Novi pravilnik o evidenciji PDV – glavobolja za sve

Nakon što je dva puta bio odlagan, novi pravilnik o evidencije poreza na dodatu vrednost, konačno će stupiti na snagu 01.07. ove godine. Na taj način Zakon o PDV-u, koji je stupio na snagu aprila prošle godine, dobiće svoju punu primenu. Ipak, pravilnik je zbog pritužbi računovođa i privrednika pretrpeo nekoliko izmena, ali iz različitih krugova dolaze primedbe, da čak ni ove korekcije nisu dovoljne. Prema mišljenju stručnjaka, zbog novog načina evidencije PDV-a posledice će osetiti svi, kako privrednici, tako i državna uprava, ali najveći teret u ovom trenutku snosiće same računovođe.

Na portalu Saveza računovođa i revizora Srbije može se naći njihovo stručno mišljenje gde se navodi da je ovaj redukovani pravilnik ne samo suprotan pravilima evropske prakse, već je i predimenzioniran i skup za primenu.

Obrazac  POPDV  sadrži ukupno 102 stavke, odnosno 176 polja za popunjavanje i to na 5 strana. Prema pisanju Saveza, ako se tome doda i PPPDV prijava, koja bi trebalo da se dostavi istovremeno, a sadrži 17 polja, to bi značilo da knjigovodstvene agencije imaju ukupno 193  polja za popunjavanje. Tako obimna procedura zahteva vreme, dobro osmišljen softver na koji se mogu osloniti kako knjigovođe tako i Poreska uprava, ali i da mogućnost greške bude svedena na minimum.

U Savezu ističu da je regulativa koja se odnosi na PDV, već dovoljno obimna, te smatraju da bi ovako obiman Pravilnik bio dodatno opterećenje za obveznike, odnosno za knjigovodstvene agencije.

Sličnu konstataciju imaju i knjigovođe jer smatraju da se popunjavanjem dodatnih polja njihov posao udvostručuje, te da su primorani ili da zaposle novi kadar ili će biti izloženi riziku da naprave greške koje podležu privrednom prekršaju.

To znači da bi knjigovodstvene agencije ili imale veće troškove ili bi mogle da svoje usluge naplaćuju znatno skuplje što će svakako uticati i na mikro i srednja preduzeća.

Iz Udruženja proizvođača softvera ističu da bi dodatni stalni troškovi za privredu bili 24 miliona evra godišnje, a jednokratni troškovi na početku primene Pravilnika 19 miliona evra.

I Biljana Trifunović, direktorka International financial agency, autor stručnog bloga iz oblasti ekonomije, navodi  da će najveći teret prilikom primene ovog pravilnika podneti knjigovodstvene agencije. Ona ističe da su knjigovođe već dodatno opterećene jer poslodavci očekuju od njih da se staraju o primeni skoro svih propisa. „Najveći teret dodatnog posla podneće knjigovodstvene agencije, službenici koji rade u službi knigovodstva, a pre svih IT stručnjaci koji treba da pripreme program kako bi se podaci iz knjigovodstva mogli  koristiti u svrhu popunjavanja ovog ogromnog dokumenta. Sav ovaj dodatni posao u svakom slučaju prouzrokovaće povećanje troškova poslovanja privrednika koji su u sistemu PDV”, kaže Biljana Trifunović.

S obzirom na to da mikro, mala i srednja preduzeća čine preko 95 odsto registrovanih privrednih subjekata, te da pune čak jednu trećinu državnog budžeta, ovo nije zanemarljiva brojka.

S druge strane, od 1. jula knjigovođe će morati da popunjavaju oko 176 polja, što nikako nije u skladu sa tokovima EU, gde je POPDV skoro pet puta manji. To znači ne samo više posla za privredne subjekte i računovođe, već će se usporiti i rad Poreske uprave prilikom vršenja kontrole.

Biljana Trifunović navodi da se na ovaj način dupliraju i podaci i posao. “Veliki broj podataka koje treba privrednici da unesu u propisani Obrazac PO PDV državni organi već imaju. Praktično će biti dupliran rad velikog broja službi, što je  nepotrebno. Primera radi, prilikom uvoza robe, činom unošenja podataka u Carinski sistem – pre nego što privrednik dođe u posed svoje robe i dokumentacije, kompletne podatke o tom uvozu ima veliki broj državnih organa, počevši od PU, NBS, Agencije za zaštitu životne sredine, SOKOJ i da ne nabrajam ko još, na kraju privrednik treba u taj obrazac da unosi podatke o uvozu  da li se radi o uvozu robe koja je po zakonu oslobođena plaćanja carine i PDV, ili je obračunata carina i PDV itd… Ovo je samo jedan od primera. Zar to nije dupliranje posla i podataka?”, ističe ona.

Izgleda da je Srbija okrenula leđa ne samo evropskoj praksi, nego se ne ugleda ni na zemlje iz regiona. Tako nam nisu bili uzor ni Nemačka, koja ima prijavu sa 45 polja, već ni Bosna i Hercegovina, gde je potrebno popuniti 16 polja, kao ni Makedonija koja ima prijavu PDV sa 29 polja. Stručnjaci upozoravaju da će se ovo odraziti i na položaj Srbije na Doing Business listi, a tek što smo se pohvalili napretkom. To znači da će biti i onih stranih investitora koji će odustati od ulaganja i otvaranja novih fabrika na našim prostorima.

“Ukoliko stvarno dođe do primene POPDV obrasca svakako će se Srbija pomeriti za nekoliko mesta na više na Doing Business listi, iz prostog razloga oni koji ocenjuju u njihovi zemljama se dostavljaju slični izveštaji. Međutim, činjenica je da ima zemalja u okviru EU i u SAD gde su ti izveštaji sa većim ili manjim brojem podataka od našeg, ali su takođe glomazni i preopširni. Što se tiče EU i SAD to je u redu, ima logike. To su bogate razvijene zemlje koje su svoju proizvodnju iselile u druge nerazvijene regone, i moraju na neki način da angažuju svoje radno sposobno stanovništvo, i najlakše je da ih zaposle u administraciju. Kod nas je situacija drugačija, preduzeća koja posluju nemaju višak službenika, svi su proizvodni radnici, mislim i na one koji su u kancelariji, oni su u komercijali i rade obično po 5-6 poslova. Banke, osiguravajue kuće i strane velike korporacije imaju mogućnosti da u svom timu imaju dovoljan broja službenika,  imaju savetnike i koordinatore. U malim firmama, to je više nego luksuz, jer je svakodevna  borba za opstanak i preživljavanje, administrativni radnik je za te firme nepotreban trošak”, objašnjava Biljana Trifunović.

 U Ministarstvu finansija navode da će ovakve promene evidencije PDV omogućiti suzbijanje sive ekonomije, ali takvo mišljenje ne deli ni stručna javnost, kao ni naša sagovornica. Ona smatra da prevođenje sive ekonomije u legalne tokove treba da izgleda drugačije i da se pre svega mora podići svest ljudi da plaćanje poreza nije trošak, već da nam se vraća kroz izgradnju puteva, škola… Njeno mišljenje je da će novi pravilnik samo poskupeti i otežati poslovanje firmama koje regularno posluju, te da će siva ekonomija postati još sivlja.

 Sveobuhvatam obrazac, gomila podataka, veći obim posla, sigurno mogu da rezultiraju i greškama, koje će najviše koštati računovođe. Sa tim je saglasna i Biljana Trifunović, međutim ona dodaje da najveći propust napravljen zakonom iz 2006. godine kada više nije bila potrebna velika provera znanja da bi se dobila licenca za računovođu. “Danas u knjigovodstvu imate veliki procenat ljudi koji su priučeni. Trenutno ide reklama na TV gde je mlada žena završila online kurs knjigovodstva i na isti način vodi knjigovodstvo za klijenta pri tome odlično zarađuje. Reklama u koju mogu da poveruju deca i oni koji ne znaju šta su finansije. Međutim, na ovaj način se struka i te kako degradira i omalovažava, što ni slučajno ne bi smelo tako da bude. Finansije i knjigovodstvo su srce jedne firme koje vlasnici predaju u ruke ljudima bez provere ko su, koliko su stručni i odgovorno trvrdim, jedini kriterijum je da bude što jeftinije”, ističe Trifunović.

 Softver na koji se čeka može biti još jedna kočnica u primeni ovog pravilnika. Biće puno problema prvo prilikom pokretanja internih softvera koje budu koristile firme za selekciju velikog boja podataka koje treba uneti u softver PU. Tu će tek biti dodatnh problema. Česta je pojava u dane kada se predaju PPDV ili druge poreske prijave da sistem PU ne funkcioniše najbolje. Da pada sistem. Tako da ni novi obrazac PO PDV sigurno neće biti idealan, a pri tome korisnici će se duže zadržavati na sajtu PU što će dodatno praviti probleme.

“Da naglasim, stvarno mislim da obrzac zahteva previše podatak i detalja, ja to ne govorim zbog sebe i svog posla, ne bavimo se knjigovodstvom za klijente pa da sam sada u problemu i kritikujem obrazac. Naša firma „IFA“ d.o.o., bavi se konsultanstskim poslovima iz oblasti poreza koji obuhvata i PDV, radimo studije o transfernim cenama i edukaciju privrednika iz ovih oblasti. Bez obzira što direktno nismo ugroženi, smatram da će ovo biti veliko opterećenje ljudima koji će morati propis da sprovedu u delo”, objašnjava Biljana Trifunović.

Kako kaže, praksa će pokazati da li će pravilnik praživeti u ovom obliku ili će biti još jednom izmenjen, ali smatra da je sreća što je njegova primena pomerena za prvi jul, a ne kako je bilo predviđeno 01.01. kada je period sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja. Doduše ni ovaj novi datum nije idealan za one firme koji su mesečni poreski obveznici s obzirom na to da tada počinje sezona godišnjih odmora, ali više sreće imati one firme koje kvartalno dostavljaju PDV izveštaje jer imaju rok do 15.10. da se uhodaju.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay