Zašto AI ipak ne može da spreči sindrom sagorevanja na poslu?

Veštačka inteligencija (AI) može da automatizuje dosadne i vremenski zahtevne zadatke. Da li su nove tehnologije univerzalno rešenje za neke od najgorih krivaca za sindrom sagorevanja ili bi mogle da dodatno povećaju preterani rad?

Od kada je ChatGPT lansiran za javnost u novembru 2022. godine, radnici su se masovno okretali toj platformi. Društvene mreže su preplavili saveti o tome kako uključiti AI alate u radni proces. Neka ranija istraživanja već su pokazala da generativna veštačka inteligencija dovodi do skokova produktivnosti i povećava zadovoljstvo poslom.

Ispitivanja iz Microsoft-ovog izveštaja o radnim trendovima za 2023. godinu odjekuju ovim uzbuđenjem, sugerušući da će ovi alati olakšati teške radne obaveze i potencijalno pomoći zaposlenima u suočavanju sa sindromom sagorevanja. I mnogi zaposleni su saglasni s tim. U anketi koju je sproveo UiPath, kompanija za softver za automatizaciju poslovanja, među više od 6.000 globalnih ispitanika, 58 odsto je reklo da veruje da automatizacija može da reši sindrom sagorevanja i poboljša ispunjenje poslom.

Posao, sindrom sagorevanja (Pexels)

Novi alati kao svetla tačka

Prema mišljenju stručnjaka, sindrom sagorevanja i dalje predstavlja rasprostranjen problem na radnom mestu. Mnogi smatraju da je perspektiva da novi alati mogu automatizovati dosadne i vremenski zahtevne zadatke obećavajući razvoj – što je svetla tačka, pogotovo što su radnici zabrinuti u vezi sa porastom generativne veštačke inteligencije.

Međutim, takođe pokazuju da su rezervisani prema njoj. Dok radnici koriste AI alate kako bi povećali produktivnost, nije jasno da li smanjenje obima posla i manje rutinskih poslova omogućava ljudima da predahnu ili jednostavno stvara više prostora za nove zadatke. Mnogi stručnjaci su saglasni da rutinski poslovi, kao što su odgovaranje na e-mailove i prisustvovanje sastancima, doprinose sindromu sagorevanja.

,,Ljudi sada imaju mnogo više posla koji se ponavlja“, kazao je Ed Čalis, šef strategije za veštačku inteligenciju u kompaniji UiPath. Čalis veruje da AI alati imaju potencijal da smanje rutinske zadatke.

,,Zapravo će biti kao da svaka osoba ima ličnog asistenta. Tako će mnogi poslovi koje ponavljamo na radnom mestu nestati“, objasnio je on.

AI, veštačka inteligencija, posao (Pexels)

Rast produktivnosti

Iako je još uvek prerano znati tačan uticaj AI alata na radnom mestu, rezultati radnog dokumenta Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, neprofitne organizacije sa sedištem u Bostonu, pokazuju potencijal tehnologije za povećanje produktivnosti.

Autori, sa Univerziteta Stanford i Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), zabeležili su povećanje produktivnosti kod 14 odsto zaposlenih u korisničkoj službi koji su radili sa AI chat asistentom. AI asistent je smanjio razliku između najboljih i najgorih izvođača i takođe ubrzao obuku novih zaposlenih. Jedan agent korisničke službe sa samo dva meseca iskustva, uz pomoć AI asistenta, postigao je iste rezultate kao agent sa šest meseci iskustva koji je radio sam, prema studiji.

Uticaj na radnike

Međutim, izgledi za dugoročne rezultate, kao što je ublažavanje sindroma sagorevanja, nisu tako jednostavni. Daniel Li, jedan od autora radnog dokumenta, misli da AI alati mogu da pomognu produktivnosti i smanje rutinski rad, ali ne može da predvidi tačan način na koji će ti faktori uticati na radnike.

,,Ako sam veći deo vremena provodio obavljajući dosadne zadatke i sada radim zanimljivije stvari, to bi moglo da bude dobro s aspekta sindroma sagorevanja“, kazala je Li, vanredni profesor za tehnološku inovaciju, preduzetništvo i strateški menadžment na MIT Školi za menadžment.

Posao (Unsplash)

Ali takođe nije jasno da li veća produktivnost znači da zaista dobijate odmor. Moglo bi se dogoditi da ovi radnici jednostavno mogu da se nose sa više posla u toku jednog dana.

Odluka kompanije

Li takođe sugeriše da, ako zaposleni postanu produktivniji, poslodavci mogu da odluče da im treba manje radnika, piše BBC.

,,Veoma je jednostavno za kompanije da neprestano podižu lestvicu“, navodi Li.

Ona je istakla da sindrom sagorevanja ostaje organizacijski problem i dok tehnologija može da utiče na njega, način na koji se konačno rešava ostaje na kompaniji. Možete koristiti AI da ublažite sindrom sagorevanja ili ga možete upotrebljavati da ga znatno pogoršate, dodala je.

Posao (Unsplash)

Kompanije imaju izbor: mogu da podele koristi povećane produktivnosti, na primer, skraćivanjem radnog vremena ili mogu potpuno da se fokusiraju na profit.

,,Ovo je dugme za ubrzanje koje možemo pritisnuti“, navela je Li i dodala da ga kompanije mogu neprestano pritiskati.

AI alati kao rešenje

Jehuda Baruč, profesor menadžmenta na Poslovnoj školi Univerziteta u Velikoj Britaniji, saglasan je da AI alati nisu univerzalno rešenje za rešavanje sindroma sagorevanja. On predviđa da će AI ukloniti potrebu za mnogim poslovima, koje ljudi trenutno obavljaju, i da će oni koji ostanu da rade uglavnom biti usmereni na kreativne i inovativne zadatke.

Ali Baruč ukazuje na još jedan problem: stručnjaci kažu da sindrom sagorevanja nije uzrokovan samo preteranim radom ili rutinskim zadacima. Rezultati istraživanja iz 2021. godine koje je sproveo sa kolegama iz Kine i Hong Konga pokazuju da su radnici u ugostiteljstvu skloniji sindromu sagorevanja kad postanu zabrinuti zbog toga što bi AI mogao da preuzme njihove poslove.

Restoran (Unsplash)

,,Kada vidite da sva znanja koja ste stekli i veštine koje ste razvili tokom godina, obavlja mašina, to može da bude frustrirajuće“, istakao je.

Ovaj sindrom sagorevanja neće biti uzrokovan prevelikim obimom posla. Umesto toga, Baruč je zaključio da briga da više niste potrebni može da izazove sličan stres.

Sindrom sagorevanja

U svojoj knjizi ,,Izazov sindroma sagorevanja“, psiholozi Kristina Maslač i Majkl Leter opisuju sindrom sagorevanja kao da ,,nije posledica jednog faktora, već je reč o kompleksnoj mešavini iscrpljenosti, cinizma i neefikasnosti“.

U šest različitih uzroka sindroma sagorevanja koje identifikuju, preterani rad je samo jedan od njih.

Istraživanje kompanije UiPath takođe pokazuje da radnici prijavljuju različite uzroke sindroma sagorevanja. Iako su mnogi ispitanici ukazivali na uobičajene faktore preteranog rada, poput ,,prekovremeni rad“ (40 odsto) i ,,previše sastanaka ili poziva“ (25 odsto) kao barem jedan izvor njihovog sindroma sagorevanja, takođe su ukazali na korporativnu kulturu, kao što je ,,pritisak od strane rukovodstva“ (39 odsto), i nesigurnost posla.

Posao, zaposleni, sindrom sagorevanja (Freepik)

Na kraju, stručnjaci veruju da će poslodavci imati značajnu ulogu u tome kako veštačka inteligencija može da poboljša mentalno zdravlje radnika – na primer, da li će opteretiti radnike dodatnim zadacima i smanjiti broj zaposlenih ili će omogućiti radnicima da vrate svoje vreme. I ta nesigurnost, bez obzira na to koliko dosadnog posla se očekuje da će radnici odbaciti, može doprineti sindromu sagorevanja.

Kako kaže Baruč: „Veštačka inteligencija može biti blagoslov, ali može biti i prokletstvo.“

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Freepik, Unsplash