Da li znate šta je RADNA KULTURA „996“ zbog koje sve više mladih u Kini doživljava „burnout“?

Pretrpana poslom i iscrpljena, Džuli je ovog aprila napustila poziciju programera video igara u Pekingu da bi bila „ćerka sa punim radnim vremenom“.

Ova 29-godišnjakinja sada provodi dan perući sudove, pripremajući obroke za svoje roditelje i obavljajući druge kućne poslove. Džulini roditelji plaćaju većinu njenih dnevnih troškova, ali ona je odbila njihovu ponudu za mesečnu platu od 2.000 juana (280 dolara).

Na kraju krajeva, njen trenutni prioritet je da odahne od 16-časovnog radnog dana na prethodnom poslu. „Živela sam kao hodajući leš“, rekla je.

Mučno radno vreme i sumorno tržište rada primoravaju mlade Kineze da donesu neobične izbore.

Džuli je deo sve veće grupe mladih koja sebe naziva „decom sa punim radnim vremenom“ koja se vraća u udobnost svog porodičnog doma ili zato što žude da se odmore od svog iscrpljujućeg radnog života ili jednostavno ne mogu da nađu posao.

Mladi Kinezi, kojima su oduvek govorili da će se naporan rad koji su uložili u studiranje i jurenje diploma isplatiti, sada se osećaju poraženo i zarobljeno.

Kina (Pixabay)

Dve od pet osoba između 16 i 24 godine je bez posla u Kini, a stopa nezaposlenosti mladih dostiže nove maksimume. Prema zvaničnim podacima objavljenim u ponedeljak, ta cifra sada iznosi 21,3 odsto – što je najviše od kada su vlasti počele da objavljuju podatke 2018. Ova cifra ne obuhvata ruralno tržište rada.

Mnoga takozvana „deca sa punim radnim vremenom“ kažu da nameravaju da ostanu kod kuće samo privremeno – vide to kao period za opuštanje, razmišljanje i pronalaženje boljeg posla. Ali to je lakše reći nego učiniti.

Džuli je poslala više od 40 prijava za posao regruterima u protekle dve nedelje – ali je dobila samo dva poziva za intervju. „Bilo je teško naći posao pre nego što sam dala otkaz. Nakon što sam dala, postalo je još teže“, kaže ona.

Radna kultura „996“

Izgaranje koje podstiče odrasle zaposlene da postanu „deca sa punim radnim vremenom“ nije sasvim iznenađujuće s obzirom na ozloglašeno lošu ravnotežu između posla i privatnog života u Kini – radna kultura u zemlji se često naziva takozvanom „996“ – gde ljudi smatraju normom da rade od 9 do 21 sat, šest dana u nedelji.

Čen Dudu, takođe „ćerka sa punim radnim vremenom“, napustila je posao u oblasti nekretnina ranije ove godine jer se osećala sve više iscrpljena i podcenjena. Ova 27-godišnjakinja je rekla da joj „ništa nije ostalo“ nakon što je platila kiriju.

Kada se vratila u kuću svojih roditelja u južnoj Kini, Čen je rekla da je „živela životom penzionera“, ali je zabrinuta. Kaže da je stalno čula dva različita glasa u svojoj glavi: „Jedan kaže, retko ćeš imati ovo slobodno vreme, zato samo uživaj u trenutku. Drugi me podstiče da razmislim šta dalje da radim.“

Sagorevanje, posao programera (Freepik)

Čen, koja je sada pokrenula sopstveni biznis, rekla je: „Da je ono prethodno stanje potrajalo duže, zaista bih postala parazit“.

Džek Dženg, koji je nedavno napustio kineskog tehnološkog giganta Tencent, rekao je da je morao da odgovori na skoro 7.000 tekstualnih poruka u vezi sa poslom svakog dana van radnog vremena – 32-godišnjak ovo naziva „nevidljivim prekovremenim radom“ koji nije naplaćen. Konačno je dao otkaz nakon što ga je stres sa posla ostavio sa teškim slučajem folikulitisa, kožnog poremećaja uzrokovanog upaljenim folikulima dlake.

Dženg je od tada pronašao bolji posao, ali je naveo da ljudi oko njega nisu te sreće. Mnogi se takođe suočavaju sa takozvanim „prokletstvom od 35“, široko rasprostranjenim uverenjem u Kini da su poslodavci manje voljni da angažuju radnike starije od 35 godina – umesto toga više vole mlade ljude koji su „jeftiniji“.

Ovaj mač sa dve oštrice starosne diskriminacije i sumornih mogućnosti za posao je izazov za one u srednjim 30-im koji imaju hipoteku nad glavom ili razmišljaju o osnivanju porodice.

Očaj nije manji ni među studentima, toliko da su neki pribegli padanju ispita samo da bi odložili maturu.

Poslednjih nedelja kineske društvene mreže bile su preplavljene netipičnim fotografijama sa mature koje govore o razočaranju svežih diplomaca. Neke pokazuju kako mladi drže svoje diplome iznad kanti za otpatke, spremni da ih bace.

Povećan broj diplomaca

Univerzitet je nekada bio elitna stvar u Kini. Ali između 2012. i 2022. stope upisa su porasle sa 30 odsto na 59,6 odsto jer je sve više mladih ljudi dolazilo do diplome fakulteta koje vide kao ulaznicu za bolje prilike na konkurentnom tržištu rada. Stručnjaci kažu da će se nezaposlenost mladih verovatno pogoršati kako rekordnih 11,6 miliona novih generacija uđe na tržište.

„Situacija je prilično loša. Ljudi su umorni i mnogi pokušavaju da odustanu. Mnogo je očaja“, rekla je Miriam Vickertsheim, generalni direktor šangajske firme za zapošljavanje Direct HR.

Kineski ekonomski oporavak posle Covida koji je sporiji nego što se očekivalo je ključni razlog za visoku nezaposlenost, kaže Brus Pang, glavni ekonomista za Veliku Kinu u Jones Lang LaSalleu.

Posao (Unsplash)

Neki poslodavci su takođe manje spremni da zaposle diplomce sa koji imaju manje radnog iskustva od svojih prethodnika.

Nedavni udari Kine na industrije popularne među mladim kineskim profesionalcima takođe su ugušili tržište rada. Propisi protiv velikih tehnoloških kompanija, ograničenja u industriji podučavanja i zabrana stranih ulaganja u privatno obrazovanje doveli su do otpuštanja radnih mesta.

Sporo zapošljavanje

Iako je kineska vlada dobro svesna ovih problema, pokušala je da ih umanji. U maju je kineski lider Si Đinping citiran na naslovnoj strani dnevnih novina Komunističke partije Kine, pozivajući mlade ljude da „jedu gorčinu“, mandarinski izraz koji znači izdržati teškoće, piše BBC.

U međuvremenu, državni mediji su preuzeli na sebe da redefinišu nezaposlenost. Prošlonedeljni uvodnik državnog ekonomskog dnevnika koristio je termin „sporo zapošljavanje“ – dok su neki mladi Kinezi zaista nezaposleni, navodi list, drugi su se „aktivno opredelili za sporo zapošljavanje“.

Kina (BETAPHOTO/CHINA GLOBAL TELEVISION NETWORK CORPORATION/MO)

Poreklo fraze je nejasno, ali članak China Youth Daily iz 2018. kaže da sve veći broj diplomaca troši vreme da nađe posao, a da mnogi umesto toga biraju da putuju ili da predaju na kratko – ovo bi prema rečima zvaničnika bilo „sporo zapošljavanje“.

Ovog puta definicija uključuje one koji nisu našli posao, ili su odlučili da nastave školovanje, nauče nove veštine ili uzmu slobodno godinu dana. Bez obzira na to koliko je tržište rada teško, savetovao je list ljudima, oni moraju da „preduzmu akciju i naporno rade“ – i dokle god to rade, ne moraju da brinu da će ostati bez posla.

Imajući u vidu trenutno stanje na tržištu rada, ta fraza i savet nisu bili dobro prihvaćeni – neki su se čudili „odbijanju vlasti da priznaju situaciju nezaposlenosti“, dok su drugi reagovali sa sarkazmom.

Izvor: BIZlife

Foto: Freepik/Unsplash/Pixabay