U okviru projekta „Novo lice Ćele-kule“ po prvi put se rade antropološka istraživanja i digitalne rekonstrukcije lica junaka čije su lobanje uzidane u čuveni niški spomenik. Sa Milanom Simonovićem, master religiologom i koordinatorom projekta, razgovarali smo o tome kako je sve počelo, ko stoji iza istraživanja i zašto je ovo važno i za Niš i za celu Srbiju.

Prva iskra za projekat pojavila se još 2018. godine, kada je Milan, radeći na sasvim drugom poslu u Nišu, ugledao lobanje u Ćele-kuli i zapitao se kako su ti ljudi zaista izgledali. Nekoliko godina kasnije, potraga za stručnjakom za rekonstrukciju lica dovela ga je do dr Nataše Šarkić – i od tog susreta nastaje ideja da se junacima sa Čegra, bar digitalno, vrati ljudsko lice i dostojanstvo.

„Projekat Novo lice Ćele-kule je osmišljen 2021. godine kada smo se dr Nataša Šarkić i ja upoznali. Razlog upoznavanja bio je taj što sam se raspitivao ko se u našoj zemlji bavi rekonstrukcijom lica, budući da sam 2018. godine na totalno drugom projektu boravio u Nišu i video lobanje Ćele-kule i zapitao se kako li su izgledali? Doktorka Šarkić je bila jedina koja je odgovorila na moj email upit i to sa neverovatnom informacijom da je i njoj palo na pamet slično uz ključnu razliku da je ona odavno imala želju da uradi antropološko istraživanje uzidanih junaka. Zato naš projekat ima zapravo dvojaki cilj – prvi put da se uradi antropološko analiziranje lobanja i prvi put da se uradi digitalna rekonstrukcija lica junaka uzidanih u Ćele-kulu“, rekao je Simonović.

Ćele kula i junaci sa Čegra

Iako se o Čegarskoj bici i Ćele-kuli uči još u školi, Milan ističe da je cilj projekta da posetilac prestane da vidi „spomenik“ i „istorijsku lekciju“, a počne da vidi konkretne ljude. Kada posmatraš lice, dodaje, teže je da ostaneš ravnodušan, pred tobom više nije simbol, već čovek koji je imao ime, biografiju, strahove i snove.

„Moja lična želja je da vide ljude, poput mene, poput vas, poput svakoga od nas. Svaka lobanja u Ćele-kuli je biološki ostatak čoveka koji ima svoju jedinstvenu vrednost i dostojanstvo. Tu vrednost i to dostojanstvo su svim čegarskim junacima oduzeti onog trenutka kada su im glave uzidane u Ćele-kulu i iskreno verujem da im mi, kao naučnici i generacije koje su došle nakon njih, ovim projektom vraćamo to“, istakao je on.

Da bi se to ostvarilo, iza projekta stoji interdisciplinarni tim koji spaja fizičku antropologiju, radiologiju, arheologiju, religologiju i međunarodne odnose. Naučni deo rada kombinuje se sa organizacionim, pravnim i komunikacionim, a odnedavno se uključuje i širi tim koji se fokusira na period Prvog srpskog ustanka, kako bi se rekonstruisani likovi smestili u što precizniji istorijski kontekst.

„Naučni tim projekta ‘Novo lice Ćele-kule’ čine: dr Nataša Šarkić – doktor fizičke antropologije – zadužena za antropološka istraživanja na projektu, prof. Fabio Cavalli – doktor radiologije – zadužen za digitalnu rekonstrukciju lica i Darko Kovačević – pomorski arheolog – zadužen za digitalizaciju lobanja. Ostatak tima čine članovi Društva za akademski razvoj: Milan Simonović – master religiolog – zadužen za koordinaciju na projektu i saradnju s medijima i Alisa Kockar – master međunarodnih odnosa – zadužena za pravno-birokratske aspekte projekta.

Pored njih oformljen je od nedavno tim za istraživanje perioda Prvog srpskog ustanka koji broji 15-ak ljudi specijalizovanih za najrazličitije oblasti, a koji će nam pomoći da odgovorimo na sva pitanja koja su se otvorila tokom našeg rada i istraživanja na projektu“, objasnio je Simonović.

Od Niša do cele Srbije

Iako sam nije Nišlija, Milan vrlo jasno oseća koliko projekat znači gradu i njegovim stanovnicima. Kaže da se Ćele-kula „približava“ ljudima, i da inicijativa prevazilazi lokalne okvire, jer način na koji se odnosimo prema ovom spomeniku dosta govori i o našem odnosu prema nasleđu uopšte.

„Iako nisam Nišlija, prema reakcijama onih koje znam da jesu rekao bih da je naš projekat od ogromnog značaja i za grad i za ljude koji u tom gradu žive. Biću možda i malo arogantan, ali iskreno verujem da značaj projekta nadilazi i granice Niša, te da ima naročit značaj za celu Srbiju. Kakav je naš odnos prema Ćele-kuli, takav nam je odnos i prema drugim spomenicima kulture. Zato smatram da je vrlo važno to što su se u projekat uključili ljudi iz čitave Srbije, pa i dijaspore, kako bi se izveo na najbolji mogući, a opet naučno verodostojan način. Ćele-kula nam definitivno postaje ‘bliža’ i nešto što je deo nas“, ocenio je on.

Tehnološki deo priče jednako je fascinantan kao i emotivni. Put od uzidane lobanje do digitalnog, trodimenzionalnog lica počinje fotogrametrijom – stotinama fotografija koje se pretvaraju u precizan 3D model, a zatim „oslobađaju“ od zidova, spajaju sa donjim vilicama i pripremaju za dalje forenzičke i umetničke intervencije.

„Za digitalizaciju lobanja korišćen je fotogrametrijski metod. Uprošteno rečeno da bi se dobio digitalni trodimenzionalni model onoga što želimo (u ovom slučaju lobanje) potrebno je isti fotografisati iz nekoliko različitih uglova. Za grub model dovoljno je načiniti oko 15–20 fotografija iz različitih uglova i iste ubaciti u program koji potom te fotografije pretvara u tzv. tačke i oblak tačaka od kojih nastaje 3D model. U slučaju Ćele-kule, za svaku lobanju je načinjeno preko 500 fotografija, da budemo sigurni da je svaki milimetar tačan“, objasnio je Simonović.

Nakon toga sledi digitalno „peglanje“ modela, odvajanje kostiju od zida, uparivanje delova lobanje i postavljanje svih struktura na mesto, a onda i nanošenje kontrolnih tačaka koje određuju debljinu mekog tkiva. Tek na kraju dolazi „lice“ – koža, ten, oči, kosa, brada, brkovi – u okvirima onoga što dozvoljavaju istorijski i umetnički izvori iz tog perioda.

„Kreativnost dolazi u finalnom delu rekonstrukcije, kada su forenzičke metode iscrpljene. Tada na scenu stupa kreativnost koja je ipak ograničena istorijskim okvirima, budući da i tu želimo da se oslonimo na najveću moguću verovatnoću – iako ne možemo biti stopostotno sigurni“, naglasio je on.

Kada je reč o budućnosti projekta, planovi su ambiciozni, ali jasno utemeljeni: prvo završiti i predstaviti sva digitalno rekonstruisana lica, zatim, u saradnji sa Narodnim muzejem u Nišu i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, pronaći najbolji način da rezultati postanu stalno dostupni posetiocima , idealno kroz trajnu digitalnu postavku uz samu Ćele-kulu. Paralelno s tim, u planu je i putujuća izložba koja bi obišla celu Srbiju, a potom, nadaju se, i zemlje u kojima živi brojna dijaspora.

„Što se sledećih koraka tiče, prvo je u planu predstavljanje i ostalih digitalno rekonstruisanih lica, a potom ćemo u dogovoru sa Narodnim muzejem u Nišu i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture osmisliti najbolje moguće rešenje za izlaganje naših rezultata. Iskreno se nadamo da ćemo imati mogućnost za instalaciju stalne digitalne postavke u okviru Ćele-kule, tačnije vizitorskog prostora, ali još smo daleko od toga. Ono što je sigurno i što možemo da garantujemo, jeste da će sve naše rezultate javnost moći da vidi uvek na našem sajtu. Takođe, za 2026. godinu planiramo da napravimo izložbu koja će obići sve moguće gradove Srbije i upoznati naše ljude sa projektom. Bože zdravlja, voleli bismo da izložba bude realizovana i van granica naše zemlje, naročito gde je brojna naša dijaspora“, zaključio je Simonović.