Zašto je „muškarci ne plaču“ pogubno po muški pol?
Svake godine, 19. novembra, svet obeležava Međunarodni dan muškaraca, posvećen promovisanju zdravlja muškaraca i dečaka, rodnoj ravnopravnosti i isticanju pozitivnih muških uzora. Ovaj dan pruža priliku da se razgovara o važnim, ali često zanemarenim temama poput mentalnog zdravlja, prevencije bolesti, kao i značaju uloge muškaraca u porodici i društvu.
Od svog osnivanja 1999. godine, ovaj praznik postaje sve relevantniji u savremenom svetu, gde je neophodno rušiti stereotipe i jačati svest o izazovima s kojima se muškarci suočavaju. Kroz edukativne aktivnosti, kampanje i lične priče, Dan muškaraca nastoji da inspiriše promene, slavljenje različitosti i podršku svakom čoveku na putu ka boljem, zdravijem i ispunjenijem životu.
Tema ove 2024. godine, „Pozitivni muški uzori“, naglašava važnost negovanja otvorenih razgovora o mentalnom zdravlju muškaraca i stvaranja okruženja podrške u kojem muškarci mogu napredovati.
Muškarac (Unsplash)
Događaji povodom ovog dana traju tokom celog meseca. Od lokalnih zajednica i grupa do nacionalnih vlasti i velikih kompanija, ljudi se pripremaju da obeleže ovaj značajan dan.
Kada je nastao Međunarodni dan muškaraca?
Kampanja za ustanovljenje Međunarodnog dana muškaraca traje još od 1960-ih godina, naglašavajući važnost rodne ravnopravnosti i priznanje doprinosa muškaraca društvu.
Tokom poslednjih decenija, postojali su napori da se IMD uspostavi u raznim zemljama, ali su ti pokušaji često nailazili na poteškoće zbog nedostatka publiciteta. Početkom 1990-ih, organizacije u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Australiji organizovale su manje događaje u februaru, ali ti pokušaji nisu bili uspešni.
Međutim, datum koji danas obeležavamo ustanovljen je 1999. godine zahvaljujući trinidadskom naučniku dr Džeromu Tiluksingu. Njegova vizija bila je da se ustanovi dan posvećen proslavi dostignuća i doprinosa muškaraca, uz istovremeno bavljenje ključnim pitanjima kao što su zdravlje muškaraca, rodno zasnovano nasilje i značaj pozitivnih muških uzora. Ideja je brzo pronašla odjek širom sveta, a mnoge zemlje su prihvatile obeležavanje ovog dana kroz proslave, diskusije i kampanje podizanja svesti.
Muško zdravlje
U 2022. godini, globalna stopa samoubistava među muškarcima bila je alarmantno visoka. Muškarci su činili skoro 80 odsto od više od 49.000 smrtnih slučajeva zbog samoubistava u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je stopa samoubistava među muškarcima bila približno četiri puta viša nego među ženama.
Na globalnom nivou, procenjuje se da je 2019. godine bilo više od 700.000 smrtnih slučajeva usled samoubistava, pri čemu su muškarci bili disproporcionalno pogođeni.
Ova drastična razlika naglašava značaj bavljenja mentalnim zdravljem muškaraca, izazivanja štetnih stereotipa i pružanja sistema podrške kako bi se smanjila učestalost samoubistava među muškarcima širom sveta.
Tradicionalni patrijarhalni obrasci, koji postavljaju očekivanja poput „muškarci ne plaču“ ili „muškarci moraju biti jaki“, štete muškarcima jednako kao i ženama. Ti stereotipi doprinose povećanom stresu, narušenom mentalnom zdravlju i kraćem životnom veku muškaraca, poručuju iz inicijative „Ne posmatraj. Reaguj!“.
Muškarac, stres (Freepik)
Muškarci se ređe obraćaju za pomoć kada se suočavaju s anksioznošću ili depresijom, a češće pribegavaju štetnim obrascima ponašanja poput zloupotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
Kada je o Srbiji reč, podaci govore o tome da je broj samoubistava među muškarcima i dalje tri puta veći nego kod žena. Takođe, više od 100 mladih ljudi, uglavnom momaka, izgubilo je život u saobraćajnim nesrećama ove godine.
Međunarodni dan muškaraca posvećen je ovim ljudima i omogućava im da skrenu pažnju na probleme sa kojima se suočavaju. Cilj ovog dana je obezbeđivanje dobrog emocionalnog, fizičkog, društvenog i duhovnog zdravlja muškaraca. Međunarodni dan muškaraca nastoji da pokrene razgovor o temama poput mentalnog zdravlja, toksične muškosti i visoke stope samoubistava među muškarcima.
Muškarci na tržištu rada
Statistike i istraživanja koja se bave rodnom ravnotežom pokazuju da zaposleni muškarci zarađuju više od žena, obavljaju bolje plaćene poslove i češće zauzimaju pozicije menadžera i direktora u firmama. Ovo je takođe i realnost u mnogim kompanijama. O onim drugim se veoma malo govori.
Prema evidenciji NSZ-a ima 157.147 nezaposlenih muškaraca u Srbiji. Među njima je i 7.333 pripadnika muškog pola koji imaju završenu samo osnovnu školu.
PR sajta za zapošljavanje „Infostud“, Miloš Turinski kaže da najviše prilika za zaposlenje generalno nevezano za pol ima u sektorima kao što su prodaja i trgovina, gde se traže prodavci i komercijalisti, dok su u logistici i transportu najtraženiji vozači i magacioneri, a na trećem mestu su radnici u proizvodnji.
„Postoji značajan broj muškaraca koji se retko odlučuju za poslove u edukaciji, socijalnim službama ili zdravstvu, jer se ovi sektori i dalje percipiraju kao ‘ženski’“, navodi Turinski.
Freepik
Iz podataka kojima raspolaže „Infostud“ među najtraženijim pozicijama za muškarce su i prodavac (36.928 konkurisanja), telefonski operater (16.639), kao i administrativni radnik (15.829). Turinski napominje da ovi podaci pokazuju da se muškarci sve više uključuju u uslužni sektor, administraciju i prodaju, što ranije nije bio slučaj.
U sektoru građevine je apsolutna dominacija muškog pola sa udelom od 90,8 odsto i u poljoprivredi 70,2, dok je udeo muškaraca i žena u uslužnim delatnostima gotovo izjednačen. Gledajući po grupama zanimanja, među rukovodiocima, direktorima i funkcionerima je 65 odsto muškaraca, dok ih je među zanatlijama čak 83 odsto, a kada su u pitanju vojna zanimanja, njihov udeo čini čak 88 odsto.