Paušalci u Srbiji još ne znaju koliko će plaćati porez za prošlu i ovu godinu
Preduzetnici u Srbiji koji paušalno plaćaju porez još ne znaju koliko će novca za te namene morati da izdvoje za ovu i prošlu godinu.
U Poreskoj upravi za EurAktiv je rečeno da su „počele aktivnosti na utvrđivanju visine paušalnog prihoda i donošenju rešenja i doprinosa“.
Navedeno je da će do donošenja nove uredbe visina prihoda, porez, kao i doprinosi za socijalno osiguranje paušalaca biti utvrđivanji u skladu sa sadašnjom uredbom o paušalnom porezu.
Kako je objašnjeno, početkom oktobra toj instituciji je „omogućena informatička podrška“ za utvrđivanje visine paušalnog prihoda, poreskih rešenja i doprinosa i donošenje rešenja za 2015. i 2016. godinu.
Rešenja će biti prvo izdavana poreskim obveznicima koji su počeli samostalnu delatnost i koji su ođavili delatnost prošle ili ove godine, pošto obveznici koji su ranije počeli delatnost mogu da plaćaju porez po poslednjem rešenju koje se dobili.
Sadašnja Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti doneta je u decembru 2014. godine.
Iz Ministarstva finansija nije EurAktivu dostavljen odgovor na pitanje kada će biti menjana uredba i kakve su izmene planirane, kao ni podaci o godišnjem prihodu od tog poreza.
Preduzetnici koji paušalno plaćaju porez, poslednji put su dobili rešenje za 2014. godinu na osnovu koga plaćaju porez do dobijanja novog rešenja, dok oni koji su prijavili samostalnu delatnost tokom 2015. i 2016. nemaju poresko rešenje po kome bi plaćali akontaciju.
Direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić je rekao da su poreski obveznici prinuđeni da napamet odvajaju iznose i plaćaju, a da kada rešenja stignu sa zakašnjenjem problem predstavljaju iznosi koji su se u međuvremenu nagomilali.
„Za nekoga ko radi sam ili ima malu firmu sa dva, tri zaposlena, to je ogromno opterećenje jer je teško akumalirati novac“, rekao je on za EurAktiv.
On je istakao da čak i ako preduzetnici plate veći iznos od pretpostavljenog ne mogu uvek dobiti potvrdu da su izmirili porez, na osnovu koje ostvaruju svoja prava, poput zdravstvenog osiguranja.
Rajić je rekao da je praksa u zemljama EU i regionu drugačija, odnosno da obveznik nije dužan da plaća porez bez rešenja, dok je u Srbiji u obavezi da nastave da plaćaju po starom rešenju.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je rekao za EurAktiv da to udruženje insistira na promenama koje bi bile predvidiljive za poslodavce i ocenio da i država treba da snosi posledice kao i poreski obveznik.
„Neophodno je da dođe vreme kada će država i obveznici biti ravnopravni, da država plaća za greške kao i obaveznik“, rekao je on i podsetio da obveznik, ako plati manji iznos poreza, očekuju sankcije i kamate, dok država, ako obveznik uplati više, nije obavezna da plati kamate.
Atanacković i Rajić su ocenili da u osnovni problem leži u zastareloj organizaciji Poreske uprave koja nema kvalitetne informacione sisteme i mora se modernizovati.
Pravo na paušalno oporezivanje mogu da ostvare preduzetnici koje nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige ili im to otežava poslovanje, pa se obraćaju Poreskoj upravi sa molbom da im ona paušalno odredi iznos poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Poreska uprava im rešenjem određuje fiksni iznos poreza i doprinosa, koji oni plaćaju bez obzira na to kako posluju.
Zahtev za paušalno oporezivanje predaje se do 30. novembra tekuće za narednu godinu ili 15 dana od dana upisa kod Agencije za privredne registre, ako tek preduzeće počinje sa radom.
Poreska uprava treba da donese rešenje u roku od 30 dana.
U Poreskoj upravi nisu mogli da dostave EurAktivu podatke o broju obveznika koji plaćaju paušalno porez u Srbiji i o prihodima od tog poreza.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 250.000 paušalaca i da prihodi od tog poreza iznose više od pola milijarde evra.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
