Google slavi 25. rođendan: Kako je postao gigant kakvog danas znamo?

Danas je rođendan Google-a i tim povodom je svetski internet pretraživač svojim korisnicima zahvalio na 25 godina radoznalosti.

Na pristupnoj stranici pretraživača je „rođendanski“ logo, a kompanija je predvidela i iznenađenja korisnicima prilikom pretrage.

„Dok danas slavimo naš 25. rođendan, slavimo i 25 godina vaše radoznalosti. Na kraju krajeva, vaša radoznalost je ono što je podstaklo i nas i naš napredak“, poručio je izvršni direktor Gugla Sundar Pičai.

Korporaciju Google osnovali su 1998. godine dvojica studenata univerziteta Stanford, Lari Pejdž i Sergej Brin. Osnivači su 2005. godine proglasili da je Google-ov rođendan 27. septembra. To je dan kada su, kako su naveli, ostvarili velike rezultate.

Kako je sve počelo?

Prilično ste upoznati sa načinom na koji koristite omiljeni svetski pretraživač, ali šta je sa kompanijom koja stoji iza toga?

Google je istovremeno ime najvećeg svetskog pretraživača i korporacije. To je jedno od najpoznatijih imena kompanija na svetu, pre svega zbog pretraživača koji svakodnevno koriste milijarde ljudi. Njegova neto vrednost premašuje bilion dolara u 2023.

Dakle, Google je ogromna kompanija koja je enormno porasla od svog nastanka u garaži. Njena istorija je duga 25 godina. Ovo je priča o tome kako je postala gigantska kompanija kakva je danas.

1997-1998: Osnivanje

Diplomirani studenti informatike Sergej Brin i Lari Pejdž prvi put su se sreli na Univerzitetu Stanford sredinom 1990-ih. Tada je dvojac sarađivao na razvoju novog internet pretraživača, prvobitno nazvanog BackRub. Međutim, taj pretraživač je preimenovan u Google i isproban na Stanfordovoj veb stranici 1996.

Pejdž i Brin su 1997. registrovali ime domena Google.com kako bi pokrenuli novi pretraživač na globalnom nivou. Vrlo brzo je postao popularan alat za pronalaženje veb stranica. Ono što ga je izdvajalo od drugih pretraživača tog vremena je njegov jedinstveni PageRank algoritam koji je rangirao rezultate na osnovu broja i važnosti stranica koje su povezivale sa sajtovima.

Međutim, Google je u to vreme još uvek bio nešto manji od Yahoo pretraživača. Pejdž i Brin su ponudili da prodaju algoritam, PageRank, Yahoo-u za oko milion dolara. Yahoo je odbio ponudu, a ostalo je, kako kažu, istorija.

Pokretanje Google pretraživača bila je jedna stvar, ali pokretanje kompanije je bilo sasvim drugo. Lariju i Sergeju su bili potrebni investitori da obezbede potrebna sredstva za pokretanje nove kompanije.

Nije im trebalo dugo da ga pronađu kada su pretraživač pokazali osnivaču Sun Microsistems Endiju Behtolshajmu. Odmah je bio impresioniran onim što je video i čuo i dao je Brinu i Pejdžu ček od 100.000 dolara za pokretanje kompanije Google Inc.

Taj ček od 100.000 dolara bio je dovoljan da pokrene Google. Kompanija Google Inc. osnovana je 4. septembra 1998. Usledila je još jedna runda finansiranja, sa osnivačem Amazona Džefom Bezosom koji je ulagao u Google.

2001: Šmit postaje prvi Google-ov izvršni direktor

Lari Pejdž je bio prvi izvršni direktor Google-a do 2001. Međutim, Pejdž i Brin su u to vreme još uvek bili mladi i prihvatili su da im je potreban neko sa više iskustva da vodi njihovu kompaniju koja se širi. Oni su 2001. imenovali bivšeg generalnog direktora ,,Novella“ Erika Šmita za izvršnog direktora Google-a.

Šmit je bio Google-ov izvršni direktor sa najdužim stažom od 2001. do 2011. godine, tokom kog se desio ogroman rast kompanije. Kada je odustao 2011. godine, našalio se u tvitu da više nije potreban nadzor odraslih u kompaniji. Pejdž je zamenio Šmita 2011. godine, a Sundar Pičai je 2015. postao aktuelni izvršni direktor giganta.

2003: Google se seli na Amphitheatre Parkway

Kompanija nije dugo ostala u garaži Suzan Vojcicki, nekadašnje izvršne direktorke YouTube-a, koja ju je iznajmila Pejdžu i Brinu zbog čega je upamćena kao jedna od osnivača Google-a.

Gigant je 2003. godine postavio kamp u Amphitheatre Parkway, a kasnije je kupio nekretnine da bi osnovao Googleplex, koji je i danas sedište.

2006: Google kupuje YouTube

Godine 2005. Google je pokrenuo veb lokaciju Google Videos, što se dogodilo kada i nastanak platforme za deljenje videa pod nazivom YouTube. Pomenuti sajt, koji je osnovao Stiven Čen, postao je mnogo veći hit na internetu.

Google je odustao od pokušaja da se takmiči sa YouTube-om 2006. godine i dogovorio se da se sastane sa Čenom u restoranu Denny’s da pojedu hranu i razgovaraju o predloženoj akviziciji njegovog sajta za deljenje videa.

Erik Šmit je ubedio Čena da proda YouTube Google-u za 1,65 milijardi, iznos koji je znatno nadmašio kompanijsku kupovinu Androida. Gigant je kasnije ugasio Google Videos, a YouTube je postao druga najposećenija veb lokacija posle Google pretrage.

2006: Google Web Apps

Gigant je bio uticajan u pronalasku računarstva u oblaku 2006. Tada je Google objavio onlajn aplikacije Sheets, Docs i Slides. One su bile deo novog Google Apps paketa, sada Worrkspace-a, koji je takođe uključivao Gmail.

Nove aplikacije Sheets, Docs i Slides omogućile su korisnicima da obrađuju dokumente, prave tabele i postavljaju projekcije slajdova u svojim pretraživačima. Bila je to značajna prekretnica u istoriji World Wide Weba. Google Workspace paket je sada jedan od najvećih konkurenata Microsoft Office-u.

2008: Android revolucija

Gigant je 2005. izveo Android kompaniju koja se bori sa problemima po ceni od oko 50 miliona dolara, što se pokazalo kao jedan od najvećih udara u istoriji kompanije. Android tim se uredno preselio u Googleplex i nastavio da razvija novi operativni sistem mobilnih telefona zasnovan na Linux-u. Razvoj prve verzije Androida 1.0 završen je do kraja 2007.

Google je osnovao ,,Open Handset Alliance“, a OHA je predstavio prvi Android OS. HTC je 2008. godine objavio T-Mobile G1, koji je bio prvi pametni telefon na svetu zasnovan na Androidu. Google-ov Android OS postao je najvažnija svetska platforma za pametne telefone do 2012.

Android je trenutno najveća svetska serija OS-a, sa tržišnim udelom mobilnog operativnog sistema od približno 70-71 odsto od jula 2023. godine, prema Statisti.

2008-2012: Uspon Chrome-a

Erik Šmit je priznao da je odbio ideju o Google veb pretraživaču kada su mu Pejdž i Brin prvi put predložili takav proizvod. Šmit je sumnjao da bi Google pretraživač mogao da parira Microsoft-ovom Internet Explorer-u.

Lari i Sergej su ignorisali izvršnog direktora Google-a i podstakli razvoj novog veb pretraživača pod upravom tada budućeg izvršnog direktora Pičaija. Šmit se predomislio kada je video Chrome demo verziju.

Google je objavio Chrome 2008. godine, što je izazvalo novi rat pretraživača sa Internet Explorer-om i Firefox-om. Google Chrome je izašao kao pobednik u tom ratu kada je pretekao udeo korisnika Internet Explorer-a 2012. Chrome sada dominira u industriji pretraživača sa tržišnim udelom od 63,55 odsto u julu 2023, prema StatCounter-u.

2009-2013: ChromeOS Chromebook-ovi su uzdrmali industriju laptopova

Operativni sistem za laptop bio je još jedna ideja o proizvodu prema kojoj je Šmit u početku bio skeptičan, jer bi to takođe neizbežno zahvatilo Microsoft-ovu teritoriju.

Uprkos tome Google je predstavio ChromeOS 2009. Prvi komercijalni Acer i Samsung Chromebook laptopi zasnovani na ChromeOS-u postali su dostupni 2011. Google je kasnije 2013. lansirao sopstveni brend Chromebook Pixel, koji je bio među prvim značajnim hardverskim proizvodima kompanije.

Chromebook-ovi su napravili veliki prodor na obrazovnom tržištu od 2012. godine, pošto ih je sve više škola kupovalo. Škole širom Amerike su se zaljubile u Chromebook-ove jer su bili ekonomičnija i manje komplikovana alternativa Windows računarima.

Poslednjih godina Chromebook-ovi su postali popularniji na opštem potrošačkom tržištu i čak su nadmašili MacBook-ove po prvi put 2020.

2016: Google lansira prvi Pixel pametni telefon

Nakon Chromebook-a, Google se dalje proširio na industriju hardvera lansiranjem svog prvog Pixel telefona zasnovanog na Android-u 2016. To je bio prvi od osam Google Pixel pametnih telefona koji su objavljeni od 2016. do 2023. Najskorije predstavljeni Pixel Fold je prvi Google-ov sklopivi mobilni uređaj .

Originalni Pixel mobilni je bio prvi koji je uključio Google Assistant. Takođe je imao odličnu kameru. Iako Google ostaje relativno mali igrač u industriji mobilnih uređaja u poređenju sa Apple-om, njegovi Pixel mobilni telefoni su postali sve atraktivnija alternativa iPhone-ima.

2022: Pičai proglasio crveni alarm

Popularni ChatGPT AI chatbot je postao najbrže rastuća aplikacija ikada od 2022. do 2023. i uplašio je Google. Pičai je  pripremio hitan odgovor na ChatGPT.

Reč je o Search Generative Experience. To je eksperimentalni alat za pretragu koji pokreće AI.

Google je jedna od najvećih svetskih kompanija

Google, sada podružnica Alphabet Inc, nesumnjivo je prešao dug put otkako su Pejdž i Brin boravili u garaži 1998. godine. Danas je rangiran među najvrednijim kompanijama na svetu posle Apple-a, Microsoft-a i Aramca.

Google je najuticajnija internet kompanija u istoriji, sa najvećim svetskim pretraživačem, veb pregledačem i sajtom za razmenu video-zapisa.

Izvor: Beta/BIZLife

Foto: Unsplash