Zelena tranzicija je šansa, a ne „kazna” za MSP

Preduzeća na Balkanu zelenu tranziciju i dalje doživljavaju mnogo više kao „izazov” (tačnije, „problem” za koji su u zakonskoj obavezi da pronađu rešenje) nego kao istinsku razvojnu šansu.

U Evropi je situacija malo bolja – vreme je učinilo da preduzeća, kroz sopstvene prakse, dokažu da od zelene tranzicije mogu da ostvare mnogobrojne benefite. Pre svega se misli na nižu cenu proizvoda.

Šta je to što plaši i koči mala i srednja preduzeća u Srbiji kada je reč o zelenoj tranziciji, objasnio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke, koja se na našem bankarskom tržištu ističe baš po svom fokusu na razvoj malih i srednjih preduzeća i specifičnom partnerskom odnosu koji preko dve decenije sa njima razvija.

„Zelena tranzicija je sigurna ulaznica za tržišnu utakmicu. Što ranije to razumeju i prihvate, preduzeća će pre krenuti putem razvoja. Ono što mi u ProCreditu uvek ističemo klijentima iz MSP segmenta jeste nekoliko ključnih prednosti zelene tranzicije. To je, pre svega, dekarbonizacija, koja otvara vrata za izvoz, jer se preduzeća sa manjom emisijom ugljen-dioksida lakše integrišu u lance nabavke evropskih kompanija”, naglašava naš sagovornik i dodaje: „Direktna posledica zelene tranzicije je i povećanje konkurentnosti, i to u dva pravca. Jedan deo odnosi se na troškove poslovanja i direktno na niže troškove koji dolaze kroz manje CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) zahteve Evropske komisije, koji će sigurno biti sve oštriji, s obzirom na to da Evropa ima ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida. Drugi pravac je lakši i jeftiniji marketing ’zelenih proizvoda i usluga’, koji su u Evropi poželjni. Mi smo malo tržište, ograničenih potencijala, pa svako malo ili srednje preduzeće, ukoliko želi da raste, taj rast mora da projektuje u evropskim okvirima, a u Evropi si dobrodošao pod uslovom da si u dovoljnoj meri ’green’.”

Mala i srednja preduzeća, iako su glavni pokretači privrednog razvoja svake ekonomije, nailaze na mnogo prepreka kada je reč o otvaranju ka tržištima EU. A podršku obično imaju samo veliki privredni igrači – jer sa zelenom tranzicijom nekoliko velikih rešava se i veliki procenat emisija ugljen-dioksida.

„Kao banka koja je od početka svog poslovanja fokusirana na mala i srednja preduzeća, mi svoja znanja i resurse ulažemo da baš njih osnažimo za zelenu tranziciju. Pošto su mali, oni su, zapravo, fleksibilniji za promene. Nemaju toliko složene proizvodne procese, pa mnogo brže i efikasnije mogu da se transformišu u ’green’ pravcu. Mi ih na tom putu pratimo i finansijski, stimulativnim kreditnim linijama i garantnim šemama, jer je pristup kapitalu bio i ostao glavni izazov za SME. Pratimo ih i partnerski – jer im pomažemo da pravilno projektuju ciljeve, odnosno svoj razvojni put. Zato je ProCredit banka izbor za sva mala i srednja preduzeća koja razumeju šta u evropskim okvirima znači ’biti konkurentan’” – naglasio je Smiljković.

Koliko je ProCredit banka uspešna u ovim „zelenim” partnerstvima sa MSP, svedoči i podatak da su do sada u zelene projekte svojih klijenata investirali više od pola milijarde evra. Još odlučnije, naglasio je Smiljković, nastavljaju u 2024, jer je Zelena agenda, pored inovacija, digitalizacije, jačanja preduzetničkog duha i osnaživanja timova, važan preduslov za rast i razvoj biznisa. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Goran Đukanović