Retro brendovi – kako nas prošlost kupuje?
Pošto je Tito privukao puno pažnje, rešio sam da se u novom tekstu bavim još nekim istorijskim temama. Kada kažem „istorijske”, najviše mislim na prošlo vreme. Opet, da ne promašimo aktuelni trenutak, sada, baš kao i 1991, 1996/97, 2000…, protesti su ponovo u modi i opet su izuzetno aktuelni. Ovoga puta, „neki novi klinci” imaju po dvadeset i kusur godina, šetaju, „bude” nas i duhoviti su na sličan način na koji smo i mi nekad bili.
Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za komunikacije
Vedran Ivanković – Foto: Privatna arhiva
Da ostanemo na terenu marketinga i komunikacija. U svetu koji se brzo menja i u kojem tehnologija diktira tempo života, brojni retro brendovi prkose vremenu i vraćaju nas u prošlost, evocirajući uspomene i emocije koje nas podsećaju na neka „jednostavnija” vremena. Oni nisu samo proizvodi, već simboli nostalgije, kulturni vremeplovi koji nas povezuju sa osećajem stabilnosti i pripadnosti. Fenomen retro brendova nije ograničen na Srbiju i region – to je globalni trend koji otkriva moć prošlosti u savremenom društvu. Retro proizvodi uspevaju da pronađu put do različitih generacija, bilo da je reč o starijima koji ih pamte ili o mlađima koji ih otkrivaju kroz novu estetiku i značenja.
Psihološki efekat nostalgije
Nostalgija, kao univerzalna emocija, ima moć da nas vrati u detinjstvo ili mladost, pružajući utehu u nesigurnim vremenima. Psiholozi objašnjavaju da nostalgija ne samo da nas smiruje već i motiviše. Kada se suočavamo s ubrzanim tempom života i promenama, nostalgija nudi emocionalnu stabilnost i osećaj pripadnosti. Upravo zbog toga, brendovi širom sveta koriste prošlost kao ključnu komponentu u svojim marketinškim strategijama. Oni nas ne kupuju samo funkcionalnošću, već i osećajem zajedništva, emocijom i, pre svega, pričom. Kada vidimo ambalažu, čujemo slogan ili okusimo proizvod iz prošlosti, ponovo proživljavamo uspomene na trenutke koji su oblikovali naš identitet.
Misli globalno…
Jedan od najpoznatijih globalnih primera je Polaroid, brend instant kamera koji je gotovo nestao s tržišta u eri digitalne fotografije. Međutim, Polaroid je doživeo neverovatan povratak zahvaljujući retro estetici i kampanjama koje su podsećale na uzbuđenje koje smo osećali kada fotografija izađe iz kamere. Polaroid nije samo kamera – to je iskustvo. Danas, u vremenu savršeno ispoliranih Instagram fotografija, Polaroid nudi nesavršenost i autentičnost koja se ceni među mlađim generacijama. Kampanje brenda ciljano koriste retro dizajn, nostalgične boje i priče o „hvatanju trenutka” da bi se povezale s novim korisnicima. Svaki snimak Polaroid kamere nosi priču, jedinstvenost i trenutak koji se ne može digitalno kopirati.
Još jedan globalni primer jeste Nintendo, kompanija koja je redefinisala koncept retro gejminga. Lansiranjem konzole Nintendo Classic Mini, koja sadrži unapred instalirane igre iz 80-ih i 90-ih, Nintendo je oduševio kako nostalgičare tako i novu generaciju igrača. Kampanja za ovu konzolu nije se oslanjala samo na igre, već na evociranje osećaja porodičnih okupljanja i vremena kada su video-igre bile jednostavnije, ali emotivno bogatije. Ovaj primer pokazuje kako se prošlost može integrisati u savremeni kontekst, pružajući starijima povratak u mladost, a mladima priliku da otkriju nešto autentično.
Trenutno je aktuelan treći nastavak filma o Soniku. Stariji se sećaju ove igrice za Nintendo konzole, a neki su i odrasli uz ovog animiranog junaka video-igara. Filmski serijal sada utiče na neke nove klince.
… deluj lokalno
Subjektivni je utisak da je fenomen retro brendova posebno izražen u Srbiji i regionu, gde proizvodi iz prošlosti nisu samo roba – oni su deo kolektivnog identiteta. Jedan od najsvetlijih primera je slovenačka Kokta, „piće vaše i naše mladosti”, koje je u bivšoj Jugoslaviji bilo sinonim za bezbrižnost. Tokom 90-ih Kokta je gotovo nestala, ali njen povratak bio je, čini se, pažljivo osmišljen kroz retro kampanje koje podsećaju na detinjstvo i zajedništvo. Uz slogan „Kokta – tvoj ukus detinjstva” i vizuelni identitet koji evocira prošlost, brend je uspešno privukao starije generacije, dok je mlađima predstavljen kao originalan.
Drugi značajan primer je Smoki, koji nikada nije nestao, ali je kroz retro kampanje dodatno učvrstio svoj status. Smoki je više od grickalice – on se neizostavno vezuje za detinjstvo. Kampanje su rađene malo retro, malo moderno, ali u svakom slučaju, brend je koji traje decenijama i brend koji i moderne generacije asocira na odrastanje.
A tek Plazma keks! Svi smo plakali gledajući video sa zaposlenima posle požara i jedva smo čekali da proizvodnja ponovo krene. Svojevremeno mi je super bila kampanja „Potraga za novom Plazma devojčicom”. Davno bilo, ali su nas vratili u detinjstvo.
Povratak vinila i ritual muzike
Još jedan od velikih povrataka jeste i povratak gramofona i ploča na naše police. Vinili su još jedan upečatljiv primer oživljavanja prošlosti. U Srbiji i regionu tržište ploča doživljava pravu renesansu. Gramofoni, nekada simbol svakog doma, danas su sinonim za prestiž i nostalgiju.
Ovo nije samo povratak proizvoda – to je povratak osećaja i rituala koji nedostaju u savremenom, brzom načinu života. Slušanje vinila nije samo reprodukcija zvuka, već celokupno iskustvo koje obuhvata taktilni doživljaj otvaranja omota i fizičke manipulacije pločom.
Nedavno smo bili na nekom rođendanu i drugar je pustio ploču. Prvo se čulo tipično pucketanje, a onda savršen zvuk. Moraš da preslušaš ceo album – nemaš kud, ali kad je ploča dobra – svi uživaju. Jednom davno sam dobio po prstima kad sam hteo na preskok da slušam neki album. „Nemoj, ogrebaćeš ploču!”
Zašto mladi vole retro?
Zanimljivo je posmatrati kako mlađe generacije, koje nisu ni živele u vremenu Polaroida, vinila, traka i kaseta, postaju njihovi glavni konzumenti. Utisak je da je ovo posledica „digitalnog umora”. Preplavljenost ekranima i digitalnim sadržajem budi potrebu za opipljivim, stvarnim iskustvom. Polaroid kamere i analogne fotografije vraćaju mlađim generacijama osećaj ekskluzivnosti i trenutka koji je unikatan. Analogna tehnologija pruža autentičnost i personalizaciju koju digitalna savršenost ne može da ponudi.
Slično je i sa proizvodima poput stripova, kao što je čuveni Alan Ford. Strip koji je u regionu stekao kultni status i danas privlači čitaoce, i to ne samo starije generacije, koje se prisećaju svojih prvih primeraka, već i mlade, koji ga otkrivaju kroz priče o nekonvencionalnim herojima i humoru.
Nostalgija kao alat, ali i vrednost
Retro brendovi ne prodaju samo proizvode, već i vrednosti koje su se nekada cenile. Kvalitet izrade, dugotrajnost i osećaj povezanosti sa zajednicom postaju atributi koji modernim proizvodima često nedostaju. Na primer, stariji brendovi nameštaja, poput domaćih proizvođača, uspešno spajaju tradiciju i savremene potrebe kupaca. Njihove kampanje često ističu funkcionalnost proizvoda koji su „pravljeni da traju”.
Uprkos tome, nostalgija nosi i određene izazove. Ona ponekad idealizuje prošlost, ignorišući njene nedostatke. Ipak, ona nije nužno beg od stvarnosti – često nas inspiriše da se vratimo vrednostima koje smo zaboravili. Retro brendovi vešto balansiraju između evociranja prošlosti i pružanja savremenog iskustva. Njihov uspeh leži u sposobnosti da povežu tradiciju i inovaciju, stvarajući proizvode koji nisu samo korisni, već i emocionalno značajni.
Fenomen retro brendova nije samo trend – to je duboko ukorenjen psihološki i društveni fenomen. Oni nam pomažu da se povežemo sa sopstvenim identitetom, evocirajući uspomene koje nas podsećaju na to ko smo i odakle dolazimo. Retro proizvodi nisu samo predmeti; oni su simboli vrednosti i emocija koje su univerzalne i bezvremenske. U svetu koji se brzo menja prošlost nam pruža osećaj stabilnosti – makar kroz ukus, miris ili zvuk koji nas vraća u vreme kada je sve izgledalo jednostavnije.
Što se našeg retro brenda protesti i pisanje duhovitih parola tiče, nadam se da će preskočiti neku generaciju da stignemo da ga se poželimo malo, a i da pobacamo one pištaljke što se stalno vuku po fiokama.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: arh. Tatjana Vukotić
