Platni jaz u Srbiji nikad veći: Muškarci zarađuju u proseku 110.915 dinara, a žene 14,4 odsto manje

Škole, prodavnice, banke i poznati bazeni na Islandu zatvoreni su u utorak pošto su desetine hiljade žena, među kojima i premijerka te zemlje, stupile u dvadesetčetvoročasovni štrajk zbog rodne neravnopravnosti, tražeći jednake plata i borbu protiv nasilja na rodnoj osnovi. Istraživali smo kakvo je stanje po ovim pitanjima u Srbiji i menja li se išta na bolje. 

Širom male ostrvske zemlje, koja ima oko 380.000 stanovnika, škole i biblioteke su zatvorene ili su radile po skraćenom radnom vremenu jer je žensko osoblje ostalo kod kuće, dok su iz bolnica rekli da će se baviti samo hitnim slučajevima. Priključujući se protestu, premijerka Katrin Jakobsdotir nije došla na posao u utorak, a rekla je da to očekuje i od saradnica u njenom kabinetu.

„Gledajući ceo svet, moglo bi da prođe 300 godina kako bi se postigla rodna ravnopravnost“, rekla je Jakobsdotir radio stanici Ras 1.

Koliko je ova tema goruća u današnje vreme pokazuje i činjenica da je ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju dobila Amerikanka Klaudija Goldin, profesorka ekonomije sa Harvarda, i to za proučavanje mesta i uloge žena na tržištu rada.

Kako je kod nas?

Podaci već godinama pokazuju da su u žene u proseku manje plaćene za isti posao nego muškarci. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku „Muškarci i žene u Republici Srbiji“, platni jaz je za 2018. godinu iznosio 9,6 odsto, ali prema dostupnim podacima za septembar 2022. razlika u zaradama iznosila je 14,4 odsto, pošto su muškarci u proseku zarađivali bruto 110.915 dinara, a žene 94.911,00 dinara.

Posao, komunikacijske veštine (Pixabay)

„Ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca, iako su žene prema dostupnim statističkim podacima obrazovaniji deo populacije. Međutim, činjenica je da oblasti u kojima se žene obrazuju uglavnom vode ka niže plaćenim profesijama, kao što su u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite. Muškaraca ima znatno više u profesijama koje nose višu zaradu, poput informatike i drugih STEM nauka, a dominiraju i na rukovodećim pozicijama“, navode za BIZLife iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Zbog toga je veoma važno ohrabrivati devojčice i žene da se više školuju za bolje plaćena zanimanja, kao i da se usavršavaju i napreduju u karijeri. Ohrabruje što je u prethodne četiri godine broj zaposlenih žena u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji porastao tri puta, sa 10.815 u 2019. godini na 31.880 u 2022. godini.

Šta je stakleni plafon?

Dok brojke variraju, ostaje jasno da žene i dalje nisu ravnopravne u oblasti rada i zapošljavanja, a razlika u zaradama se povećava zajedno sa rastom visine zarada, što je fenomen poznat kao „stakleni plafon“.

„To praktično znači da je diskriminacija najizraženija kod najviših zarada, odnosno da su najveće zarade žena mnogo manje nego najveće zarade muškaraca. Naše istraživanje „Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života“ pokazuje da je značajno veći procenat ispitanica izjavilo da je moralo da odustane od poslovnog putovanja ili stručnog usavršavanja u odnosu na muškarce (30 odsto žena naspram 15 odsto muškaraca), a žene su u nešto većem broju primale manju platu zbog nemogućnosti izvršavanja profesionalnih obaveza (20 odsto naspram 15 odsto)“, kažu iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Prema dostupnim rezultatima drugog istraživanja o faktorima koji doprinose efektu „staklenog plafona“ 78 odsto žena tvrdi da žene i muškarci nisu jednako tretirani na radnom mestu, čak 67 odsto ispitanica navodi da radi na nižim radnim mestima, a samo 4 odsto da se nalazi na poziciji direktorki, predsednica i članica nadzornih odbora. Više od polovine žena u Srbiji samo donekle je u mogućnosti da uskladi profesionalne i privatne obaveze.

Na visinu zarade utiču brojni faktori, ali praksa je pokazala da faktori koji dodatno utiču položaj žena na tržištu rada su i bračni i porodični status, zdravstveno stanje dece, roditelja, godine života, pa čak i izgled… i iz toga se vidi da tradicionalne rodne uloge i dalje podstiču njihov neravnopravan položaj na tržištu rada, na šta kao institucija kontinuirano ukazujemo.

Posao, tim (Unsplash)

Situacija je u regionu

Prema podacima sa sajta Eurostat, na primer platni jaz u Hrvatskoj je 11,1 odsto, Grčkoj 10,4 odsto, Mađarskoj 17,3 odsto, Bugarskoj 12,2 odsto, u Sloveniji 3,8 odsto, a u Rumuniji 3,6 odsto. Zvanični podatak je i da je prosečan platni jaz u zemljama EU 12,7 odsto.

Platni jaz je globalni problem i prema Globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o rodnom jazu za 2022. godinu, biće potrebno 132 godine da nestane platnog jaza ukoliko se rešavanje nastavi dosadašnjim tempom. Prema ovom izveštaju najbolje su rangirane nordijske zemlje – Island, Finska, Norveška i Švedska, a Srbija je ispred SAD koje se nalaze na 27. mestu, kao i zemalja u regionu – Crne Gore koja je na 54. i Severne Makedonije na 69. mestu i Bosne i Hercegovine koja je na 73. mestu.

„Srbija je i dalje najbolje rangirana kada je reč o učešću žena u političkom životu (zauzima 21. mesto). Međutim, po kriterijumu uključenosti žena u ekonomski život i njihovim ekonomskim šansama, prema ovom izveštaju nalazimo se na 77. mesto u svetu. Kao uzrok se navodi činjenica da su žene bile na prvoj liniji pandemije Kovid-19, kao zdravstveni radnici, radnice u prodavnicama i apotekama, ali da je kao rezultat krize 7% zaposlenih žena izgubilo posao ili je naterano na odsustvo u poređenju sa 4 odsto zaposlenih muškaraca“, kažu iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za BIZLife portal.

Obrazovanje

Prema dostupnim podacima, žene u proseku imaju veći stepen obrazovanja jer oko 60 odsto diplomaca čine žene. Na primer, prema Izveštaju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za 2021. godinu, procenat devojaka koje se školuju u Vojnoj akademiji na osnovnim studijama iznosi 36,3 odsto, dok na integrisanim akademskim studijama Medicinskog fakulteta VMA studira 69 odsto devojaka. U gore pomenutom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, navodi se da je u Srbiji zabeležen napredak u pristupu žena obrazovanju.

Posao, žene (Unsplash)

„Međutim, kada je reč o tržištu rada, žene kao da gube prednost. U posebno nepovoljnom položaju nalaze se mlade žene i one starije od 45 godina. S jedne strane, njihovo učešće na tržištu rada je nisko, dok su s druge strane, izložene različitim oblicima diskriminacije na radnom mestu, posebno poteškoća u usklađivanju privatnog i profesionalnog života. Mlade žene teže dolaze do posla i podaci govore da su zato prinuđene da prihvataju poslove za koje su prekvalifikovane i koji su niže plaćeni. Udeo mladih žena u najnižoj kategoriji prihoda dvostruko je veći nego kod muškaraca, a jedna od četiri mlade žene je prekvalifikovana za svoj posao“, navode.

Podaci Agencije za privredne registre govore da je zastupljenost žena među privrednim subjektima 33,70 odsto. Žene se manje samozapošljavaju, zbog čega konstantno ukazujemo na važnost jačanja „ženskog“ preduzetništva, kako bi njihov potencijal bio dovoljno iskorišćen.

Nezaposlene žene

Prema podacima istraživanja o radnoj snazi iz 2020. godine, oko 420.000 žena u Srbiji u dobi od 45 do 64 godine spada ili u kategoriju nezaposlenih ili neaktivnih na tržištu rada. Statistika, takođe, pokazuje da nakon 45. godine, zaposlenost žena opada, dok se kod muškaraca to ne dešava. Najveća razlika leži u broju osoba koje su neaktivne na tržištu rada između 55. i 59. godine – taj broj iznosi gotovo 100.000 za žene, dok je samo oko 50.000 za muškarce.

„Obrazovanje je vrlo važno za pozicioniranje na tržištu rada u Srbiji za sve kategorije stanovništva, pa tako i za žene starije od 45 godina. One sa višim obrazovanjem verovatnije će naći posao pre nego žene sa srednjim i posebno one sa nižim obrazovanjem. Većina žena bez obrazovanja ili sa završenom osnovnom školom u ovoj dobi je neaktivna, što njihov položaj dodatno usložnjava jer uglavnom nisu ulagale u penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo direktno ugrožava njihovo blagostanje i u starosti i prisiljava ih na produženu aktivnost, što često podrazumeva teške fizičke poslove u uslovima smanjene fizičke sposobnosti“, navode iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Izvor: BIZLife/G. Mitrović

Foto: Freepik, Unsplash, Pixabay