Odustajanje od kandidature: Nepristojna ponuda?
Piše: Nataša Mijušković
Svako čudo za tri dana. Iako je prvi najavio kandidaturu i pustio da se pet dana krčka „saznanje“ Sputnjika da će se, ipak, ponovo kandidovati, Tomislav Nikolić odustao je od izborne trke – posle razgovora s Aleksandrom Vučićem. Država ispred svega, samo racionalan, ili je ovoga puta ponuda bila – više od „korektne“? Ili je, rečeno skupštinskim rečnikom, izglasan tek dogovor u načelu, ali ne i u pojedinostima?
Kako je od predsednika „koji odlično radi svoj posao“ preko noći postao „onaj koji je hteo da skine glavu Aleksandru Vučiću“? Kako je od čoveka koji je sada najjaču stranku u zemlji, pobedom na predsedničkim izborima 2012. godine, doveo na vlast, postao njen najveći neprijatelj? Kako svih ovih dana, u toliko vanrednih i specijalnih emisija, niko nije pitao: „Da li je moguće da, uz sve privilegije koje donosi svaka vlast, Tomislav Nikolić, kao kandidat vladajuće koalicije koja ima apsolutnu većinu u Skupštini Srbije, uz pristojnu kampanju, ne verujete da bi pobedio u drugom krugu?“
Da će se Tomislav Nikolić ponovo kandidovati za predsednika i biti kandidat vladajuće koalicije ili, samo SNS-a, verovalo se do skoro. Kako su kandidati počeli da se množe i, gotovo sve njih, Aleksandar Vučić proglašavao za favorite ili pobednike, postajalo je jasno da se i premijer nameračio na najvišu funkciju, iako je aktuelni predsednik otvoreno govorio da od sebe ne vidi boljeg kandidata i da ima stopostotnu podršku SNS-a. U prvo, verovatno, i dalje veruje, a drugo su demantovali svi stranački odbori koji su, jednoglasno, stali iza kandidature Aleksandra Vučića. Doduše, treba imati u vidu da deklarativna podrška odbora sigurno neće biti preslikana na (tajno) glasanje na biračkim mestima – osim ako se, na primer, ne bude tražila fotografija glasačkog listića sa zaokruženim kandidatom (što je protivzakonito).
Ono što svi, manje-više, naslućuju, ali što je poražavajuće kada se javno saopšti, jeste da Nikolić nije prihvatio Vučićevu (prvobitnu) „korektnu ponudu“, kako je javnosti preneo Nebojša Stefanović. Šta god da „korektna ponuda“ podrazumeva, Nikolić je, osim premijerske funkcije, tražio ono čega se odrekao kada je postao predsednik – da ponovo bude lider SNS-a. Dok su se obojica suzdržavala ne samo teških, već bilo kakvih reči – članovi vladajuće koalicije proteklih dana, čini se, gotovo ništa drugo nisu radili osim što su gostovali po televizijama s nacionalnom frekvencijom i, da se poslužim eufemizmom, kritikovali aktuelnog predsednika (premijer je to vreme iskoristio da snimi predizborni spot u avionu). U kritikama su prednjačili oni koji su, do skoro, slovili za predsedničke kandidate, Zorana Mihajlović i Ivica Dačić. Osim političara, u prazničnim danima naradili su se i analitičari. Tabloidi, svesni da je odgovornost za izrečeno i napisano izuzetak, pustili su mašti na volju. I to ne samo kada je reč o „kandidatu Sputnjika“, već i ostalima koji već krstare Srbijom. Ako nije reč o lažima, ako je makar i delić onoga što su napisali tačno (diploma vikendice, Fondacija…), onda su saučesnici u krivičnim delima.
Koliko se afera i o kome sve čuva „za pravi trenutak“? Koliko je onih koji bezrezervno podržavaju Vučičevu kandidaturu zarad lične egzistencije, a koliko je onih kojima vlast znači ličnu slobodu? I kojih je više? I gde je, posle svega, u celoj priči Tomislav Nikolić? Da li je njegova podrška kandidaturi Aleksandra Vučića sada poželjna? Oni koji su bili prvi u kritici Nikolića – kada se još verovalo da ulazi u izbornu trku – prvi su se oglasili odmah po objavljivanju zajedničkog saopštenja predsednika i premijera u kome se navodi da nastavljaju „blisku saradnju i u budućnosti“. Pozdravljaju odluku da odustane od kandidature, iako su, koliko juče, govorili da pomaže opoziciji da pobedi i da je to početak tužnog kraja jedne političke karijere. Pristalice teorija zavere i dalje veruju da je sukob predsednika i premijera režiran, kako bi se skrenula pažnja s drugih stvari, poput betoniranja „granice“ s Kosovom i Metohijom. Između dva zla, lakše bi palo to saznanje od onog – da obraz ima cenu.
Izvor: BIZLife
