Putevi u Srbiji kao Potemkinova sela

Predlog zakona o putevima uskoro će se naći pred poslanicima. Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Cvetanović kaže za BizLajf da je zakon poboljšan u smislu naglašavanja bezbednosti u saobraćaju i prilagođavanja evropskim normama, ali da osnovne probleme nije definisao: poput finansiranja održavanja puteva (sadašnji budžet JP „Putevi Srbije“ (JPPS) iznosi trećinu potrebnih sredstava, upravljanje održavanjem i izgradnjom puteva (sve je neprimerena improvizacija), kontrolu poslovanja JPPS i izvršenja plana (analiza troškova i dobiti) i problem kompetentnosti kadrova.

Koliko će novi zakon omogućiti ravnomerno održavanje puteva?

„Uopšte se ne bavi tim pitanjem. Osnovni problemi su nedovoljna finansijska sredstva (koja se svake godine smanjuju), nepostojanje ažurne baze podataka o stanju puteva, nepostojanje „Sistema za upravljanje održavanjem puteva“, i kadrovi.“

Da li novi zakon pretpostavlja i to da će svi putevi, u dogledno vreme, biti legalizovani i ozakonjeni?

„Od 17 000 kilometara puteva prvog i drugog reda koji su u nadležnosti „Puteva Srbije“, samo je nekoliko stotina kilometara uknjiženo. Osnovni razlog je nedostatak finansijskih sredstava i odnos rukovodstva JPPS prema imovini koja joj je data na upravljanje.“

Ako preduzeća za održavanje i izgradnju puteva mogu u potpunosti da pokriju potrebe domaćeg tržišta, zašto su do sada uglavnom angažovana kao podizvođači?

„Zato što ne mogu da ispune kriterijume Svetska banke u pogledu referenci i obrta kapitala. S druge strane, država, odnosno nadležno ministarstvo, ne trudi se da zaštiti interese nekada četvrte po snazi privredne grane, već ih čak i omaložava.“

Koliko je zdravih preduzeća u putnoj privredi i koja bi sve, ako bi se nešto preduzelo, mogla da budu održiva?

„Trenutno su sva preduzeća u problemu, osim „Štrabaga“. Privredna komora i poslovna udrženja morala bi mnogo veću pažnju da posvete tom problemu. Mora da se oformi posebno telo za podsticaj putne privrede. Postojeći kadrovi u Ministarstvu i Komori nisu kompetentni.“

Prema izveštaju Svetske banke, uz Albaniju i BiH, na dnu smo liste po kvalitetu puteva u Evropi; 75 odsto državnih puteva je u lošem stanju. Da li smo, načinom na koji se gradi putna infrastruktura, kao i tempom radova, na dobrom putu da se to promeni?

„S ovakvim finansiranjem održavanja puteva u nadležnosti JPPS, ceo sistem vredan oko tri i po milijarde evra ide u raspad! Godišnji gubitak vrednosti puteva je oko 300 miliona evra. U održavanje puteva se ulaže samo oko 90 miliona evra godišnje, a samo za redovno održavanje, bez rehabilitacija i rekonstrukcija, treba oko 220 miliona evra godišnje.“

Zašto se u Srbiji niko institucionalno ne bavi eksploatacijom puteva? Kako je to u svetu rešeno?

„Bavi se JPPS, ali na prilično niskom nivou. Postoji u „Putevima Srbije“ urađen projekat i softver, ali nema ko da ga primenjuje. Izdvajanje tog posla iz tog preduzeća bila bi velika greška (kao, na primer, osnivanje Koridora Srbije).“

Zbog čega nemamo ni jedinstvenu administraciju za upravljanje svim sadržajima puta?

„Formalno postoji u „Putevima Srbije“ i nije nikakav problem da se unapredi. Ali, problem su kadrovi (ne radnici).“

Ko odlučuje o tome kako će se novac, planiran za putnu infrastrukturu, najbolje utrošiti, odnosno u kojim delovima zemlje i za koje puteve?

„U svetu se to radi na osnovu utvrđenog stanja puteva i ekonomskih analiza troškova i dobiti. Nije problem da se takav način primeni i kod nas, ali bi onda političari i lokalni poltikanti izgubili moć. Znači, nema sistema, sve je čista improvizacija, i za to niko ne odgovara. Prave se godišnji planovi za održavanje i izgradnju puteva bez ikakve stručne argumentacije i analize efekata ulaganja.“

U javnosti se ovih dana govori o savetniku za bezbednost u tunelu; mnoge podseća na, kako kažu, bespotrevnu funkciju profesionalnog upravnika zgrade. Da li je to mesto potrebno i koje su mu nadležnosti?

„U „Putevima Srbije“ postoje inženjeri kojima je to redovni posao. Problem su finansije. U principu se isuviše veliki akcenat stavlja na saobraćajni i bezbednosni problem, a suštinski problem je stanje puteva i prazni putevi (nema putnika, a ni robe za transport). Osnovni problem su kadrovi koji i u ovoj sirotinji treba da uspostave održivi sistem. Prodavci igračaka, mašinski inženjeri, advokati i ekonomisti nisu u stanju da reše ovaj problem, koji svi mi plaćamo.“

Izvor: BIZLife

Foto: Putevi Srbije

Piše: Nataša Mijušković