Ovo su KLJUČNA DOSTIGNUĆA između dva Kopaonik biznis foruma
Na otvaranju jubilarnog 30. Kopaonik biznis foruma Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije istakao je da je privreda Zapadnog Balkana u prošloj godini imala značajno slabije rezultate u odnosu na 2021. godinu, jer je pozitivan trend koji je započet početkom prošle godine prekinut u drugom polugodištu. Upravo ta situacija, je prema rečima Vlahovića, dovela do toga, da ukupan rast u prošloj godini neće biti veći od 2,7 odsto, što je dva i po puta manje u odnosu na 2021.
“Prognoze rasta za tekuću godinu kreću se u rasponu od 2,2 do 2,6 odsto, a kada je reč o Srbiji, ona je prošle godine ostvarila duplo manji rast od onog projektovanog, odnosno 2,3 odsto. Ukupan deficit na kraju godine bio je 3,3 odsto, dok je za ovu godinu planiran deficit od 3,9 odsto BDPa. To se može ostvariti, ali planiran rast od 2,5 odsto nije zasigurno ostvariv, s obzirom na negativne trendove u poslednjem kvartalu prošle godine”, istakao je Vlahović.
U vremenu izazova koje nam predstoji, nema dugoročnog rasta i razvoja bez ljudskog kapitala. Reafirmacija našeg strateškog razvojnog cilja, a to je punopravno članstvo u EU, nastavak strukturnih reformi, neophodnost povećanja privatnih investicija, završetak restukturiranja i konsolidacije javnih preduzeća misleći prevashodno na EPS, faktori su na koje možemo uticati.
Takođe, prema govoru Vlahovića, veoma je važno da plate u javnom sektoru ne rastu brže od realnog rasta ukupne ekonomske aktivnosti.
Obraćanje guvernera – Jorgovanka Tabaković
Najznačajniji biznis događaj u godini svečano je otvorila guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković koja je istakla da ova vremena, kad je svet na svojevrsnom rasršću, iziskuju neophodno jedinstvo, bez obzira na razlike, jer će budućnost naše ekonomije i društva biti određena odlukama koje sada donosimo.
“Prethodnu godinu obeležili su veliki izazovi, ali uprkos tome pokazalo se da naša zemlja ima i znanje i želju da jača ekonomiju, pri tome vodeći računa o životnom standardu. U Srbiji u 2022. na inflaciju su najviše uticali cene energenata i hrane”, istakla je guvernerka I dodala da se od aprila prošle godine povećava referentna kamata stopa i da je ona povećana sa jedan odsto na 5,5 odsto, a da mere Vlade Srbije treba da ublaže uticaj troškovnih pritisaka iz inostranstva na građane i privredu. Guvernerka Tabaković je istakla da u narednom period rizici u svetu ostaju isti, ali da razloge za optimizam daju nove projekcije u odnosu na treći prošlogodišnji kvartal.
Projektovana inflacija prvi put je za poslednje dve godine niža nego u prethodnoj projekciji, a krajem ove godine trebalo bi da bude duplo niža nego na početku godine – inflacija bi ove i naredne 2024. godine trebalo da bude niža od projektovane.
Obraćanje specijalnog gosta – Gill Indermit, Svetska banka
“Iako bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina od 1990. godine, Srbija je odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost”, poručio je na 30. Kopaonik biznis Forumu specijalni gost i glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci, Gil Indermit.
Prema njegovim rečima, ni 2024. godina neće biti mnogo bolja u svetu, ali Srbija može dosta toga da uradi kako bi bila spremna za sve izazove, jer je odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost, a sada je najpotrebniji rast, odnosno neophodno je da se više posluje nego ikad.
On je dodao i da će, prema procenama Svetske banke, globalna ekonomija ostati slaba, kao i da će Evropa u svetskoj ekonomiji biti najslabija karika. Važnu poruku želeo je da prenese kreatorima politike u Srbiji da prvo treba nauče lekcije iz prošlosti, zatim da uvide da je dobro što je Srbija, kao zemlja srednjeg nivoa prihoda, usmerena ka EU.
“Srbija je divna zemlja koja ima dinamične, efikasne, otporne i domaćinski nastrojene ljude, ali upravo je i tu paradoks u Srbiji, da njena ekonomija ne odgovara tim karakteristikama. Zbog toga Srbi odlaze iz Srbije kako bi bili uspešni i zato mora da se promeni srpska ekonomija, ako hoće da ih zadrži.”
Obraćanje šefa misije MMF-a za Srbiju – McGettigan Donal
Šef Misije MMF-a za Srbiju Donal Mekgetigen istakao je na otvaranju 30. Jubilarnog Kopaonik biznis Foruma da je fokus dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMFom na energetici i potrebama budžeta, odnosno pokrivanju fiskalne politike. Njegov cilj, kako ističe, je da cene energenata, koje su u Srbiji niske ne smeju da ostanu takve već moraju nastaviti da se povećavaju.
“Osim povećanja cena energenata treba da dođe do promena u državnim energetskim preduzećima, pre svega Elektroprivredi Srbije, koja bi trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo i dobije novu upravu“.
Mekgetigen je naveo da je dobar znak to što je Srbija već podigla kamatne stope i trebalo bi i dalje da ih povećava, kako bi se došlo do pozitivnih trendova u kretanju inflacije.
Na kraju obraćanja šef Misije MMFa rekao je da je Srbija proteklih godina ostvarila impresivne rezultate u podizanju bruto proizvoda po glavi stanovnika, na tržištu rada gde je zaposlenost povećana a stopa nezaposlenosti rekordno niska, dok je u oblasti stranih direktnih investicija lider u regionu.
Budućnost Evropske unije i Zapadnog Balkana
Učesnici panela Budućnost Evropske unije i Zapadnog Balkana bili su jednoglasni u konstataciji da bi, kad je reč o Zapadnom Balkanu, proces proširenja Evropske unije trebalo da se ubrza.
Ambasador Francuske u Beogradu Pjer Košar izjavio je da nema sumnje da EU želi da ubrza proces proširenja, kako bi i sama EU bila efikasnija.
„Proširenje Evropske unije ne bi trebalo da se odlaže, a ukoliko želimo da povećamo kolektivnu bezbednost moramo da budemo brzi u postizanju tih ciljeva“, istakao je Pjer Košar, ambasador Francuske u Beogradu i dodao da se dosta stvari promenilo u poslednjih nekoliko meseci, da postoje pritisci da se realizuju reforme, da se Srbija prilagodi evropskim standardima.
Šef Kancelarije Evropske unije u Beogradu Emanuele Žiofre naglasio je da region Zapadnog Balkana ekonomski dosta zavisi od evropskih kompanija, kao i da je proširenje EU bitno i zbog investicija, ali da to nije jedini razlog, već da se mora voditi računa i o mladima kojim mogu da odlaze u inostranstvo i da se tamo školuju.
Kristofer Hil, američki ambasador u Srbiji imao je izlaganja na nekoliko tema, a konstatovao je da je EU najbolja stvar koja se dogodila Evropi u poslednjih nekoliko vekova.
„Postoje teškoće, ali se treba fokusirati na cilj. Evropska unija je odgovorna za rešavanje problema i van nje, ali bez obzira na to svi treba da teže da budu njen sastavni deo”. Kad je govorio o Srbiji, istakao je da je potrebno da naša zemlja ultimativno mora da ima jake politike i da reši pitanje Kosova, što je veoma teško.
Preoblikovanje finansija za cirkularnu i regenerativnu ekonomiju: raspon i veličina
Na panelu posvećenom zelenoj tranziciji kao novoj prilici za novu industrijalizaciju Srbije, Dragoljub Damljanović iz Šnajder Elektrika smatra da Srbija ima tehnološkog znanja za zelenu tranziciju.
“Ključ napretka leži u energetskoj efikasnosti, ubuduće će konkurentnost sve više zavisiti od toga da li je kompanija zelena ili nije, tačnije da će to biti novi uslov napretka. Današnja tehnologija omogućava ogromnu optimizaciju i sve će se više energije proizvoditi blizu mesta gde će se i trošiti. Međutim, sve to traži ogromna ulaganja u mrežu”, istakao je Damljanović i naglasio da Srbija ima dovoljno tehnološko znanje da pokrene proces zelene tranzicije, a očekivanja su da država napravi adekvatnu regulativu za to.
Na to se nadovezao i Dragan Đuručin iz Saveza ekonomista Srbije, koji je dodao da su devizne rezerve Narodne banke Srbije porasle u godini geopolitičke krize.
Dejan Cupać, iz MK grupe istakao je da je digitalizacija već prisutna i da podiže svest o zelenoj ekonomiji, dok je Medeja Lončar iz kompanije Simensa pričala o tome da su promene vidljive kad je reč o regionu i da su napravljeni pomaci u pogledu zelene tranzicije, ali da smo ipak na početku maratona i da dug put do cilja.
Digitalni otisak: Unapređena saradnja u digitalnom okruženju
Transformacija u korišćenju mobilnih uređaja i interneta uslediće u narednih desetak godina, a sve će biti povezano sa superkompjuterom – jednoglasni su bili učesnici panela Digitalni otisak – Unapređena saradnja u digitalnom okruženju, na kojem je moderirao Miloš Đurković, generalni direktor Amrop Srbija.
Najčešća tema kad se okupe mobilni operatori u poslednje vreme jeste aukcija za frekvencijski spektar 5G mreže, koja bi prema rečima Vladimira Lučića, direktora kompanije Telekom Srbija, trebalo da bude sprovedena do kraja godine.
“Sva tri mobilna operatora su gotovo spremna i verujem da ćemo uspeti brzo da pokrijemo 5G mrežom, ali je u tom procesu bitno da se uvedu novi servisi koji mogu da se primene samo na toj aprednoj tehnologiji“.
U svetu je 5,4 ili 5,6 miljardi ljudi povezano međusobno mobilnim telefonima, a u poslednjih 10 godina 27 puta se povećala potrošnja podataka, što pokazuje koliko je zbog konektivnosti telekomunikacioni svet izuzetan.
“Investirano je 3,6 triliona dolara u konektivnost. Sve će se više koristiti veštačka inteligencija i klaudi za skladištenje velikog broja podataka. Zbog toga ćemo imati sve više uređaja u svojim rukama. Broj podataka će i dalje rasti i do 2030. biće investirano u ovu oblast još 1,4 ili 1,5 triliona dolara. To je fantastična mogućnost za nas i treba da vidimo kako to da iskoristimo. Zato idemo ka 5G, gde je klljučna stvar pristupačnost, da bi se zadovoljile rastuće potrebe, kaže Majk MIšel, generalni direktor kompanije Yetel Srbija.
Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija naglasio je da očekuje da bi već početkom 2024. mobilni operatori mogli da planiraju 5G tehnologije.
Ekonomska agenda za Otvoreni Balkan
Kakva je ekonomska agenda za Otvoreni Balkan i da li je to jedina opcija ovog regiona – samo je jedna od tema koja je pokrenuta na panelu koji je moderirao Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova, a u kojem su učestvovali ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, Nenad Đurđević, savetnik predsednika PKSa, Svetozar Janevski, predsednik UO Tikveš vinarije, Goran Pekez, predsednik Odbora direktora u Japansko-poslovnoj alijansi u Srbiji, Nikola Vujović, potpredsednik Privredne komore Crne Gore, kao i Danko Vuković, predsednik Biogasa.
“Srbija se ekonomski i politički promenila, a članice Otvorenog Balkana (Srbija, Severna Makedonija i Albanija) ostavljaju politiku po strani i liberalizuju administrativne procedure i omogućavaju slobodan protok ljudi i kapitala. Bez ove inicijative ne postoji jasna perspektiva razvoja. Regionalna saradnja je jedina opcija za nas i mi na Balkanu moramo da se ekonomski integrišemo“, istakao je Tomislav Momirović.
Transformacija ka održivoj mobilnosti
Zanimljivo je bilo i na panelu Transformacija ka održivoj mobilnosti, sa akcentom na transformaciju u autoindustriji i okretanju ka električnim vozilima.
O tome koliko je to važno, i da li uopšte ima smisla, u trenutnoj krizi koja je dovela do poskupljenja i običnih vozila, a time do još većih cena električnih automobila, govorili su Mladen Alvirović, generalni direktor SAT media Group, Roberto Brendaglia, direktor prodaje MIDI Europe ISUZU, zatim Dino Brekalo, član Uprave Toyota Adria, kao i Slave Habič, generalni direktor Hyundai Srbija, Ostoja Mijailović, predsednik OMR Group i Nikola Vuletić, predsednik IO UniCredit banke.
Pratite trend – Budite osigurani
Pesma “Ponoć je” iz filma Toma odjekivala je centralnom salom pre počekta panela Pratite trend – Budite osigurani na Kopaonik biznis forumu. Učesnici su zajedno konstatovali da su podrška, transparentnost, razumevanje, slušanje i srce reči kojima ukratko može da se definiše osiguranje.
Pored Dragana Filipovića, predsednika IO Generali osiguranja, na tradicionalnom panelu na temu osiguranja učestvovali su i Ivana Soković, predsednica IO Dunav osiguranja, Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranje. Specijalni gost panela bio je Milan Marić, popularni glumac.
Prošla godina je, prema rečima Filipovića, bila izuzetno teška za kompletnu industriju osiguranja.
„Bila je to godina inflacije, koja je rasla, a prihodi nisu išli u korak sa tim. Naša zemlja je poznata po tome da ne postoji visoka svest o osiguranju. Ipak, prošle godine, prvi put smo svi zajedno ostvarili milijardu evra ukupne premije, što je velika i dobra stvar, ali je daleko manje od Hrvatske i Slovenije koje imaju duplo i tri puta više premije po glavi stanovnika“, naglasio je Filipović i dodao da veruje da će ova godina biti bolja nego prethodna, da će se, ukoliko se ostvare predviđanja koja su se mogla čuti tokom Kopaonik biznis forumu, inflacija prepolovi na sedam, osam odsto, a da do sredine sledeće bude četiri, pet, sve vratiti na staro.
Na to se nadovezala i Ivana Soković, predsednica IO DUav osiguranja i konstatovala da je inflacija uticala na sektor osiguranja i da utiče na troškovnu stranu osiguravajućih kuća, a da je najviše pogodila štetne događaje.
Koliko je otporna Srpska privreda – iz perspektive investitora
Različita mišljenja čula su se na panelu o otpornosti srpske privrede iz perspektive investitora – od toga da kriza tek dolazi i da će ona biti poput cunamija i da je potrebno da se privrednici za to dobro pripreme, prema rečima Zorana Drakulića, predsednika Kluba Privrednik, preko konstatacije da će Srbija izbalansiranom i opreznom politikom sačuvati privredni rast i otpornost srpske privrede na sve spoljne uticaje u uslovima krize, kako je izjavio državni sekretar u Ministarstvu privrede Darko Mitrović.
“Srpska privreda je zahvaljujući odgovornom pristupu državnog rukovodstva izašla iz krize tokom pandemije, ali je usledio oružani sukob u Ukrajini i privreda je opet našla način da predupredi sve te negativne uticaje i da zadrži privredni rast na nekom realnom nivou”, istakao jw Mitrović.
Zoran Drakulić, predsednik Kluba Privrednik naglasio je da je najveći problem što ambijent srpske privrede ne kreiraju privrednici, kao i da Srbiju košta korupcija između 1,5 milijardi i dve milijarde evra godišnje.
Prema rečima Matea Kolanđelija, regionalnog direktora za Zapadni Balkan EBRD sprska ekonomija je bila prilično otporna na prethodne dve krize, kao i da je enegetika strukturna slabost srpske ekonomije.
30 godina kopaonik biznis foruma – Koncert klasične muzike u izvođenju Opera&Theatre Madlenianum
Veliki i značajan jubilej – tri decenije postojanja najvećeg konferencijskog događaja u zemlji i region obeležen je i svečanom akademijom nakon koje je održan koncert klasične muzike “Svetlosti pozornice“ u saradnji sa Opera&Theatre Madlenianum.
Prisutni su mogli da se kroz film upoznaju sa najvažnijim susretima tokom tri decenije na Forumu, gde je učestvovalo više od 15.000 renomiranih stručnjaka iz naučne i poslovne javnosti, kao i najvažnija imena domaće i regionalne političke scene. Forum je i danas ostao važno mesto susreta poslovnog sveta, povezivanja i dijaloga.
Od 2013. koja je bila ključna godina, forum počinje da se bavi i drušvenim temama poput obrazovanja, zapošljavanja, inovacija, reformi zdravstva, četvrte industrijske revolucije, digitalizacije, rodne ravnoprvnosti i zaštite životne sredine.
Izvor: BIZLIfe
Foto: Savez ekonomista Srbije
