Podcast.rs na jednom mestu okuplja autore iz Srbije: Razgovaramo sa osnivačima

U Srbiji je podkast tržište još u razvoju, ali se beleži rast broja emisija, kao i sve veći interes publike.

Platforme kao što je podcast.rs, kao agregator podkastâ na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku, igraju važnu ulogu u promociji kulture podkasta i edukovanju ljudi o ovom formatu. O ovoj temi razgovaramo sa Goranom Vojteškim i Vladimirom Radinovićem.

• Kako je sve počelo? Kako nam se desio podkast?

‒ Prvi podkasti, ili „audio-blogovi”, kako su na samom početku još nazivani, pojavljuju se 2003. godine. Fenomen je stekao popularnost u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su ga autori koristili kao način za deljenje svojih ideja, priča i razgovora sa širom publikom. Podkast je postao fenomen u poslednjih nekoliko godina sa konstantnim porastom broja ljubitelja ovog formata. Prema aktuelnim podacima, više od 140 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama redovno sluša podkaste, a u mnogim zemljama broj redovnih slušalaca prelazi 30 odsto populacije. Mi verujemo da publika voli ovaj format jer je lako dostupan, može da se prati (pre svega, sluša) bez fokusa na ekran, a najviše zato što ovde govorimo o lojalnim zajednicama koje se vezuju za autore koji pokreću format iz želje da o nekim temama postoji više sadržaja nego što ga ima u tradicionalnim medijima.

Tržište podkasta je doživelo velike promene poslednjih godina, sa sve većim ulaganjima kompanija kao što su Spotifaj, Amazon i Epl u produkcije, autore i promociju. Ovo je otvorilo nove mogućnosti za monetizaciju podkasta, kao što su sponzorstva, oglasi i članstva. Takođe, mnogi poznati brendovi i kompanije prepoznali su potencijal podkasta kao marketinškog kanala za promociju svog sadržaja, svojih proizvoda ili usluga, ali i za komunikaciju sa zaposlenima.

• Ko sluša/gleda podkaste u Srbiji i regionu? O kakvom je trendu reč?

‒ Zvanični podaci izostaju, ali mi verujemo da su odlični parametri informacije koje možemo dobiti sa našeg portala i aplikacije. Prema njima, podkaste gotovo podjednako slušaju i muškarci i žene, starosne grupe 35‒44 godine i 25‒34 godine, a gotovo polovina slušalaca dolazi iz Beograda. Zanimaju ih sport, društvene teme, hrana, tehnologija, šoping itd. Broj pratilaca podkasta i broj autora godinama konstantno raste. Kada smo pokretali podcast.rs, bili smo oduševljeni što nam je broj autora skočio sa desetak na 50, slavili smo kada smo došli do prvih 100, a sada nam je normalno da ih imamo više od 400.

To je u skladu i sa globalnim trendovima.

Istraživanje je pokazalo da postoji trend rasta popularnosti podkasta u svetu, sa prosekom od 31 odsto godišnje, u 20 zemalja koje su pratile razvoj podkasta u okviru Rojtersovog instituta. Mi smo pokrenuli i prvo veće istraživanje na temu podkasta u Srbiji, a rezultate ćemo podeliti sa svima, jer želimo da pomognemo i zajednici, i slušaocima, ali i kompanijama, koje ubrzano otkrivaju rastuće mogućnosti ovog formata.

• Vaša platforma okuplja oko 400 najslušanijih podkasta u regionu. Kakva je to zajednica i koji su njeni potencijali?

‒ Naša platforma okuplja više od 400 regionalnih podkasta na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku, ali i podkaste autora iz dijaspore, kao i podkaste na manjinskim jezicima, što je čini vodećom zajednicom ovakvog sadržaja u regionu. Sastoji se od voditelja, autora, producenata i drugih stručnjaka, hobista ili amatera koji su strastveni u ovom formatu i žele da doprinesu njegovom razvoju. Jedan od najvećih potencijala jeste doprinos u oblikovanju kulturnog i edukativnog sadržaja, koji može imati značajan uticaj na slušaoce. Podkasti nas inspirišu da učimo, razmišljamo, razvijamo ideje, što doprinosi napretku društva i razvoju medijskog pluralizma.

• Šta muči autore podkasta? Sa kakvim se izazovima susreću?

‒ Izazovi se mogu grubo podeliti u dve grupe. Među prvim problemima onih koji žele i da zarade od podkasta jeste pronalaženje održivih izvora finansiranja. Iako podkast može biti isplativ i za autore i za one koji se u njemu oglašavaju, postoji inercija u prihvatanju ovog, kod nas još uvek novog, oblika sadržajnog marketinga. Drugi problem može biti obezbeđivanje adekvatnih resursa (tehnike, prostora) za kreiranje sadržaja koji će im omogućiti da budu u skladu za zahtevima publike. Kada govorimo o problemima koji su van njihove moći, oni se svode na nedostatak adekvatnih rešenja u institucijama, i to finansijskim (donacije, onlajn trgovina) i legislativnim (regulisanje statusa, prava i obaveza).

• Da li se od podkasta može živeti?

‒ Da, ako se radi dobro i svakodnevno ulaže trud. Međutim, nije za one koji očekuju uspeh preko noći, jer zahteva posvećenost, strpljenje i upornost. Kao i u bilo kojem drugom poslu, uspeh u industriji podkasta dolazi kao rezultat angažmana na kvalitetu, marketingu i izgradnji zajednice.

Autori podkasta koji su uspešni po pravilu su uložili mnogo vremena i resursa u izgradnju svog brenda i svoje publike, kao i monetizacije svog sadržaja.

• Koje su sve mogućnosti za monetizaciju podkasta za one koji se upuste u ovu avanturu sa idejom da im to bude i poziv?

‒ Pored tradicionalnih načina, kao što su sponzorstva, reklame i donacije, postoje i drugi načini kako autori mogu ostvariti prihod od svog sadržaja, na primer, prodaja proizvoda ili usluga povezanih s podkastom, knjige, kursevi, članstva u zajednici ili ekskluzivni sadržaj za pretplatnike. Mogućnosti za monetizaciju se polako šire i na licenciranja sadržaja, odnosno prodaju prava za emitovanje ili upotrebu podkasta na drugim platformama ili medijima.

• Kompanije se sve više okreću podkastima. Šta za njih ovaj format znači, šta im može doneti?

‒ Za kompanije je ovakav sadržaj nov i još nije preterano „istrošen” način za povezivanje sa publikom i izgradnju brenda. Podkasti su intimniji format u odnosu na druge oblike oglašavanja, kao što su TV reklame ili baneri na internetu. Podkasti su važni u internom komunikacijskom procesu u kompanijama, na primer, da zamene njuzletere, koje zaposleni sve manje čitaju. Mogu služiti i kao sredstvo za obuku zaposlenih, kao i za razmenu ideja i znanja među zaposlenima.

• Da li podkast može ugroziti postojeće medijske formate?

‒ Medijski pejzaž je kompleksan i raznolik, sa brojnim formatima koji odgovaraju različitim potrebama. Svakom formatu je mesto na tržištu i svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Digitalni formati, poput Jutjub videa i striming platformi, specifični su po tome što trenutno odgovaraju na zahteve publike. Među njima su i podkasti, a svi oni zajedno doprinose raznovrsnosti medijske ponude.

• Gde ljudi u Srbiji mogu naučiti više o podkastu, bilo da ih zanima na nivou konzumacije ili žele da se upuste u taj „preduzetnički poduhvat”?

‒ Postoje brojni resursi, blogovi, vodiči, njuzleteri i video-materijali koji se bave različitim aspektima podkastinga, kao što su tehnika snimanja, uređivanje zvuka, marketing, monetizacija i drugo. Mi, kao osnivači platforme podcast.rs, nudimo usluge konsultacija i edukacije na temu podkasta, kao i kompletnu produkciju – od razrade ideje do studija u centru Beograda sa najsavremenijom opremom. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: BIZLife Magazin