Paušalci, šta ako ne prođete test?
Piše: Milan Trbojević, osnivač i vlasnik „Knjigovodstva Knjiški moljac“
Već duže vreme se šuškalo o promenama koje će uticati na status i oporezivanje paušalaca. U oktobru je Ministarstvo finansija objavilo i izmene zakona koje će to uraditi. Pominje se test samostalnosti i, sa druge strane, subvencije za zapošljavanje preduzetnika i radnika.
Najčešće čujemo o ovoj temi preko paušalaca koji su iz IT sektora, ali ovo utiče na sve preduzetnike (i paušalce i „knjigaše”) iz bilo kog sektora.
Test samostalnosti se sastoji od devet tačaka, koje treba proveriti u svom odnosu sa klijentom (nalogodavcem). Ukoliko ispunjavate pet ili više tačaka, vaš odnos nije zabranjen, ali će biti dodatno oporezovan i pitanje je da li se isplati takav angažman preduzetnika.
Kriterijumi koji su navedeni u testu odnose se na to da li koristite prostorije, opremu ili neka nematerijalna sredstva nalogodavca, da li vam nalogodavac određuje radno vreme, odsustva i odmore, da li on plaća vaše usavršavanje i rukovodi procesom rada, da li ste angažovani preko oglasa ili preko agencija za zapošljavanje, da li radite sa drugim preduzetnicima, da li imate više od 70 odsto prihoda od jednog nalogodavca, da li imate zabranu rada za druge, da li preuzimate poslovni rizik i da li radite 130 i više dana za tog nalogodavca.
Na koga pada teret plaćanja poreza i doprinosa ako se ne prođe test? Teret poreza i doprinosa pada na nalogodavca, koji je vrlo široko definisan. Kada preduzetnik radi sa firmom u Srbiji, nalogodavac je firma koja vas plaća, osim ako on nije direktno posrednik, pa se test ne gleda ka njemu, nego ka onom ko plaća tog posrednika, tj. vas. Kada je inostrana firma u pitanju i preduzetnik radi sa inostranom firmom koja nema firmu u Srbiji, onda je teret doprinosa na preduzetniku, ako se dokaže da pada test.
Test treba realno proći i oceniti sa svakim klijentom da li će to uraditi npr. domaći d. o. o. koji posluje sa preduzetnicima ili preduzetnik ukoliko posluje sa inostranom firmom, ali ga, realno, treba proći. Procenat oporezivanja je visok i bitno je ovo što tačnije utvrditi kako naknadno ne biste bili oporezovani. Promet će biti oporezovan sa 20 odsto poreza i 26 odsto PIO doprinosa.
Koji će tačno dokazi biti i kako će se ovo tačno proveravati, zasad nemamo informaciju. Najčešći dokaz će biti ugovor, kao i stvarno stanje, ako inspektor utvrdi da je drugačije od onoga što imamo u ugovoru. Kako će biti, ostaje da vidimo nakon usvajanja.
Takođe, subvencije će moći da ostvare oni koji se zaposle u periodu od 1. 1. 2020. do 30. 4. 2020. Da bi se ostvarila subvencija, tj. oslobođenje od poreza i doprinosa, firma mora da poveća broj radnika u odnosu na 31. 12. 2019, pod uslovom da zaposleni nije bio u radnom odnosu ni jedan dan u 2019. godini; ako je bio preduzetnik tokom cele 2019 – može ostvariti subvenciju. Subvencija traje tri godine, u prvoj godini ste oslobođeni 70 odsto poreza i doprinosa koje plaćate na platu, u drugoj godini 65 odsto i u trećoj godini oko 59 odsto. Subvenciju svaki zaposleni nosi sa sobom.
Usvajanje ovoga se očekuje u novembru i, ukoliko bude usvojeno, važiće od 1. 1. 2020.
Izvor: BIZLife magazin
