POSAO U INOSTRANSTVU: Odlaze preko agencija, ali i „na divlje“

Nedovoljno raspoloživih radnih mesta i velika nezaposlenost u Srbiji razlozi su što mnogi građani odlaze van granica naše zemlje u potrazi za poslom.

Osim onih koji se odluče da taj korak naprave samostalno, ima i onih koji na rad u inostranstvo odlaze posredstvom svojih firmi, koje imaju angažman van Srbije, kao i preko agencija za zapošljavanje.

Tako je, recimo, prošle godine registoravan odlazak oko 1.400 radnika, dok je od januara ove godine, od kada važi novi Zakon o slanju radnika u inostanstvo, njihov broj daleko veći.

Kako kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, od početka primene tog zakona, na privremeni rad u inostranstvo upućeno je 8.473 radnika iz Srbije, a od polovine januara dostavljeno je 2.423 obaveštenja o upućivanju na privremeni rad u inostranstvo, i to najviše u Nemačku – 905, Rusiju – 367, te Norvešku – 95.

U Ministarstvu ističu da se naši radnici u inostranstvu mogu zaposliti kod stranog poslodavca, a van granica naše zemlje mogu otići i kao zaposleni kod domaćih poslodavaca koji radnike privremeno upućuju na rad u inostranstvo.

Prilikom upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo reč je o organizovanom odlasku zaposlenih kod konkretnog poslodavca, radi obavljanja investicionih i drugih radova, pružanja usluga ili stručnog osposobljavanja i usavršavanja ili rada za potrebe poslodavca u poslovnim jedinicama u inostranstvu ili u okviru međukompanijskog kretanja.

Preko agencija za posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu, ukazuju iz tog ministarstva, od januara do juna ove godine posao je dobilo 1.275 radnika. Oni najčešće odlaze da rade u Rusiju, Nemačku, SAD, Grčku, Kipar i Švajcarsku.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koja vodi evidenciju o radnicima koji se zapošljavaju u inostranstvu preko agencija za zapošljavanje, trenutno su najtraženiji radnici građevinske struke.

Mnogi naši građani radi posla u inostranstvo odlaze samostalno, često bez radne dozvole, gde rade bez prijave i regulisanog pravnog statusa, što je veoma rizično.

Osim što u takvim situacijama ne ostvaruju sva prava iz radnog odnosa, što neretko rade poslove ispod svog stepena stručnosti, gotovo da su potpuno nezaštićeni prilikom povreda na radu i nesrećnih slučajeva, koji se, nažalost, događaju.

Izvor: Dnevnik