Priča o najbogatijem Austrijancu koji nam je „dao krila“
Ditrih Matešic (Dietrich Mateshitz) je jedan od najuspešnijih preduzetnika našeg doba, čovek koji je jednim potezom promenio izgled industrije bezalkoholnih napitaka stvarajući, ne samo jedan novi brend, nego jednu novu kategoriju: energetko piće. Kao vizionar koji je svetu doneo Red bul (Red Bull), poznatiji iz milošte kao „brzina u konzervi“ ili čak „tečni kokain“ Matešic je više od dve decenije anđeo čuvar ljudima koji ostaju na žurkama do kasno u noć, studentima, radnicima u trećoj smeni, kao i velikom broju sportista koji se bave ekstremim sportovima.
Matešic je rođen 20. maja 1944. u malom austrijskom selu Sveta Marijena u dominantno konzervativnoj porodici. Svoje korene Ditrih vuče iz Hrvatske, a oba roditelja su mu bili učitelji u osnovnoj školi. Iako se nikada nije ženio, ima jednog sina.
Trebalo mu je deset godina da diplomira, a nakon završetka studija je dobio posao kao marketing menadžer i počeo da reklamira deterdžente za Unliver (Unliever). Nakon toga, dobija posao u Blendaksu kompaniji koja se bavi proizvodnjom kozmetike, gde radi na promovisanju njihove paste za zube.
Tokom jednog poslovnog putovanja na Tajland otkrio je Krating Daning (Krating Daeng) koji je kasnije rebrendirao u Red Bul. 1984. je osnovao Red Bull GmbH i pokrenuo piće 1987. Tokom vremena ovo piće je postalo vodeće u svetskoj industriji energetskih napitaka.
On živi veoma luksuznim životom i poseduje Laukala ostrvo na Fidžiju vredno sedam miliona dolara. Osim toga, poseduje licencu za pilota i sopstveni aerodrom i hangar.
Matešic važi za marketinškog genija, ali njegov privatni život ostaje obavijen velom misterije. On retko daje intervjue i nikada ne govori o svom privatnom životu.
Njegov životni stil je pun kontradikcija. Ako se izuzme bogatstvo koje poseduje, on izgleda uobičajeno – kratka brada, farmerke i nezakopčana košulja je deo njegovog svakodnevnog stajlinga. Međutim, njegovi hobiji su nešto ekskluzivniji.
Naslednik Matešicovog carstva je njegov dvadesetjednogodišnji sin, Mark Gerharder (Mark Gerharder). Njegova majka Anita, bivša instruktorka skijanja, je sada na čelu Matešicove fondacije „Krila za život“ (Wings for Life) neprofitne organizacije posvećene ispitivanju kičmenog stuba.
Kako je sve počelo?
Od ranog detinjstva Matešic je pokazao talenat za prezentovanje ideje, a savršen primer za to je način na koji je uspeo da ode na Univerzitet u Beču, pre nego u bližem Gracu. „Izabrao sam univerzitet zbog grada, a ne obratno. Ali sam uspeo da nađem samo jedan predmet koji nije bio dostupan u Gracu, a to je brodogradnja. Tako sam ubedio majku da imam samo jednu želju u životu, a to je da postanem brodograditelj, izjavljuje Matešic za Blumberg (Bloomberg).
Slučajni put na Tajland 1982. godine će se pokazati kao prekretnica u Matešicovom životu. Želeo je da sazna zašto lokalce privlači negazirani tonik pod imenom Krejting daeng te ga je probao i uvideo da se posle njega oseća odmornije. Nedugo potom, dok je sedeo u baru mandarinskog hotela u Hong Kongu, pročitao je vest da je najveći korporativni poreski obveznik u Japanu te godine bio upravo proizvođač ovih tonika. Odjednom, sinula mu je ideja: prodavaće ga na Zapadu.
1984. Matešic je stupio u kontakt sa Kaleo Joviljom (Chaleo Yoovidhya), tajlandskim biznismenom koji je prodavao ovaj tonik u jugoistonoj Aziji i predložio da njih dvojica sarađuju i plasiraju piće na zapadno tržište sa jednom bitnom razlikom: ono bi bilo gazirano. Jovilji se svidela ideja, te su se dogovorili da investiraju svaki po pola miliona dolara kako bi ustanovili 49/49 partnerstvo sa preostala 2 odsto koja su pripala Jodviljinom sinu.
Matešic se potom vratio u Austriju da smisli kako bi upakovao piće i smislio slogan. Za pomoć se obratio svom školskom prijatelju, Johanesu Kastneru (Johannes Kastner) koji je posedovao sopstvenu marketinšku agenciju u Frankfurtu.
„Rekao je da nema novca, tako da smo se složili da besplatno radi (Matešic) kako bi otplatio moj angažman za rad na Red bulu,“ izjavio je Kastner za Blumberg (Bloomberg). Tokom sledećih godinu i po dana, Kasntner i njegov tim su smislili oko 50 različitih dizajna za Red bul, a Matešic se odlučio da to bude izrazito plavozelena boja sa žutim suncem, dizajn koji i danas prepoznajemo kao zaštitni znak ovog napitka.
Kao što smo već rekli, uspeh ovog napitka se dobrim delom krije u marketingu. „Daje vam krila“ je Red bulov prepoznatljiv slogan i on se dosledno pojavljuje kao deo njegove marketinške prakse.
Bilo da se nalazi u ulozi sponzora trke helikoptera ili ekstremnih sportova, Red bul je uvek sinonim za brzinu i veličinu.
Matešic je svetu dao sjajan napitak, a on ga je, zauzvrat načinio veoma, veoma bogatim. Red bul zapošljava ljude u 161 zemlji, ali se najvažnije odluke donose u njegovom štabu u Fušlu, austrijskom seocetu ii u Hangaru 7, Matešicovom privatnom avionskom kompleksu koji je na pet minuta udaljen od Salcburga.
Iako retko daje intervjue Marešicov Hangar 7 predstavlja značajan dokaz da se on ne stidi svog uspeha. Svaka od njegovih zgrada poseduje arhitektonske ukrase koji pre priliče meki dizajna kao što je to Berlin nego bukolikom austrijskom predgrađu. „Arhitekta me je gotovo ubio kada sam mu rekao šta sve hoću na zgradi“ izjavio je Mauric za Blumberg upirući prstom pravo u Trisiksti bar (Threesixty Bar) kružno, stakleno zdanje koje se čini privezanim na sred neba. Ekstravagantno je, možda nepotrebno i to je njegova svrha. „Ne bi to bilo Red bul ako ne bi počelo bezopasno i završilo se katastrofalno,“ dodaje Matešic. „Arhitekte su ionako samo plaćeni sagovornici“.
U svojoj 72. godini Matešic i dalje uživa u plodovima svog rada i pametno donesenih odluka. Čini se da je Matešicu Red bul zaista dao krila. Ili je on njemu?
O Red Bulu
Krejting Daeng (Krating Daeng), na kome se bazira Red Bul, je negazirano energetsko piće popularno na Tajlandu i zasnovano na japanskom energetkom piću Lipovitanu (Lipovitan) i južnokorejskom Bahusu F (Bacchus-F). Njegovi sastojci uključuju vodu, kafein, taurin, inositol, šećer i B vitamine. I da, na tajlandskom jeziku, Krejting daeng znači „crveni bik“ (red bull). Glavna razlika između ovog pića i Red bula je to što ono nije gazirano.
Ovaj napitak se prvi put pojavio 1987. godine u Austriji, počeo da osvaja internacionalno tržište 1989. a u Sjedinjenim Američkim Državama se nije pojavio sve do 1997. godine.
Svoj uspeh ovo piće umnogome duguje marketingu. „Daje vam krila“ je Red bulov poznat slogan i on se uvek pojavljuje kao deo marketinške prakse. Bilo da sponzoriše trke helikoptera ili ekstremne sportove, Red bul je postao sinonim za brzinu i veličinu. Poruka njegovog brenda je odlično primljena i kod mlađe populacije, a ona poručuje da ako popijete ovaj napitak da ćete izgledati samopozdano, nepredvidljivo i nekonformistički.
Red bul košta skoro dva puta više od Koka-kole (Coca-cola) i to nije zbog troškova proizvodnje. Deo raazloga zašto je on tako skup je zbog brendiranja. Red bul želi da bude što je drugačiji moguće od drugih napitaka iste vrste na tržištu, a visoka cena mu pomaže u tome.
Red bul je prvobitno bio zabranjen u Francuskoj, Danskoj i Norveškoj, ali je na kraju legalizovan u sve tri zemlje. Veoma često ovaj brend mora da se suočava sa PR krizama koje uključuju pitanja oko uticaja Red bula na čovekovo zdravlje. Ali, činjenica je ta da je baš zabrana ono što je Red Bulu davalo veću privlačnost.
https://www.youtube.com/watch?v=gnbPXdxtTfk
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube printscreen
Piše: A. M.