Kontrast izdavaštvo i Hilari Džejkobs Hendel savetuju vas kako da poboljšate svoje emocionalno zdravlje.

Živimo u kulturi koja vrednuje logiku i misao iznad emocija. Međutim, nauka je dokazala da nije zdravo isključivati svoje emocije, kao i da ne moramo da biramo između misli i emocija. Možemo postati svesni i jednog i drugog i razumeti kako misli i emocije rade zajedno, kako bi nam pomogle da se osećamo bolje ili lošije u zavisnosti od toga kako se odnosimo prema njima.

Emocije su veoma jedinstvene zbog svog potencijala da izazovu traumatski stres i svakodnevne brige. Ali ono što većina ljudi ne zna, jer nas to nikada nisu učili u školi, jeste da su emocije vrata za izlečenje naših anksioznosti, depresije, niskog samopoštovanja i drugih simptoma koji se tiču mentalnog zdravlja. Zato specifičan rad na našim emocijama može postati alat za emocionalno zdravlje, tvrdi njujorška psihoanalitičarka Hilari Džejkobs Hendel, autorka knjige Nije uvek depresija, upravo objavljene na srpskom jeziku u izdanju Konstrast izdavaštva.

Hilari koristi iskustvenu dinamičku psihoterapiju (UIDP), koja ima za cilj da nam pomogne da ublažimo anksioznost i depresiju i otkrijemo svoje autentično Ja. Ona koristi tehniku trougao promene, kojom zagovara da upravo emocije deluju kao katalizator za pozitivne promene i isceljenje: zašto sve emocije, čak i one najbolnije, imaju vrednost; kako da prepoznamo emocije i mehanizme odbrane koje postavljamo protiv njih; kako da dođemo do korena anksioznosti, najčešće mentalne bolesti našeg vremena; kako da imamo saosećanja za dete koje smo bili nekad i odraslu osobu koja smo danas.

Hilari Džejkobs Hendel (Hilary Jacobs Hendel) je sertifikovana psihoanalitičarka i UIDP psihoterapeutkinja. Dala je veliki doprinos u razvijanju ubrzane iskustvene dinamičke psihoterapije (UIDP), transformacionog modela terapije orijentisanog prema lečenju. Bila je saradnica za psihološki razvoj likova u čuvenoj seriji Mad Men (Ljudi sa Menhetna), a svoje članke objavljuje u Njujork tajmsu i brojnim stručnim časopisima.

„Iako većini nas ne bi bilo neprijatno da priznamo da želimo da se osećamo dobro i da se osećamo dobro povodom sebe, dosta ljudi se muči sa prihvatanjem svojih pozitivnih emocija. Psiholozi su utvrdili da je razmišljanje o pozitivnim emocijama i njihovo deljenje sa drugima dobro za mozak. Sposobnost da dubinski doživimo radost, uzbuđenje, ponos i zahvalnost nas leči.

Za mnoge od nas je nemoguće diskutovanje o dobrim osećanjima, a kamoli doživljavanje dobrih osećanja a da to odmah ne izazove pojavu lošeg osećanja kakav je sram. Kada zatražim ljudima da pričaju o svojoj radosti, postignućima, zahvalnosti i ljubavi, oni neizbežno izbegavaju tu temu, ponekad se vidno vrpoljeći. Povezanost između dobrih osećanja i srama leži u tome šta se dešava kada su ta dobra osećanja otvoreno izražavana i deljena. Ako je reakcija na njih koju mi dobijamo afirmativna, osećamo se većim, bliže povezanim i srećnijim. Ako umesto toga dobijemo osudu i prezir, to iskustvo je nepodnošljivo. Zato što radost, ponos i zahvalnost imaju takav potencijal da zaleče štetu, mi moramo da radimo na maksimizaciji tih osećanja. Kada ih podelimo sa drugima koji nas podržavaju, ta osećanja će se pojačati i dati nam energiju, dovodeći nas bliže stanju otvorenog srca našeg autentičnog Ja”, odlomak iz poglavlja „Lekovite emocije radosti, zahvalnosti i ponosa na sebe”, iz knjige Nije uvek depresija.