Hladno, ali da li je standard? Jaz između bogatih i siromašnih je najizraženiji u ovim zemljama

Stručnjaci sugerišu da poreski sistemi i stope vlasništva nad kućama igraju značajnu ulogu u razlikama u bogatstvu između bogatih i siromašnih.

Nejednakost u bogatstvu je veoma očigledna širom sveta, a Evropa nije izuzetak: najbogatijih 10 odsto na kontinentu poseduje neverovatnih 67 odsto bogatstva, dok donja polovina odraslih poseduje samo 1,2 odsto tog bogatstva.

Stepen do kojeg je bogatstvo neravnomerno raspoređeno takođe značajno varira od zemlje do zemlje, kao što pokazuju Credit Suisse i UBS Global Wealth Report 2023.

Neto vrednost ili „bogatstvo“ se definiše kao vrednost finansijske imovine plus realna imovina (uglavnom stanovanje) koju domaćinstva poseduju, minus njihovi dugovi.

Stepen neravnomernog bogatstva se meri Ginijevim koeficijentom i udelom gornjih percentila: što je veći Gini koeficijent, to je veća nejednakost u bogatstvu, pri čemu 0 predstavlja potpunu jednakost.

Novac (Unsplash)

Među 36 proučavanih evropskih zemalja, nejednakost bogatstva 2022. godine kretala se od 50,8 u Slovačkoj do 87,4 u Švedskoj.

Isključujući Island, nejednakost u bogatstvu bila je prilično visoka u nordijskim zemljama. Finska, Danska, Norveška i Švedska su sve ušle u gornju polovinu tabele, a Švedska je na vrhu liste.

Nemačka je imala najveći rezultat nejednakosti u bogatstvu (77,2) među ekonomskim silama „velike četvorke“ EU, a slede Francuska (70,3), Španija (68,3) i Italija (67,8). Velika Britanija, bivša članica EU koja se još uvek smatra jednom od „velike četvorke“ na evropskom kontinentu, imala je ocenu 70,2.

Belgija (59,6), Malta (60,9) i Slovenija (64,4) su pratile Slovačku po najmanjoj nejednakosti u bogatstvu.

Ogromne razlike među najbogatijima

U 21 evropskoj zemlji sa dostupnim podacima postoje značajne razlike u bogatstvu među najvišim procentima, uključujući najbogatiji postotak, prvih 5 odsto i najviših 1 odsto.

Gledajući najbogatiji decil u 2022. godini, Švedska je imala najveću nejednakost u bogatstvu, gde je 10 odsto najboljih posedovalo 74,4 odsto bogatstva. Belgija je imala najmanju vrednost nejednakosti od 43,5 odsto.

U stvari, najbogatiji decil je posedovao više od polovine bogatstva u svakoj zemlji osim u Belgiji.

Novac, nejednakost, poreski sistemi (Freepik)

Među „velikom četvorkom“ EU, Nemačka je imala najveću nejednakost u bogatstvu, gde je najbogatijih 10 odsto posedovalo 63 odsto bogatstva, a slede Francuska (54,9 odsto), Španija (53,8 odsto) i Italija (53,5 odsto). Velika Britanija je imala nižu cifru od sve ove četiri zemlje sa 53,3 odsto.

Izuzimajući Nemačku, najbogatiji decil u četiri evropska ekonomska centra imao je relativno niže cifre nejednakosti među 21 zemljom, prenosi Euronews Business.

Švedska raste, Belgija se bori protiv trenda

Rangiranje ostaje uglavnom nepromenjeno kada se uporedi udeo od 5 odsto u bogatstvu sa prvih 10 odsto. Švedska je zadržala svoju najvišu poziciju, sa 5 odsto najbogatijih koji su posedovali 60,3 odsto bogatstva, dok je Belgija imala najmanju nejednakost u bogatstvu, sa prvih 5 odsto koji je držao 30,8 odsto bogatstva.

Gledajući udeo prvih jedan odsto, Turska je imala najveći broj od 39,5 odsto, a slede Češka (37,8 odsto), Švedska (35,8 odsto) i Nemačka (30 odsto).

Udeo prvih jedan odsto u Belgiji bio je daleko niži od proseka, pri čemu je najbogatijih jedan odsto posedovalo samo 13,5 odsto tamošnjeg bogatstva. Sledeći najmanji broj bio je 19 odsto u Portugalu.

Zašto je Švedska na vrhu nejednakosti u bogatstvu?

Moglo bi biti iznenađenje videti kako nordijske zemlje generalno imaju tako visoke rezultate za nejednakost u bogatstvu, posebno zato što se čini da imaju veoma dobre rezultate u drugim indeksima, kao što su blagostanje, raspoloživi prihod i demokratske vrednosti.

Poreski sistem je najznačajniji razlog zašto Švedska posebno ide protiv principa, prema dr Lizi Peling, šefu istraživačkog centra „Arena Ide“ sa sedištem u Stokholmu.

Stokholm, poreski sistemi (Pixabay)

„Tokom proteklih decenija ukinuli smo brojne poreze na bogatstvo“, rekla je ona za Euronews Business. „U Švedskoj trenutno nema poreza na bogatstvo. Takođe nema poreza na nasleđe, poklone i imovinu.”

Ona je rekla da uspešne međunarodne švedske kompanije, koje su imale koristi od investicija koje su napravljene novcem poreskih obveznika, ne vraćaju ta sredstva.

„Takođe imamo veoma niske poreze na kompanije. To znači da postoji mnogo mogućnosti da se bogati ljudi još više obogate“, dodao je Peling.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/Unsplash/Pixabay