direktorka Srpske filmske asocijacije, nezavisne profesionalne asocijacije filmskih i TV produkcija čiji je osnovni cilj bio međunarodna promocija Srbije kao lokacije za snimanje filmskih i TV projekata – pod brendom „Film in Serbia” (Snimajte u Srbiji). Zahvaljujući ovom programu, koji se i danas uspešno sprovodi, u našoj zemlji do sada je ostvareno više od 300 miliona evra investicija i podržano više od 300 projekata. Nek u zapisnik uđe da je Ana bila i u bordu direktora Svetske asocijacije filmskih komisija (AFCI). Nakon toga, dolazi na poziciju šefa kabineta u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Danas je viša savetnica predsednice Vlade Republike Srbije za turizam i kreativne industrije.
Predvodite nacionalnu platformu „Srbija stvara”. Koja je njena misija?
‒ Nacionalna platforma „Srbija stvara” (Serbia creates) krovno je međuresorno telo zaduženo za međunarodnu promociju Srbije kroz izvozni potencijal iz oblasti kreativnih industrija, inovacija i ekonomije zasnovane na znanju. Istovremeno, mi delujemo i kao nacionalni brend moderne Srbije koji afirmiše savremene vrednosti – kreativnost, inovativnost, znanje i talenat. Tako su do sada nastali projekti: „Srbija stvara muziku”, „Srbija stvara talente”, „Srbija stvara umetnost”, „Srbija stvara inovacije”, „Srbija stvara prilike”, „Srbija stvara ideje”…
Platforma je deo šire inicijative predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, koja je prepoznala značaj i potencijal ekonomija zasnovanih na znanju, kako u kontekstu njihovog velikog doprinosa ekonomskom i društvenom razvoju Srbije tako i u kontekstu jačanja ugleda Srbije u svetu. Nakon svega nekoliko poslednjih godina, koliko se sistemski podržavaju kreativne industrije u Srbiji, ovaj sektor danas ima udeo u BDP-u naše zemlje od čak 6,8 odsto. Izvoz proizvoda kreativnih industrija porastao je više od 80 odsto u odnosu na 2016. godinu, a broj zaposlenih je porastao za 37 odsto. To su, zaista, neverovatni podaci, a potencijal je ogroman.
Važno je istaći i da razvoj kreativnih industrija ne utiče samo na razvoj privrede i poboljšanje poslovnog okruženja, već i na zaustavljanje negativnog trenda „odliva mozgova”, ali istovremeno deluje i kao program za privlačenje stranaca koji dolaze da žive i rade u Srbiji. Na sve to treba dodati i nematerijalnu vrednost, jer su proizvodi kreativnih industrija oruđe današnjice i budućnosti. Već danas se inovacijama osvajaju svetska tržišta, uspostavlja se novi ugled zemlje i zato je izuzetno važno uhvatiti ovaj talas četvrte tehnološke revolucije, jer ovo je prilika za Srbiju. Danas Srbiju u svetu predstavljaju mladi naučnici, umetnici, inovatori baš kao kreativni ambasadori platforme „Srbija stvara”.
Ložionica (Foto: Zoran Mesarović)
Pre nego što pređemo na „Ložionicu”, pomenimo brojne Srbe koji po „belom svetu” važe za priznate kreativce u domenu kulture i stvaralaštva. Recimo, gledajući serije čuvenih američkih produkcija, videćemo u potpisima snimatelje i montažere čija se prezimena završavaju na „ić”. Slično je u muzici, slikarstvu… Možemo li nekako da ih vratimo u našu zemlju?
‒ Naši ljudi su oduvek u svetu, u velikom broju, bili izuzetno uspešni i istaknuti naučnici i kreativci u raznim oblastima delovanja i stvaralaštva. Takvih primera imamo mnogo kroz istoriju, ali i danas. Mi, evo, već pet godina konstantno otkrivamo naše nove genijalce koji žive i rade širom sveta. Zbog toga smo i inicirali osnivanje programa „Tačka povratka”, koja se upravo i isključivo bavi time da svim tim našim ljudima u dijaspori pruži ruku i olakša povezivanje sa Srbijom, bilo da oni žele da se vrate da žive ovde, da ulažu i otvaraju biznise ovde ili da se samo povezuju sa našim stvaraocima. U osnivanju „Tačke povratka” puno nam je pomogla dijasporska organizacija „Serbian Entrepreneurs” iz San Franciska i Njujorka, kao i „London City Club”.
Svake godine, u decembru, imamo okupljanje naših inovatora, naučnika i umetnika iz celog sveta u Beogradu – „Talenti na okupu”, koji iz prve ruke prenose svoja iskustva i sistemske izazove koje treba rešiti. Mnogi od njih odlučuju da se vrate u Srbiju. Naravno, jedan poseban nalet povratnika bio je u vreme pandemije, ali i nakon toga. Poslednjih godina oni uviđaju da mogu lepo da žive u svojoj domovini, a iz nje da rade po celom svetu. Međutim, ništa manje kvalitetni i originalni nisu ni kreativci i inovatori koji žive i stvaraju u Srbiji. Po našoj poslednjoj analizi, koju je za nas uradio Ekonomski fakultet, čak preko 155.000 ljudi radi u kreativnim industrijama, a među njima 49 odsto čine žene, 45 odsto su visokoobrazovani, a 60 odsto su mladi od 25 do 45 godina.
Ako kažemo da će projekat „Ložionica” biti inkubator za kreativne industrije, šta to na konkretnim primerima znači? Šta će se tu opipljivo dešavati?
‒ Neko od novinara je nedavno rekao da će to biti centar za sve. I takva percepcija zaista ne čudi, jer je u pitanju prvi kreativno-inovativni multifunkcionalni centar na ovim prostorima, koji je osmišljen da pod jednim krovom okuplja najkreativnije ljude koje ove zemlja poseduje. A znamo šta se desi kada se takvi ljudi sretnu – mnoštvo ideja, projekta, umetnost, zajedništvo. To je, slikovito rečeno, misija naše „Ložionice” – da postane pokretački motor četvrte industrijske revolucije i inkubator kreativnih ideja.
Kompleks „Ložionica” čine sama zgrada stare ložionice, nova četvorospratna poslovna zgrada, stari vodotoranj uz most „Gazela”, veliki park i prostor za razne aktivnosti na otvorenom oko nekadašnje okretnice i podzemna garaža.
Stara ložionica, koja se dugi niz godina već ne koristi, dobiće novu funkciju za 21. vek, kao kreativno-inovativni centar sa brojnim, raznovrsnim sadržajima za kreativce, inovatore, umetnike različitih profila. Originalna zgrada će u celini biti očuvana bez izmena gabarita i nadogradnje, a imaće i jednu izuzetnu salu za događaje – tzv. Black Box, koja je projektovana i opremljena prema elaboratima naših najvećih stručnjaka za akustiku, a koja će moći da se koristi za razne vidove događaja i okupljanja, brojne prostore za različite aktivnosti kreativaca – radionice, učionice, sale za sastanke, prezentacije i probe, izložbene prostore, ali i prvi inkubator za kreativne industrije. Ispred „Ložionice” nalaziće se prelep park i prostor za aktivnosti na otvorenom – izložbe, markete, koncerte… Takođe, preko 30 odsto parcele biće pokriveno zelenilom. „Ložionica” će, na 4800 kvadratnih metara, imati prizemlje i galeriju i biće maksimalno rasterećena kancelarijskog prostora. Zato se pored nje gradi i nova poslovna zgrada od 11.000 kvadrata, koji će značajnim kapacitetima doprineti da ova lokacija ima i poslovnu komponentu i tako bude dom kreativnom razvoju društva i nauke u budućnosti.
Osnovni pristup u arhitekturi nove „Ložionice” jeste očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa u sadašnjem trenutku, sa dodavanjem novih i modernih elementa i struktura koje doprinose njenom aktivnom uključenju u kreativne procese savremenog života.
Nekoliko viđenijih ljudi iz sveta kulture postali su, uslovno rečeno, ambasadori ovog projekta. Po kojim kriterijuma su birani?
‒ Kreativni ambasadori platforme „Srbija stvara” jesu kreativci, inovatori i naučnici gde god da žive, a koji imaju neku međunarodnu karijeru ili prepoznatljivost. Mnogi od njih pomažu nam i učestvuju u stvaranju „Ložionice”. Trenutno ih ima više od pedeset, a među njima su neki od najvećih umova današnjice u Srbiji, najveći umetnici, inovatori. Beskrajno smo im zahvalni na svim dosadašnjim naporima da svoju zemlju predstavljaju u najboljem mogućem svetlu u svetu, ali i da zajedničkim naporima budućim generacijama obezbedimo bolje uslove za stvaranje u Srbiji.
Na osnovu informacija koje s ove tačke gledišta možete obelodaniti, kako će „Ložionica” funkcionisati – koji i kakvi projekti će biti realizovani, šta će biti „biznis kor”?
‒ Najvažniji smisao „Ložionice” je da omogući fizički prostor za okupljanje stvaralaca iz svih oblasti kreativnog delovanja kako bi se umrežavali, razmenjivali znanje, stvarali nove projekte, inspirisali jedni druge, podučavali mlađe generacije. Mesto gde će ideje i inspiracija stvarati budućnost. Naša vizija je da sve što nastaje u „Ložionici” pomera naše društvo napred. Zato će ovo biti jedan izuzetno inspirativan prostor u kome će biti uslova za rad, učenje, kreiranje, ali i izlaganje raznovrsnih formi ostvarenja – od tehnoloških inovacija, preko umetničkih formi, do savremenih, modernih, pa i multimedijalnih izražaja.
Kako bi bio dugoročno održiv i zdrav ekosistem, imaće i svoje komercijalne aspekte, ali veoma pažljivo osmišljenje da uvek ispunjava krajnji cilj – napredak i razvoj kreativnih industrija i pojedinaca koji u njima rade. Ipak, omogućavaće i potpuno nekomercijalne, umetničke, nezavisne, eksperimentalne programe, koji, definitivno, nemaju dovoljno prostora u našoj zemlji.
Šta je prvo što će u „Ložionici” biti urađeno?
‒ Pošto smo prezadovoljni arhitektonskim rešenjem studija AKVS arhitektura, pobednikom konkursa koji smo sproveli sa Društvom arhitekata Srbije, a koji će na moderan način obezbediti pravo očuvanje industrijskog nasleđa našeg objekta, tokom naredne dve godine razvijaćemo idealan model za upravljanje ovakvim prostorom i osmišljavati brojne programe sa našim partnerima. Već uveliko radimo na svemu tome, tako da će na proleće 2025. godine, odmah po završetku građevinskih i enterijerskih radova, „Ložionica” odmah početi sa radom punom parom i u punom kapacitetu.
Ložionica (Photocredit: Srbija stvara)
Pozamašan broj ruskih državljana koji su se doselili u našu zemlju inspirisao je ljude da, opravdano ili neopravdano, ovu situaciju porede sa Boljševičkom revolucijom. Prema vašem mišljenju, da li će Rusi, osim u IT industriju, doneti i neki novi „kulturni zamajac” u našu sredinu i okruženje?
‒ Nemamo još uvek egzaktne podatke kada je reč o tome kako se ova migracija odražava na sektor kreativnih industrija. Stoga je zaista teško predviđati realan uticaj u bilo kom smislu. Svakako, Srbija se oduvek nalazila na raskrsnici Istoka i Zapada, što joj je donosilo brojne izazove kroz istoriju, ali svakako je doprinosilo i razvoju multikulturalnosti, načinu života, ali i raznolikom i bogatom stvaralaštvu, bez obzira na to da li pričamo o umetnosti, arhitekturi ili, recimo, gastronomiji. I to je naša lepota, naša prednost. U svakom slučaju sam sigurna da boravak i rad ruskih i ukrajinskih, ali i raznih drugih državljana u našoj zemlji – samo može da dodatno oplemeni i obogati naše stvaralaštvo.
Kako vi provodite svoje slobodno vreme? Šta radite kada ne radite?
‒ I kad ne radim, mnogo čitam, jer današnji svet izuzetno brzo napreduje i treba ga pratiti u stopu, ali čak i tada razmišljam o našim projektima – „Ložionici”, „Vinči”, umetničkim fakultetima, izvozu naše muzike… raznim drugim inicijativama koje smo pokrenuli ili podržavamo. To mi pričinjava zadovoljstvo i uvek razmišljam šta bismo još mogli da uradimo. Kada se ne bavim kreativnim industrijama, onda uživam u njihovim plodovima – u gledanju filmova, serija, u izložbama, pozorišnim predstavama. To je i razbibriga i inspiracija. Naravno, potpuni odmor i opuštanje imam sa svojim mužem i dva sina, koji me održavaju mladom i vitalnom.
Izvor: BIZLife Magazin
Foto: Zoran Mesarović, Serbia Creates
