Poslovni trendovi: Roboti će zameniti ljude?
U filmu „Her“ mašina razgovara sa glavnim junakom. Ne vidimo ’njeno’ lice, već samo čujemo glas. A taj glas je tako ’ljudski, ženski’, i prava je enciklopedija koja tačno pogađa njegova očekivanja, emocije, dopunjuje njegovo znanje… On se zaljubljuje u ’nju’. Priča je u isto vreme veličanstvena i pomalo jeziva, jer to nije daleka budućnost, to je naša sadašnjost. Ako veštačka inteligencija može da učini da pokrene ljudska osećanja, da se u nju čovek zaljubi, onda može sve.
Nije pitanje da li će roboti zameniti poslove koje sada rade ljudi, već kada. To nije nova priča, a ponovo ju je pokrenuo osnivač kompanija SolarCity, Tesla i SpaceX, Elon Musk.
Ako vam to deluje kao naučna fantastika, u Švajcarskoj je bliže realnosti. Naime, u junu ove godine ova zemlja razmatrala je mogućnost uvođenja jedinstvene osnovne zarade u iznosu od 2.500 franaka mesečno, koju bi svi dobijali bez obzira da li su zaposleni ili ne. Iako je narod glasao protiv, plan je pokrenuo globalnu debatu. Konkretno u Švajcarskoj kao problem videli su mogući ozbiljan pad zaposlenih, posebno u lošije plaćenim zanimanjima. Uprkos tome Holandija je već najavila da će krenuti sa pilot-projektom u Utrehtu, a Finska je odlučila da će jedinstvenu zaradu uvesti 1. januara 2017. godine, na nivou cele zemlje.
Bez obzira da li će automatizacija zameniti ljudski rad, dobrobiti osnovne univerzalne zarade bili bi neverovatni. Ideja da svi dobijaju dovoljno resursa da prežive bez rada rešilo bi problem beskućnika i siromaštva. Ali, jasno je da je, bar za sada, taj demokratsko – socijalistički raj samo utopija.
Zamenjivi poslovi
Do 2021. godine, roboti će eliminisati oko šest odsto poslova, a prema nekim drugim podacima i više. Kao što i Musk predviđa, počeće sa poslovima predstavnika prodaje, do eventualno taksi i vozača kamiona. Stručnjaci upozoravaju da je šest odsto velika cifra u ekonomiji koja ne stvara regularne poslove sa punim radnim vremenom. Što bi dalje značilo da će naša sposobnost da lako nađemo novog poslodavca oslabiti. „Tako ćemo imati ljude koji žele da rade i koji će se boriti da pronađu posao, jer isti trendovi počinju da se dešavaju i u drugim oblastima koje su poznate po otvaranju novih radnih mesta, kao što su bankarstvo, maloprodaja i zdravstvo“, kaže Andy Stern, koji je bio na čelu zajednice zaposlenih u Americi.
Ne samo da će predvidivi, fizički, rutinski poslovi koji se ponavljaju biti automatizovani. Na udaru će se naći i ’kognitivni’ rad, odnosno oni u kojima se zahteva promišljanje i pronalaženje rešenja.
Ipak, kako je skorija McKinsey studija pokazala, zaista postoje zadaci koje samo ljudi mogu da rade, posebno u oblastima kao što su zdravstvo i obrazovanje. Mada se i oko toga mnogi ne bi složili, jer se delovi profesije automatizuju. Vidimo doktore koji uspešno nadgledaju tretmane stotinu pacijenata jer imaju računare. Vidimo advokate koji efektivno sarađuju sa stotinama klijenata jer imaju tehnologiju koja im pomažu u istraživanju i analizi.
Strah od robota
Za sada, najbitnija razlika između robota i ljudi jeste što ljudi mogu da sude i da budu odgovorni za svoje postupke. Samo-upravljajuće automobile ne možemo da krivimo zbog fatalne nesreće koju prouzrokuju. Bez obzira na sve njihove izvrsne performanse, mašine ne mogu da prihvate odgovornost.
Ipak, s obzirom da se tehnologija razvija eksponencijalnom krivom, to znači da ćemo ubrzo dostići momenat gde će nas tehnologija nadmašiti. Svetski poznati fizičar Stephen Hawking upozorio je da će kompjuteri pokoriti ljude, napominjući ovoga puta da će se to dogoditi već u idućem veku. Zanimljivo je da je upravo sa Muskom potpisao otvoreno pismo upozorenja da razvoj veštačke inteligencije ne bi trebalo da bude nekontrolisan. „Kratkoročno, ljudi su zabrinuti ko kontroliše veštačku inteligenciju, ali dugoročno je pravo pitanje može li ona uopšte biti kontrolisana“, poručio je Hawking.
Optimizam i pesimizam
Musk sa optimizmom gleda na širenje automatizacije i smatra da će to uglavnom biti korisno za društvo. „Ljudi će imati više vremena za druge, složenije, zanimljivije stvari i svakako će imati više slobodnog vremena“, kaže Mask. Optimizam deli i Martin Ford, autor knjige „Rise of the Robots“, koji smatra da će se više ljudi odlučiti na preduzetništvo.
Iako promene nisu nužno negativne, ljudi su zabrinuti kako bi automatizacija kognitivnog posla mogla da utiče na njihove karijere. Za mnoge posao je svrha života, rad koji ih ispunjava, a mnoge sklanja od poroka. Studije su pokazale da je veća stopa nezaposlenosti povezana sa porastom kriminala.
Negde između preteranog optimizma i zabrinavajućeg pesimizma Hawking zauzima vrlo jasan stav: „Naša budućnost je trka između rastuće moći tehnologije i mudrosti s kojom je koristimo.“
Izvor: BIZLife
Piše: Nada Veljković
