Putnici na udaru: Šta donose sve češći štrajkovi u avio-saobraćaju?

Avio-saobraćaj u Evropi nalazi se pod sve većim pritiskom usled učestalih štrajkova koji paralizuju mrežu letova, izazivaju kašnjenja i otkazivanja, stvarajući glavobolje putnicima. Iza kulisa nezadovoljstva radnika u avijaciji stoje ogromni troškovi, i za putnike za industriju.

Ekonomske i ekološke posledice koje ne vidimo odmah

Prema dostupnim analizama, štrajkovi kontrole leta (ATC) između 2018. i 2022. godine,  generisali su oko 800 miliona evra troškova i prouzrokovali 3,7 miliona minuta zastoja. Uz to, došlo je i do emisije dodatnih 67 tona CO2. Kada se pogleda šira slika, štrajkovi kontrole leta od 2010. do danas koštali su evropsku ekonomiju 12 milijardi evra i uzrokovali preko 35.000 otkazanih letova.

Udari štrajkova: Najteži slučajevi u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji

Francuski aerodromi pretrpeli su višenedeljne štrajkove tokom 2023. i 2024. godine, uz pad tačnosti saobraćaja sa 80 na 71 odsto. Najteži dan zabeležen je u aprilu 2024, kada je u Parizu obustavljeno 75 odsto letova, dok je u Marseju procenat bio nešto manji odnosno 65 odsto. Poslednji talas nezadovoljstva u Francuskoj dogodio se 3. jula 2025, zahvativši aerodrome širom zemlje.

U Nemačkoj je u februaru 2023. godine, na sedam glavnih aerodroma, otkazano 2.300 letova , dok su tokom marta rad na određeno vreme obustavili aerodromi u Berlinu, Diseldorfu, Kelnu i Hamburgu.

Italijanski avio-sektor suočio se sa osam štrajkova u prva tri meseca 2025. godine, a celodnevni protest koji se dogodio 10. jula ove godine izazvao je ozbiljne poremećaje u redu letenja i radu aerodromskih službi. Novi talas nezadovoljstva najavljen je i za 26. septembar, kada će zemaljsko osoblje na aerodromima u Italiji stupiti u generalni 24-časovni štrajk, zbog čega će posledično doći do velikog broja otkazanih letova.

Zašto je otkazano na hiljade letova širom Evrope – i kada se očekuje kraj?

Putnici kao kolateralna šteta

Najveće posledice ovih dešavanja ipak trpe putnici, koji ostaju zaglavljeni na aerodromima, bez informacija, drugih opcija i sa propuštenim konekcijama. Pored organizacionih izazova, gomilaju se i troškovi, poput onih za alternativni za prevoz, smeštaj i ishranu. U zavisnosti od avio-kompanije kojom su planirali da lete, kao i okolnosti, te troškove putnici neretko snose sami, naročito ukoliko su imali planirane letove i avio-karte za niskotarifne avio-kompanije.

Pitanje odgovornosti: Kako reaguje industrija?

U kriznim situacijama, informisanost može biti presudna. Transparentna komunikacija i blagovremeno dobijena informacija mogu značajno umanjiti stres i smanjiti nezadovoljstvo putnika. Avio-kompanije često kasne sa obaveštenjima, ali ima i onih koje pokazuju proaktivnost čim se suoče sa mogućim štrajkovima. Među pozitivnim primerima je i srpska nacionalna avio-kompanija Er Srbija, koja ima praksu da o mogućim poremećajima u saobraćaju putnike informiše kroz društvene mreže i veb sajt.

Vreme je za reforme

Stotine hiljada otkazanih letova, milioni minuta kašnjenja i milijarde evra u gubicima jasno pokazuju da je potrebna hitna reforma načina na koji Evropa upravlja kontrolom leta i radnim sporovima. Bez toga, ovakvi poremećaji postaće pravilo, a ne izuzetak.

Šta putnici mogu da preduzmu?

Ukoliko planirate putovanje avionom, naročito u najaktivnijim periodima godine, odnosno tokom leta i velikih praznika, savetujemo da birate jutarnje letove koji su manje izloženi lančanim kašnjenjima. Kako bi vam informacije o eventualnim nepravilnostima bile dostupnije i da biste o njima bili pravovremeno obavešteni svoje letove rezervišite direktno kod avio-kompanija ostavljajući kontakt podatke, idealno broj mobilnog telefona i email adresu.

Dodatno, status svog putovanja možete proveriti i kroz sajt ili aplikaciju Flightradar24 gde se letovi prikazuju u realnom vremenu, kao i sva odstupanja. Takođe, nije loše da prilikom izbora putnog osiguranja, birate ono koje pokriva otkazivanje letova.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik