Premda je Srbija iz Prvog svetskog rata izašla kao pobednica, ogroman broj žrtava je, proprocionalno broju stanovnika, srpski narod stavio među dva najstradalnija izgubivši oko 60 odsto muške populacije.
Mnoga deca ostala su bez roditelja, a zbog odrastavanja tokom rata, mnogi nisu znali šta znači slobodno vreme i igra, poput njihovih vršnjaka danas. Iako je sada gotovo nezamislivo, deca su tada pored škole radila i druge, teške poslove poput kopanja, oranja, vršidbe i sve ostale radnje koje su se podrazumevale kao neophodne za opstanak seoskog domaćinstva.
Iako su fotografije i video zapisi iz tog perioda retki, a i ako postoje, tehnički nisu ni blizu današnjim, mnogi u svojim porodičnim arhivima imaju neki zapis koji dokumentuje tadašnji život.
Kako je izgledao život naših predaka kad su bili deca, najbolje govori video snimak koji je napravio nepoznati holandski snimatelj, a koji je sve do nedavno bio pohranjen u amsterdamskom institutu za film. Pre nekoliko dana, taj snimak je restaurian i kolorizovan, zahvaljujući Slađanu Grujičiću.
Restauriran i kolorizovan video snimak koji je Grujičić objavio na svom Fejsbuk profilu izazvao je brojne rekacije na mrežama. Snimak je za samo desetak dana prikupio više od 5.000 sviđanja, a podeljen je čak oko 8.000 puta.
„Teško je bilo roditi se u ovo vrijeme.1918 zavrsio se rat, a Srbija je ostala bez 1/3 stanovništva, ili bolje reci 60% muškog stanovništva. Radove na njivi i u kući, morale su da preuzmu mlađe generacije.Posebno me takla devojčica sa psom pored drveta.Taj njen uzdah sve govori.Otišli smo dalje sa vremeplovom“, napisao je Grujičić uz video.
Ipak, kako Grujičić navodi za BIZlife portal, restauracijom se bavi tek tri meseca.
„Godinu dana skupljam stare snimke i fotografije za koje sam znao da će nekada biti restaurirane i osvežene. Znao sam da će tehnologija da ode na mnogo veći nivo. Čekao sam taj trenutak i to je to„, priča nam Grujičić
Video pogledalo oko pola miliona ljudi
„Posebna energija je kad nečemu ponovo dajete život. Lepo se osećam tad, kad završim i pogledam razliku između originala i restauracije“, kaže.
Upravo je to ono što je Grujičić uradio sa video zapisom dece iz 1920. godine, nakon završetka Prvog svetskog rata. Deca odevena u karakterističnu srpsku nošnju tog vremena, jedni drugima do ramena, bosonogi ili u opancima, sa maramama i šajkačama na glavi, u njivi i sa stokom prikazana su na snimku koji je napravio nepoznati holandski snimatelj, a koji je sve do nedavno bio pohranjen u amsterdamskom institutu za film.
Grujičić navodi da je snimak pronašao na Jutjubu, a da je u pitanju arhiv Holandije.
„Nepoznati autor, sa svojom kamerom slucajno je zabeležio te neprocenjive snimke. Kada sam pogledao snimak, oduševio sam se…Nisam mogao da vjerujem da je nekom palo na pamet da u to vreme, kada su sami filmovi bili skupi, montaža teška i iscrpljujuca, kada su ljudima bile važnije informacije šta se dešava po gradovima, gde je civilizacija napredovala, da nekom padne na pamet da ode u selo i snimi decu kako žive posle Velikog rata..“ priča Grujičić.
Nakon što je video zapis postavio na svoj Fejsbuk profil, Grujičić kaže da je očekivao najviše 10.000 pregleda. Međutim, za dva dana video zapis videlo je preko 240.000 ljudi. Sada je taj broj oko 450.000.
„Sentiment je proradio kod ljudi“
Na pitanje šta bi po njegovom mišljenju bio razlog tome, Grujičić ističe jednostavno – „emocija, msilim da je proradio sentiment kod ljudi“.
„Video ima i znatiželju, što u tehničkom smislu, što vremenski. Zanimljivo je ljudima videti snimske stare 100 godine u koloru, video gde je poboljšana rezolucija, velika oštećenja uklonjena“, kaže.
Kako navodi, iako je ovaj video imao najveći odjek na mrežama, bilo je još materijala koji su izazvali pažnju. Neki od njih su „Šta se stvarno dogodilo Titaniku“, „Ko vlada svetom – širom zatvorenih očiju“, „Balto i heroji sa Aljaske“.
Izvor: BIZlife/Jelena Jevtić
Foto: Screenshot
