Pet dana za upis imovine u katastar
Novi zakon, koji najavljuju iz Vlade, trebalo bi uskoro da uredi upis imovine u katastar; rokovi za upis imovine biće skraćeni na tri do pet dana, da bi od 2020. ceo postupak upisa svojine u potpunosti bio elektronski. O tome šta će novi zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar vodova omogućiti građanima, a šta privrednim subjektima, za BIZLife govori pomoćnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Đorđe Milić:
– Građani neće morati da odlaze u mesno nadležnu Službu za katastar nepokretnosti kako bi podneli zahtev za upis u katastar po osnovu ugovora o prometu nepokretnosti koje su potvrdili javni beležnici i odluka koje su doneli sudovi, drugi državni organi, odnosno organi javne uprave i lica kojima su poverena javna ovlašćenja, a koje predstavljaju osnov za upis u katastar. Tim zakonom se propisuje obaveza za navedene organe i lica da u kratkim rokovima, po službenoj dužnosti, preko e-šaltera te isprave dostave nadležnoj službi za katastar nepokretnosti. Zakonom je propisana obaveza za Republički geodetski zavod da imaocima javnih ovlašćenja i „profesionalnim korisnicima usluga Zavoda“ izda list nepokretnosti i kopiju plana u roku od 24 časa od podnošenja zahteva, odnosno da im, najkasnije do 1. januara 2020. omogući potpuni uvid u centralizovanu, elektronsku bazu podataka (GKIS). Time se smanjuje broj procedura za upis u katastar i olakšava kako građanima, tako i privredi.
Uvođenjem obaveze Službi za katastar nepokretnosti da nadležnim poreskim organima dostavi informacije o upisima prava svojine na nepokretnosti, odnosno da im prosledi isprave kojima se obavlja prenos vlasništva, omogućava se ažurnost poreskih evidencija i blagovremeno donošenje rešenja o porezu na prenos apsolutnih prava i porezu na imovinu. Time se stvaraju uslovi za efikasniju naplatu javnih prihoda. S druge strane, obveznici tih poreza će, uz prethodne izmene poreskih zakona, biti oslobođeni obaveze da sami podnose poreske prijave, čime se izbegavaju situacije da obveznici koji ne podnesu blagovremeno poresku prijavu kasnije plaćaju znatne iznose u vidu zatezne kamate.
Na koji se način uvodi elektronski šalter, i da li će se konačno urediti i katastar stambenih jedinica, tačnije, znati svaka parcela i objekti izgrađeni na njoj’
– Elektronski šalter se vodi putem centralnog informacionog sistema kroz koji će se dostavljati dokumentacija za upis u katastar, podnositi zahtevi za upis, zahtevi za izdavanje elektronskih izvoda iz katastra i razmenjivati akta u tim postupcima. Postojeća softverska aplikacija u kojoj se vodi katastar nepokretnosti omogućava prikaz svih stambenih objekata koji su upisani u katastar i katastarskih parcela na kojima su izgrađeni. Ako se pitanje odnosi na parcele sa više stambenih objekata i kada će za svaki od tih objekata biti formirana zasebna parcela, potrebno je da prethodno nadležni organi jedinica lokalne samouprave donesu, odnosno izmene planske akte, kako bi građani, kod nadležnog organa, mogli da pokrenu postupak za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, odnosno za formiranje građevinske parcele.
Hoće li uvođenje elektronskog šaltera omogućiti brži upis nepokretnosti u katastar i doneti veću pravnu sigurnost u prometu nekretnina?
– Uvođenje elektronskog šaltera i propisivanje kratkih rokova u kojima će državni organi i imaoci javnih ovlašćenja dostavljati, po službenoj dužnosti, isprave koje predstavljaju osnov za upis u katastar, omogućiće brži upis u katastar i uvesti veću pravnu sigurnost u prometu nepokretnosti. Budući da se stvarna prava na nepokretnostima stiču upisom u katastar, postoji realna opasnost da se, u periodu od overe ugovora o kupoprodaji određene nepokretnosti do upisa tog prometa u katastar, pokrene izvršni postupak na toj nepokretnosti koja je u katastru još upisana na prodavca. Mehanizam e-šaltera sprečava takve situacije, koje se često u praksi zloupotrebljavaju. Povećava se pravna sigurnost i zahvaljujući tome što se postupanje kroz e-šalter omogućava i javnim izvršiteljima. Ima potencijala da se smanji rizik koji banke preuzimaju kada daju kredite obezbeđene zalogom na nepokretnosti, što može da dovede do pada kamatnih stopa, odnosno do povoljnijih uslova za zaduživanje za građane i privredu.
Koliko će biti efikasnije overavanje ugovora pri kupovini nekretnine i upisa u katastar?
– Uspostavljanjem ažurnog katastra postupak overavanja, odnosno potvrđivanja (solemnizacije) ugovora o prometu nepokretnosti biće efikasniji i brži jer, u situaciji kada je prodavac u trenutku overe ugovora upisan u katastru kao vlasnik nepokretnosti, javni beležnik ne mora da ceni isprave kojima prodavac dokazuje pravni kontinuitet s upisanim vlasnikom, a što je obavezan da čini u situaciji kada prodavac nepokretnosti nije upisan u katastar.
Da li će podaci o nekretnini biti brže ažurirani, a svaka promena vlasništva evidentirana, i hoće li se smanjiti broj procedura za upis i za građane i privredu?
– Propisivanjem obaveze državnim organima i imaocima javnih ovlašćenja da, po službenoj dužnosti, dostave nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti odluke koje donose, odnosno isprave koje sastavljaju, potvrđuju ili overavaju, a koje predstavljaju osnov za upis u katastar, doprineće ažurnosti podataka upisanih u katastar nepokretnosti, odnosno da svaka promena vlasnika nepokretnosti bude upisana u katastar. Broj neophodnih procedura za upis u katastar se smanjuje i time olakšava kako građanima, tako i privredi, jer neće biti potrebe da se pre zaključenja pravnog posla odlazi u nadležnu službu za katastar nepokretnosti radi pribavljanja lista nepokretnosti i kopije plana.
Da li to znači da pojedinac koji želi da upiše nekretninu više neće morati da ide od šaltera do šaltera, već da će sve obaveze završiti tokom jedne posete javnom beležniku?
– Lice koje pravnim poslom stekne nepokretnost više neće morati da dolazi u Službu za katastar nepokretnosti radi upisa u katastar, već će sve svoje obaveze završiti odlaskom kod javnog beležnika.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: Nataša Mijušković
