„Povećanje plata i penzija nije u skladu sa aktuelnom ekonomskom situacijom“
Najavljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija nije primereno aktuelnoj fiskalnoj poziciji Srbije, niti kretanjima u oblasti inflacije, zbog čega bi trebalo odustati od tog predloga, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavni urednik publikacije „Kvartalni monitor“ Milojko Arsić.
„Deficit Srbije nije mali, jer postoji čitav niz faktora koji mogu da utiču na njegovo povećanje u narednom periodu, poput rasta kamatnih stopa, troškova za saniranje problema u energetici, rasta BDP-a koji će biti verovatno sporiji ove, a možda i sledeće godine, što sve to utiče na povćanje fiskalnog deficita“, rekao je Arsić novinarima na predstavljanju novog broja „Kvartalnog monitora“ koji izdanju Ekonomski fakultet i FREN.
Iako predlog još nije usvojen, a najavljene su i konsultacije Vlade Srbije sa Medjunarodnim monetarnim fondom u vezi sa tim, Arsić je ukazao da u trenutnim okolnostima nije dobro da se dodatno povećavaju rashodi za plate i penzije.
Zašto odustati od ideje za povećanje plata i penzija?
„Mislim da bi bilo dobro da se za sada odustane od tog predloga i primeni švajcarska formula, da što više pokuša da se obori inflacija, a eventualno da se, ukoliko bude bilo prostora, da jednokratna pomoć penzionerima“, naveo je Arsić.
On je objasnio da bi, imajući u vidu sadašnji rast plata i inflaciju, moglo da se očekuje da primenom švajcarske formule penzije u narednoj godini porastu za oko 12 odsto.
Šta je rešenje?
„Bilo bi mnogo bolje da se u ovakvim oklonostima primeni švajcarska formula i da se onda potrudimo da u narednoj godini rast inflacije bude manji“, rekao je Arsić.
Kako je naveo, na taj način bi moglo i da se obezbedi odredjeno realno poboljšanje standarda građana.
„Ovako, sa stanovišta suzbijanja inflacije, i sama najava rasta plata i penzija povećava inflaciona očekivanje, jer većina privrednika to percipira kao signal da će inflacija biti realativno visoka u narednoj godini i onda u svojim poslovnim odlukama planiraju povećanje cena, koje će ako se dogodi značiti uvećanje agregatne tražnje, a istovremeno će to podstaći zahteve drugih da se povećaju njihova primanja“, rekao je profesor Arsić.
Inlacija će se produžiti i na drugu polovinu godine i rašće
Milojko Arsić je rekao da i dalje postoji velika neizvesnost oko rasta BDP u ovoj godini, ali da je procena autora okupljenih oko tog izdanja da se može očekivati da on bude oko tri odsto.
Srbiju očekuje značajno usporavanje rasta BDP-a i ubrzavanje inflacije koja će se produžiti i na drugu polovinu godine, dodao je.
„Postoji velika neizvesnost, šta će se dogoditi na tržištu energenata, hrane, metala… Ali je sasvim izvesno da je za smirivanje inflacije potrebno da se preduzmu restriktivne mere monetarne i fiskalne politike – da se povećaju kamatne stope, da se povlači novac, da se smanjuje fiskalni deficit, nije dovoljno samo da se čeka da se reše problemi na strani ponude“, ocenio je on.
Inflacija će u Srbiji biti veća i dugotrajnija nego što se do sada predvidjalo.
„Očekujem da se rast inflacije produži i na drugu polovinu ove godine. Mislim da bi mogla de se očekuje inflacija od 12 odsto u Srbiji u ovoj godini“ kazao je Arsić novinarima na predstavljanju novog broja „Kvartalnog monitora“ koji izdaju Ekonomski fakultet i FREN.
Jedina oblast gde Srbije i dalje ima, kako je naveo, solidne performanse, jeste tržište rada, jer je i dalje relativno visok medjugodišnji rast zaposlenosti i plata, ali ukoliko se posmatra stanje u odnosu na poslednji kvartal prethodne godine i tu se vidi stagnacija.
Kakav privredni rast da očekujemo?
Dodao je da će povećanje kamatnih stopa u Srbiji i svetu izvesno dodatno usporiti rast privrede, iako za sada nije poznata dinamika povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.
„Ukoliko uzmemo sve faktore koji bi mogli da utiču na usporavanje i ubrzavanje rasta BDP-a, onda bi naša procena bila da bi Srbija mogla da se očekuje privredni rast od oko tri odsto u ovoj godini“, rekao je on.
Naveo je da iza kočenja privrednog rasta stoje snažno usporavanje investicija i pogoršanje neto izvoza koji će najverovatije biti nešto trajnije prirode.
U biltenu „Kvartalni monitor“ navodi se da je povećanju robnog deficita najviše je doprineo deficit u trgovini energentima koji je povećan za 1,3 milijarde, kako zbog rasta cena energanata tako zbog povećanog uvoza struje i gasa.
Odredjeni uticaj na rast robnog deficita imalo je i neodmereno ograničavanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.
U narednom periodu, kako je istaknuto, smanjenje fiskalnog deficita predstavljaće važnu polugu za obuzdavanje inflacije.
Zaključeno je da smanjenje fiskalnog deficita neće biti lako s obzirom na potencijalne rashode za saniranje problema u energetici, rast kamatnih stopa i sporiji privredni rast
Izvor: Beta
Foto: Printscreen, BIZLife, Beta/MilošMiškov
