,,Muž je morao da da otkaz da bi čuvao dete dok ja radim“: Istražujemo koliko nova pravila olakšavaju život preduzetnicama

Preduzetnica Maša Đurić, koja se bavi digitalnim marketingom, naporno je radila do 20 dana pred porođaj uprkos tome što je imala rizičnu trudnoću. Računala je da će makar posle porođaja imati neka prava. Međutim, kako ona kaže za BIZLife, ispostavilo se da ih nema, odnosno da žene preduzetnice nemaju ista prava kao zaposlene žene.

,,Plan je bio da moj muž preuzme brigu o detetu posle njenog trećeg meseca, ali smo shvativši da se to pravo ne odnosi na preduzetnice morali da nađemo zaobilazno rešenje. Pa sam se ja, pored svoje preduzetničke radnje dodatno zaposlila. Tako smo ostvarili ovo pravo, ali je to bilo strašno naporno i gotovo neisplativo, ali opet – jedino rešenje za našu porodicu“, objašnjava Maša.

Preduzetnice (Pexels)

Srećom, Izmenama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ove godine to se promenilo, tako da sada muževi, koji su zaposleni kod poslodavca, nakon što beba napuni tri meseca imaju pravo da preuzmu od žene brigu o detetu, iako je ona preduzetnica.

Osim prava na prebacivanje brige o detetu na oca, od 1. avgusta 2023. preduzetnice za treće i svako naredno dete dobijaju dve godine odsustva uz pripadajuću naknadu, isto kao i žene u radnom odnosu. Međutim, njihov položaj je uprkos novim pravima još uvek nepovoljan.

,,One nemaju zagarantovanu naknadu u visini minimalne zarade u toku porodiljskog odsustva, moraju da obustave obavljanje delatnosti kako bi primile pun iznos naknade za vreme trudničkog bolovanja. Za vreme porodiljskog i odsustva radi nege deteta ne uplaćuje im se radni staž. To su sve prava koja ostvaruju zaposlene žene“, navodi Sonja Žabić ispred Pausal.rs.

Preduzetnice su zbog toga na velikom gubitku. Jedan od primera je knjigovođa koji mora da prekine obavljanje delatnosti da bi dobila punu naknadu za trudničko bolovanje. U tom slučaju ona će izgubiti klijente jer ne mogu da je čekaju.

S obzirom na nepovoljne okolnosti preduzetnice su motivisane da se ranije vrate na posao jer za njih svaki duži prekid poslovanja znači potencijalni gubitak klijenata.

Posao, preduzetnice (Pexels)

Koje opcije imaju?

Ako žele da nastave poslovanje, preduzetnice su u obavezi da angažuju poslovođu, što može da bude dodatni trošak jer moraju da plaćaju porez i doprinose. Na taj način ostvaruju samo 50 odsto naknade.

Prema rečima Sonje Žabić ispred Pausal.rs, ne postavlja se samo pitanje isplativosti, već i prinuđenosti preduzetnica da dobijaju manju naknadu ako žele da i dalje posluju i njihove diskriminacije u odnosu na zaposlene žene.

Angažovanje poslovođe može da bude korisno, smatra pravna savetnica u Uniji poslodavaca Srbije Jelena Milikić. Preduzetnica može uz pomoć njega da očuva kontinuirano poslovanje i zadrži klijente ili kupce, što je od suštinskog značaja za konkurentnost.

,,Međutim, važno je imati na umu da takva odluka nosi sa sobom dodatne finansijske obaveze, uključujući platu poslovođe, njegove poreze i doprinose. Ovo znači da troškovi koji se pojavljuju nisu deo uobičajenih poslovnih troškova, i kao takvi, zahtevaju pažljivo planiranje i temeljno razmatranje svih opcija pre donošenja odluke“, kaže Milikić.

Posao, preduzetnice (Unsplash)

Izmenama je omogućeno preduzetnicama da prenesu pravo na odsustvo radi nege deteta na partnera. Zahvaljući tome mogu da imaju kraći prekid u poslovanju.

,,Teško je reći da li ova izmena daje rezultate s obzirom na da je skoro počela sa primenom. Ono što je važno je da je ovim data nova mogućnost preduzetnicama i da su po pitanju ovog prava sada izjednačene sa zaposlenim ženama“, objašnjava Sonja.

Prema podacima APR trećinu ukupno registrovanih preduzetnika čine žene, odnosno u Srbiji posluje više od 100.000 preduzetnica i one su značajan deo privrede društva. Postoji strateška opredeljenost države ka podsticanju ženskog preduzetništva, ali ovakvi uslovi, u kojima su one diskriminisane, u suprotnosti su sa tom strategijom.  

Šta sve preduzetnice gube?

Precizni statistički podaci o broju žena koje su nastavile poslovanje nakon prekida zbog trudničkog i porodiljskog odsustva, kao i o tome kolike gubitke imaju, ne postoje.

,,Možemo zdravorazumski zaključiti koliki uticaj može da bude na poslovanje jedne preduzetnice, kada za nju ne postoji podrška koja će je podstaći da bude i preduzetnica i majka“, kaže Žabić.

Trudnica (Unsplash)

Gubici koje preduzetnice mogu da pretrpe zbog ,,zamrzavanja“ ili zatvaranja svoje preduzetničke radnje tokom trudničkog bolovanja mogu da variraju i zavise od velikog broja faktora, uključujući vrstu posla, obim poslovanja, trajanje zatvaranja i drugih okolnosti.

,,Može doći do gubitka prihoda koji bi inače ostvarile. Potencijalno mogu da izgube klijente ili poslovne prilike prilikom zamrzavanja svoje radnje. Takođe, preduzetnice se suočavaju s rizikom da izgube svoj tržišni položaj ili konkurentske prednosti ako su prinuđene da prekinu poslovanje na duže vreme“, objašnjava za BIZLife pravna savetnica u Uniji poslodavaca Srbije Jelena Milikić.

Maša Đurić je uprkos velikim odricanjima izgubila veliki broj klijenata za samo četiri meseca koliko nije radila. Njen muž je, nakon isteka brige o detetu, kako otkriva, morao da da otkaz kako bi vodio računa o njoj, do upisa u vrtić.

,,Ne treba da kažem da u državni nismo primljeni jer kao preduzetnica i čovek koji je dao otkaz kako bi čuvao dete nismo na listi prioriteta“, dodaje ona.

Porodica, preduzetnice (Unsplash)

Porodica vs. biznis

Umesto da nastave tu gde su stale, preduzetnice moraju ponovo da steknu klijente, tj. da imaju veća ulaganja sve dok ponovo ne ,,razrade posao“. Zbog gorih uslova često su stavljene u sitaciju da biraju između porodice i biznisa.

,,Trenutak odustajanja može da varira od slučaja do slučaja. Može da se desi i pre nego što započnu biznis, ako su svesne prava koje mogu da ostvare, a planiraju porodicu. Ukoliko nisu upoznate sa pravima koje im sleduju, često odluku donose u trenutku otvaranja trudničkog ili porodiljskog bolovanja“, kaže Sonja.

Sve to utiče destimulišuće na odluku žena da budu preduzetnice ili preduzetnica da budu majke, dodaje ona.

Nakon dužeg perioda suočavanja s izazovima i preprekama, neke majke preduzetnice mogu da izgube motivaciju i entuzijazam za poslovanje, naročito ako se ne vide značajne promene u zakonodavstvu ili podršci.

,,Takođe, konkurencija i promene na tržištu mogu da dovedu do smanjenja prihoda i profitabilnosti posla. Kada majke preduzetnice vide da posao nije održiv ili da je teško konkurisati na tržištu, mogu da odluče da se povuku“, otkriva pravna savetnica u Uniji poslodavaca Srbije Jelena Milikić.

Posao (Pexels)

Očevi retko uzimaju odsustvo zbog nege deteta

U 2022. godini, pre izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, u Srbiji je rođeno 62.700 dece prema Republičkom zavodu za statistiku. Samo 373 muškarca je iskoristilo pravo na odsustvo radi nege deteta.

,,Brojke pokazuju da se očevi retko opredeljuju za to opciju. Treba imati u vidu da u 2022. godini preduzetnice nisu imale mogućnost da prenesu pravo odsustva na supružnike, te da oni nisu uključeni u statistiku“, zaključuje Žabić.

Pretpostavka je da je razlog tome tradicionalna podela uloga u porodici i nedovoljna informisanost, ali i objektivni nedostatak posebnih uslova za majke beba u radnom okruženju.

Na primer, Zakon o radu garantuje majkama koje se vrate na rad posle porodiljskog odsustva, po navršenom 3. mesecu bebe, pauze zbog dojenja deteta, ali poznato je da tradicionalni radni prostori nisu prilagođeni tim potrebama.

Posao, studija (Unsplash)

Kako do jednakih prava?

Da bi se izjednačio položaj mama preduzetnica i zaposlenih majki potreban je veliki rad koji podrazumeva izmene nekoliko zakona:

Zakon o zdravstvenom osiguranju koji reguliše trudničko bolovanje i način obračunavanja naknade, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji reguliše porodiljsko i odsustvo radi nege deteta i način obračunavanja naknade i Zakon o doprinosima koji reguliše periode mirovanja kod preduzetnika i to da tokom porodiljskog država ne uplaćuje doprinose preduzetnicama, navodi Sonja Žabić.

To je dodatna prepreka za izjednačavanje prava preduzetnica. Srećom, zainteresovane organizacije i inicijative rade na tome da se javnost informiše o problemu i da se iniciraju potrebne procedure izmena zakona.

,,Izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom koje su stupile na snagu u avgustu ove godine rezultat su tog velikog rada, koji nije ni blizu kraja. Status se može da se prati preko stranice ‘I preduzetnice su mame’. Reč je o inicijativi Digitalne zajednice, jedne od zainteresovanih organizacija koje se zalažu za fer uslove za mame preduzetnice“, objašnjava Sonja za BIZLife.

Izvor: BIZLife/Ivana Jaćimovski

Foto: Predrag Todorović, SGA, Pexels, Unsplash