Prirodne resurse trošimo kao da imamo dve Zemlje
Zemlja funkcioniše kao zatvoren ekosistem, kompleksan, samoodrživ i fino usklađen. Sve što iz nje uzimamo potiče iz ograničenih resursa koje priroda može da obnovi samo određenom brzinom. Taj kapacitet obnavljanja naziva se biokapacitet i upravo on određuje koliko planeta može da izdrži bez narušavanja sopstvene stabilnosti. Zato ne čudi što je snažno odjeknula vest da smo ove godine 24. jula ušli u ekološki dug, čak osam dana ranije nego 2024. Drugim rečima, od tog trenutka, globalna potrošnja resursa premašila je regenerativni kapacitet planete za celu godinu.
Postavlja se pitanje: Kako je do toga došlo i da li postoji način da preokrenemo ovaj „trend“?
U trenutku kada ukupna ljudska potrošnja premaši mogućnosti prirode, planeta ulazi u fazu ekološkog preopterećenja. Resursi se troše brže nego što se regenerišu, dok se otpad i emisije, uključujući ugljen-dioksid, akumuliraju brže nego što mogu da se apsorbuju. Možda deluje apstraktno da trošimo više nego što imamo, ali to postaje moguće kada iscrpljujemo prirodni kapital – šume, zemljište, vode, biodiverzitet – pozajmljujući resurse od budućnosti.
Jedan od najvidljivijih primera ovog narušavanja prirodne ravnoteže jeste krčenje šuma
Deforestacija i prekomerno iscrpljivanje podzemnih voda dovode do opadanja nivoa podzemnih rezervoara, što za posledicu ima sve češće i snažnije suše. Tokom dugotrajnih sušnih perioda, vegetacija se suši i nestaje, tlo postaje zbijeno i tvrdo kao beton, pa kad konačno dođe do obilnih padavina, ono više ne može da upije vodu. Samim tim, zemljište više ne može ni da podrži rast vegetacije, čime se prekida prirodni ciklus regeneracije. Počinje začarani krug suša, praćenih iznenadnim poplavama.
Klimatski procesi ne poznaju nacionalne granice, a uticaj šuma u Amazonskoj prašumi, Africi ili Aziji, reflektuje se i na mikroklimu u Srbiji. Ova globalna povezanost nas podseća da je planetarno zdravlje neraskidivo povezano sa svakim lokalnim ekosistemom. Zato su inicijative koje prevazilaze individualni domet, ali uključuju pojedinca kao pokretača, danas važnije nego ikada.
Zasadi odluku. Zasadi promenu
Jedan od najsnažnijih primera takvih inicijativa dolazi iz finansijskog sektora – mesta odakle možda najmanje očekujemo direktan doprinos obnovi šuma. Naime, OTP banka Srbija, kao prva i jedina banka u zemlji koja se još 2021. godine pridružila globalnoj inicijativi, Priceless Planet Coalition. Danas, već petu godinu zaredom, aktivno doprinosi obnovi šuma širom sveta.
Ova globalna koalicija, koju je pokrenula kompanija Mastercard u saradnji sa stručnjacima iz organizacija Conservation International i World Resources Institute, ima ambiciju da zasadi 100 miliona stabala tamo gde su najpotrebnija — na čak 22 različite lokacije (od Južne Amerike, preko Afrike, do Azije) koje maksimalno doprinose klimatskoj otpornosti, biodiverzitetu i jačanju lokalnih zajednica.
U okviru ove inicijative, OTP banka i Mastercard pozivaju građane da daju svoj doprinos globalnom pošumljavanju i to na vrlo jednostavan način.
Naime, reč je o akciji koja traje do 31. avgusta. Aktiviranjem Google Pay ili Apple Pay usluge, ili otvaranjem jednog od paketa računa (Fluo, Praktik, Prestiž, Klasik), OTP banka u ime korisnika donira organizaciji Conservation International 2 evra za sadnju jednog stabla. Do sada je više od 45.000 ljudi u Srbiji već postalo deo ove misije.
OTP banka je dosledno zauzela mesto lidera u sprovođenju zelene tranzicije i primeni ESG (Environmental, Social, Governance) principa. Svesna da ekonomski rast nema budućnost bez odgovornog odnosa prema prirodnim resursima i životnoj sredini, sistematski procenjuje i umanjuje svoje direktne i indirektne ekološke uticaje, aktivno podržavajući projekte i inicijative koje sprečavaju štetne posledice, a Priceless Planet Coalition jedna je od njih.
Jer, zaista, imamo samo jednu planetu. Ona je naš jedini dom, naš zajednički krov nad glavom, mesto gde dišemo, hranimo se i volimo. Baš kao što brinemo o svojoj kući, čistimo je, uređujemo i štitimo od svakodnevnih izazova, ne smemo da zaboravimo na dom na kom ta kuća počiva – našu Zemlju.
Ako u svakodnevne navike i odluke unesemo i kriterijum održivosti, ako tu svest širimo, postajemo deo promene nabolje. I tada, ono što činimo danas prestaje da bude kap u moru i postaje talas koji menja sve – za nas, za buduće generacije, za sve koje znaju da vide šumu od drveta.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: OTP banka
