PSIHOLOGIJA OBJAŠNJAVA: Zašto se političari ne izvinjavaju i ne objašnjavaju svoje postupke?
Sećate se kada je Velimir Ilić šutnuo novinara u studiju? Sigurno se sećate. Da li se sećate da se ikada izvinio za to što je uradio? Toga se niko ne može setiti. Zato što se nije izvinio. Zašto se političari skoro nikad ne izvinjavaju za svoje postupke i ne objašnjavaju ih?
U članku “Nikad se ne izvinjavaj, nikad ne objašnjavaj” na sajtu Psychology Today, autorka navodi skorije primere predsedničkih kandidata koji se nisu izvinili za svoje nepromišljene izjave. Jedan od njih je i neprevaziđeni Donald Trump.
Ona se pita zašto ljudi na rukovodećim pozicijama ne priznaju svoje greške i ne izvinu se zbog njih? I još važnije, zašto mi prihvatamo ovakvo njihovo ponašanje?
Izgleda da imamo suprotna očekivanja od onih kojih nas vode.
S jedne strane, osoba koja je puna samopouzdanja nam je atraktivnija, a ona koja ima previše samopouzdanja nas može prilično zavesti. Skora studija je pokazala da između dve osobe jednakih sposobnosti, ona koja ima suviše samopouzdanja je uticajnija. U studiji, ljude koji sebe precenjuju, drugi učesnici percepiraju kao one “koji zaslužuju poštovanje i priznanje, imaju uticaja na odluke, vode proces donošenja odluka i utiču na odluke.” Neutemeljeno preterano samopouzdanje dobija viši društveni status i poene za rukovođenje.
Ako treba da ubedite druge da ste bolji nego što zaista jeste, prvo ubedite sami sebe. Ignorisanje, pravdanje ili negiranje grešaka podržava samoobmanu.
Kao i laganje, grubost je još jedna karakteristika koju većina nas smatra neprihvatljivom, ali koju najčešće povezujemo sa moći. U jednom eksperimentu, učesnicima su prikazivana dva videa – u jednom je ljubazan čovek naručivao hranu a u drugom je poručivao hranu tako što je grubo vikao , stavljao noge na sto, itd. Učesnici su nepristojnog čoveka ocenili kao onog koji “dobija pažnju, koga slušaju, i koji odlučuje.”
Međutim, u poslovnom svetu, skromni lideri se sve više vrednuju.
Direktori i drugi lideri u oblastima kao što su – vojska, proizvodnja, finansijski servisi, religija, maloprodaja – složili su da je poniznost kvalitet koji je najbolje služio u njihovoj organizaciji. Skroman i ponizan lider ima integritet, hrabrost da prizna greške, i pruži model napretka za sledbenike.
Kako autorka, inače psiholog, piše – naši instinkti nas privlače ka narcističkim liderima na koje možemo da projektujemo naše želje da budemo veći od života. Zrelost nas vodi ka skromnim vođama koji su kompetentni i mudri. Moramo da odaberemo lidere sa brigom i pronicljivošću. Narodi dobijaju lidere koje zaslužuju.
Izvor: BIZLife/Psychology Today
Foto: Pixabay
Piše: N.V.
