Reč-dve o fudbalu
Piše: Vedran Ivanković, eskpert za korporativne komunikacije
Sport kakav su pamtile generacije naših očeva definitivno se promenio i ceo spektakl koji prati jedan meč sve više liči na gladijatorske igre, kojih je publika sve gladnija. Sportski klubovi su vođeni kao korporacije, kako bi pravili prihode svojim vlasnicima
Reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Velika vest kada je taj sport u pitanju. Harizmatičan selektor, dobra postavka igre, odlične partije tima koji je izabrao… Što narod kaže, složile su se kockice i pobedismo Portugal za direktan plasman. Momentalno je zaboravljeno sve loše u domaćem fudbalu i, emotivni kakvi jesmo, krenuli smo da slavimo po trgovima i da se radujemo bez obzira na afere, nameštanja, jadnu ligu… da ne idemo dalje u neke društvene probleme koji nas okružuju, pandemiju korone i tako još neke sitnice.
Za naš narod – fudbal je više od igre. Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu. Rado se sećamo „Partizanovih beba” ili Zvezdine evropske titule, a maštamo i o tome šta bi bilo na Evropskom prvenstvu 1992. da se država nije raspala.
U međuvremenu, razvijeni svet je otišao dalje i sport je postao unosan biznis, na klubove se gleda kao na brendove, a na sportiste kao na influensere.
Kada je biznis strana sporta u pitanju, ovog leta bili smo svedoci toga da su dva najbolja igrača u istoriji gorepomenutog sporta promenila klubove. Sume nisu bile rekordne kada su transferi u pitanju, ali su plate, sponzorski ugovori, prodaja sezonskih karata, dresova i ostale sitne potrošne robe – rekordni. Barselona je morala da pusti Mesija jer nije imala para da mu isplati platu. Španska liga je ograničila primanja fudbalera, po uzoru na NBA ligu, i nije bilo ustupaka ni kada je reč o ovom fudbaleru. Suze za kraj, kako kaže pesnik, i nova destinacija – Pariz. Arapski bogati investitori su imali novca da ga plate. Istovremeno, Ronaldo je prešao iz Italije u Englesku i ponovo postao uzdanica navijača Mančester junajteda. Kažu, bolje se pogodio sa braćom Glejzer nego Mesi sa šeicima.
U međuvremenu, klinci u školskom i dalje teraju loptu i pokušavaju da dostignu zvezde i idole, noseći njihove dresove sa nekim natpisima i nekim imenima na prednjoj strani. Ovo je deo priče o građenju brenda kroz sponzorstva, odnosno kobrendiranje.
Korona je samo ubrzala neke stvari i stavila ih pod lupu. Tako je i sa sponzorstvima u sportu. U razvijenim demokratijama postoji nešto što se zove ekonomski interes brenda i povraćaj investicije kada je sponzorstvo u pitanju. Svedoci smo da su se industrije koje ulažu u sport dosta promenile. Dobili smo neke nove kompanije na dresovima i na reklamama na ekranima pored terena. Mesta koja su bila tradicionalno rezervisana za robu široke potrošnje, konditore, kućnu hemiju, pa čak i banke, zamenile su IT kompanije i platne institucije. Takođe, lokacijski stvari su se promenile. Nekada tradicionalno orijentisani na Zapad, sponzori sve više gledaju na Istok.
Prema nekim istraživanjima, u periodu od 2015. godine do pre pandemije koronavirusa kineske kompanije beleže rast od skoro devet odsto kada je reč o sponzorstvima u sportu.
Oni postaju sponzori evropskih i svetskih fudbalskih prvenstava, klubova u Premijer ligi, a dobacili su i do naše lige. Sa druge strane, platne institucije i kartični sistemi zamenili su tradicionalne banke. Potpuno nova „životinja” u tom ekosistemu zove se eSport. Za starije ljubitelje sporta to su oni kanali gde klinci po ceo dan igraju neke igrice, a drugi klinci ih gledaju i navijaju, a za vas sve to zajedno nema nikakvog smisla – jer su to samo igrice. Te „igrice” su pre korone donosile sponzorstva u vrednosti od oko 350 miliona dolara, a predviđanje je da će za nekoliko godina probiti iznos od milijarde. Ako želite da se približite mlađoj ciljnoj grupi a niste na nekoj od tih platformi, već su vas pretekli. Požurite ako želite da budete deo toga.
U sportu su se dogodile i promene koje prate dešavanja u društvu i to je nešto što je bilo nezaobilazno i nešto sa čime su se konzumenti raznih sadržaja – da ne kažem klijenti ili kupci – poistovetili. Kampanje podrške zdravstvenim radnicima tokom korone zamenile su kampanje borbe protiv rasne diskriminacije. I to je, u stvari, ono što je podiglo svest planetarne javnosti. Sportisti kao što su Markus Rašford, Luis Hamilton, Lebron Džejms i Naomi Osaka imaju milione pratilaca na svojim društvenim mrežama. Oni su podržali kampanju #blacklivesmatter i time skrenuli pažnju na probleme diskriminacije zbog boje kože, nakon ubistva Džordža Flojda. Istraživanja pokazuju da je nakon tog njihovog postupka polovina populacije mladih na globalnom nivou rekla da više ceni brend koji pokaže da mu je stalo do aktuelnih problema koji pogađaju planetu i koji pokušava da se uključi u njihovo rešavanje.
Tehnologija menja trendove, to smo već videli. Samim tim, i ljudi odlaze na druga mesta da konzumiraju svoje omiljene sadržaje. Amerikanci su, u nekom od istraživanja, rekli da bi se nakon korone samo njih 20 odsto vratilo na stadione da uživo gleda svoje omiljene sportiste na delu. Draže im je da sede u udobnosti doma svoga i da preko neke od platformi prate utakmicu nego da pale kola i idu na stadion. Tako se dogodilo da je prava na italijansku fudbalsku Seriju A otkupila striming platforma, a HBO odavno ima prava na najgledanije boks-mečeve.
Sport kakav su pamtile generacije naših očeva definitivno se promenio i ceo spektakl koji prati jedan meč sve više liči na gladijatorske igre, kojih je publika sve gladnija. Sportski klubovi su vođeni kao korporacije, kako bi pravili prihode svojim vlasnicima. Mi sa ovog dela planete moramo da smirimo svoje emocije, bar dok se ne resetuje globalni sistem i, recimo, sport postane amaterski i vrati se korenima olimpizma i izreci da je važnije učestvovati nego pobediti. Do tada, nadamo se da će proći pandemija i da će neki navijači moći da otputuju na prvo zimsko Svetsko prvenstvo u Kataru i tamo uživaju u festivalskoj atmosferi, troše novac na dresove i ostale navijačke rekvizite, dok jedu omiljenu hranu i prate poneku utakmicu.
Izvor: BIZLife Magazin
