Petak 13. – Zašto ga se plašimo?
Da li patite od frigatriskaidekafobije, straha od petka 13.? Niste jedini. Ovo je jedno od najrasprostanjenijih sujeverja u zapadnoj kulturi, uz prelazak crne mačke preko puta ili prolazak ispod merdevina.
Procenjuje se da 17 do 21 milion ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama pati od frigatriskaidekafobije – nazvane po Frigi, nordijskoj boginji po kojoj je petak dobio ime u engleskom jeziku – ili triskaidekafobije, straha od broja 13.
Neki ljudi izbegavaju letenje ili sklapanje poslovnih ugovora na ovaj datum, dok drugi ne izlaze iz kuće. Mnoge zgrade nemaju 13. sprat, prelazeći direktno sa 12 na 14, postoje gosti koji odbijaju da večeraju za stolom sa 13 osoba, a pojedine aviokompanije nemaju red sa brojem 13.
Zašto se ovaj broj i datum smatraju maleroznim?
Poreklo frigatriskaidekafobije (ili paraskevidekatriafobije, kako se negde zove) teško je tačno utvrditi, kao i kod većine sujeverja. Koncept „prokletog broja“ može se pratiti do nordijske mitologije. Prema vikinškoj legendi, 12 bogova je priređivalo gozbu u Valhali. Trinaesti, nezvani gost Loki – bog nestašluka – došao je i prevario Hodra, slepog boga tame, da ubije Baldera Prelepog, boga radosti i veselja, strelom od imele.
Ovo sujeverje se kasnije proširilo Evropom i postalo deo kulture još u vreme početaka hrišćanstva. Potom je došla priča o drugoj večeri – Poslednjoj večeri, na kojoj su bili Isus Hrist i njegovi apostoli. Trinaesti gost bio je Juda Iskariotski, apostol koji je izdao Isusa, što je dovelo do njegovog raspeća na Veliki petak. Još dalje u biblijskoj tradiciji, petak se povezuje sa danom kada su Adam i Eva jeli zabranjeno voće, kao i sa danom kada je Kajin ubio svog brata Avelja.
Izvan mitologije i religije, broj 13 trpi jer dolazi posle broja 12. Numerolozi smatraju da je 12 „potpun broj“: 12 meseci u godini, 12 sati na satu, 12 znakova zodijaka, 12 Herkulovih podviga, 12 bogova Olimpa… U poređenju s tim, broj 13 deluje nepravilno.
Što se petka tiče, smatra se da je nesrećan dan još od 14. veka i „Kanterberijskih priča“ Džefrija Čosera: „I u petak dogodiše se sve ove nesreće.“ Popularna kultura tome nije pomogla: roman „Petak 13.“ Tomasa Vilijama Losona iz 1907. opisuje berzanskog brokera koji izaziva haos na Volstritu; nemačko bombardovanje Bakingemske palate desilo se u petak, 13. septembra 1940; nesrećna misija Apolo 13; filmovi „Petak 13.“ sa ubicom Džejsonom Vorhisom u hokejaškoj maski… Sve ovo dalo je ovom datumu lošu reputaciju.
Neke zemlje se ne bi složile
U hispanskoj i grčkoj kulturi, utorak 13. se tradicionalno smatra nesrećnim danom. U Grčkoj se utorak povezuje sa Aresom, bogom rata, a grčka reč za „utorak“ je „Triti“, što znači „treći“, dodatno pojačavajući sujeverje, jer se veruje da nesreća dolazi u grupama od tri. Uz to, Carigrad je dva puta pao na utorak – 1204. tokom Četvrtog krstaškog rata i 1453. od strane Osmanlija – što je utorak učinilo prokletim danom.
U Italiji, međutim, broj 13 se smatra srećnim, dok petak 17. ima lošu reputaciju. Veza između broja 17 i nesreće potiče od njegovog prikaza rimskim brojevima – XVII. Kada se preuredi, stvara reč VIXI, što na latinskom znači „živeo sam“, u prošlom vremenu koje implicira smrt. Zbog toga italijanska aviokompanija Alitalia nema red sa brojem 17 u svojim avionima, piše Euronews.
Pagani (i Tejlor Svift) u odbranu petka i broja 13
Ni petak ni broj 13 nisu uvek bili nesrećni. Organizovane religije i mizoginija utišale su paganizam i slavljenje žena tokom vekova, što je dovelo do toga da se petak 13. smatra nesrećnim danom. U paganskim vremenima, petak je imao posebnu povezanost sa božanskim ženskim principom – što nas vraća na frigatriskaidekafobiju. Prema nordijskoj mitologiji, Friga, kraljica Asgarda i moćna boginja neba, bila je povezana s ljubavlju i majčinstvom, kao i sa plodnošću. Petak je zbog toga bio srećan dan za venčanja među nordijskim i germanskim narodima.
Broj 13 se smatrao simbolom sreće u predhrišćanskim kulturama zbog svoje povezanosti s lunarnim i menstrualnim ciklusima u godini. Na kraju, tu je i Tejlor Svift, koja završava 2024. godinu kao rekorderka, jer je njena svetska turneja donela 2,2 milijarde dolara, što je čini umetnicom s najunosnijom turnejom svih vremena. Svift broj 13 smatra svojim srećnim brojem i često ga je pisala na ruci tokom nastupa. „Rođena sam 13. u mesecu. Napunila sam 13 godina na petak 13. Moj prvi album je postao zlatan za 13 nedelja. Moja prva pesma broj 1 imala je uvod od 13 sekundi,“ izjavila je za MTV 2009. godine. Možda je vreme da se nasleđe petka 13. prepiše…
Samo pratite primer Tejlor Svift i smejte se opasnosti u lice. Ili barem pokušajte da izgovorite frigatriskaidekafobija. Srećno s tim.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik, Unsplash
