Posledice naftne krize i dalje potresaju energetski sektor
Niske cene nafte, manji profiti i smanjenja ulaganja obeležili su rad naftne industrije u proteklih devet meseci, pokazuju kvartalni izveštaji svetskih naftnih kompanija, dok je domaći NIS očuvao profitabilnost poslovanja
U poređenju sa prethodnim delom godine, treći kvartal 2016. je za globalne naftne kompanije bio period koji je doneo izvesno smirivanje tržišta i stabilizaciju cena nafte. Nakon takvih kretanja pojedini analitičari su izrazili oprezni optimizam po pitanju postepenog oporavka sektora koji već dve godine potresa ozbiljna kriza oličena pre svega u niskim cenama nafte i gasa i malim prerađivačkim maržama. Međutim, iako su cene sirove nafte na svetskom tržištu u trećem kvartalu bile relativno stabilne, one su za četvrtinu manje od prosečnih cena u devet meseci prošle godine tako da su i prihodi naftnih kompanija u tom razdoblju značajno niži od onih iz istog perioda 2015. U takvim okolnostima su predstavnici najvećih kompanija u naftnoj industriji, predstavljajući rezultate ostvarene u devet meseci tekuće godine, bili više nego uzdržani govoreći o budućim kretanjima na tržištu i najavljivali dalje prilagođavanje poslovanja svojih kompanija nepovoljnim makroekonomskim okolnostima.
Prosečna cena nafte tipa „Brent“ na svetskom tržištu u devet meseci 2015. godine bila je 25 odsto niža nego prosečna cena u istom periodu prošle godine. Takav odnos umnogome je odredio i finansijske bilanse najvećih svetskih naftnih kompanija koje su većinom poslovale sa značajno manjim profitom nego 2015. godine. Kompanije su morale da konstatuju da im je neto profit na nižem nivou u odnosu na 2015. godinu i da je put do izlaska iz krize i dalje neizvestan, te da će i ubuduće biti obeležen štednjom i naporima da se poveća operativna efikasnost.
Britiš Petroleum je, na primer, nakon odbijanja svih troškova, zabeležio neto gubitak od 382 miliona dolara i smanjio je nivo investicija tako da je u razvoj uloženo 11,5 milijardi dolara za razliku od prethodne godine kada su investicije za devet meseci iznosile 13,2 milijarde. Pored finansijskih rezultata, iz BP-a su još samo kratko saopštili da se pripremaju za poslovanje pri očekivanim cenama nafte od 50 do 55 dolara po barelu naredne godine, kao i da nastavljaju da ulažu u projekte koji će doneti siguran rast u narednom periodu. Pored BP-a, sa gubicima su poslovali ENI i Statoil. Iz ENI-ja su prijavili gubitak od 1,8 milijardi evra u devet meseci 2016. godine, dok je Statoil istovremeno bio „u minusu“ od oko 120 miliona dolara. Govoreći o uzrocima zbog kojih je Statoil izgubio profitabilnost u poslovanju tokom 2016. godine generalni direktor kompanije Eldar Setre naveo je niske cene nafte i gasa, veliki obim planiranog održavanja i rashode za istražne bušotine iz prethodnih perioda.
Bez obzira na različite finansijske rezultate, sve kompanije su saopštile da će im fokus poslovanja u narednom periodu biti na istim prioritetima. Sve su najavile da će se i nadalje spremati za poslovanje u nestabilnim tržišnim uslovima, sa cenama nafte koje neće mnogo prevazići trenutne iznose koji se kreću oko 50 dolara za barel. Takođe, ceo naftni sektor najavio je dodatno smanjivanje investicija, odnosno ulaganja u one projekte koji će sigurno doneti profit. Pored toga, za sve su ključne reči u budućnosti štednja i povećanje operativne efikasnosti, tako da je i iz tih najava jasno da menadžment u svetskim naftnim kompanijama još ne smatra da je kriza u tom sektoru prošlost.
Kada je reč o našem regionu, u nimalo lakim uslovima za poslovanje Naftna industrija Srbije uspela je da sačuva profitabilnost i nametne se kao dobar primer uspostavljanja poslovnog modela koji je otporan i na velike oscilacije na tržištu i na niske cene nafte. Iz te kompanije je saopšteno da su u devet meseci 2016. godine ostvarili neto profit od 7,7 milijardi dinara, a rezultat je utoliko vredniji kada se zna da je zarada NIS-a u prva tri meseca bila 261 milion dinara, a na polugodištu 3,1 milijarda. Pored toga, NIS je u dosadašnjem toku 2016. godine investirao 14,5 milijardi dinara što tu kompaniju zadržava na vrhu liste investitora u Srbiji. Takođe, iz NIS-a su izneli očekivanje da će im program za povećanje operativne efikasnosti do kraja godine doneti ukupnu uštedu od oko 8,5 milijardi dinara čime bi se očuvalo pozitivno poslovanje kompanije, ali i obezbedio dalji razvoj.
Izvesno je da će na buduće učinke naftnog sektora mnogo uticaja imati odlučnost članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da smanje proizvodnju za oko 750.000 barela dnevno kako su i najavile krajem septembra. Njihova odluka bila je signal da cene nafte dostignu najviše nivoe u ovoj godini, baš kao što je i njihova neodlučnost da se dogovoreno sprovede bila uzrok da se cene ponovo spuste ispod 50 dolara za barel početkom novembra. Mnogi analitičari videli su najave OPEK-a kao signal da će se tržište konačno stabilizovati, a viškovi nafte polako nestati sa tržišta. Međutim, svi eksperti ocenili su da će oporavak biti postepen, a da će cene nafte ostati daleko ispod nivoa pre izbijanja krize. Stručnjaci američke investicione banke „Goldman saks“ procenili su da će prosečna cena nafte u ovoj godini biti 43 dolara za barel, da bi prosečna cena u 2017. bila oko 53 dolara. „Sitigrup“ je izneo prognozu da će se do kraja godine cene nafte kretati od 40 do 50 dolara za barel, dok će cena nafte tipa „brent“ porasti na 60 dolara za barel u narednoj godini. Takve prognoze daju za pravo čelnim ljudima vodećih naftnih kompanija koji su na kraju trećeg tromesečja 2016. godine saopštili da kriza još nije završena i da su izazovna vremena i dalje pred celim sektorom.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay