Neće svi u Nemačku odmah: Ekonomista za BIZLife otkriva kada će Srbija „osetiti“ KARTE ŠANSI

Decenijama su zemlje germanskog govornog područja prilika za stanovništvo sa Balkana za bolju zaradu i život, od sada će ove pogodnosti za domaće radnike biti još dostupnije, jer je Nemačka „kartama šansi“ znatno olakšala odlazak radne snage sa ovog podneblja.

Podizanjem kvote broja radnika koji u Nemačkoj mogu da nađu uhlebljenje, na 50.000 godišnje za zemlje Zapadnog Balkana i olakšice u dobijanju poslova od ove godine, mnogima će poslužiti kao motivacija da svoju šansu potraže u ovoj zapadnoevropskoj zemlji.

Zakon koji stupa na snagu ove godine, podrazumevaće neku vrstu „zelene karte“, ali na nemački način nazvanu „karta šansi“. To je novi sistem useljavanja za koji, u nekim slučajevima, neće biti potrebna ni diploma ni poznavanje jezika – tako se u najkraćem opisuje predlog tog novog zakona. Sve ovo jer zemlji nedostaje radne snage, a neumoljiva demografija kaže da će do 2035. biti sedam miliona manje ljudi na tržištu rada – ukoliko se doseljavanje osetno ne pojača.

Dragoljub Rajić, ekonomski analitičar (Privatna arhiva)

„Uvodimo kartu šansi sa transparentnim sistemom bodovanja, kako bi ljudi, koji su potrebni našoj zemlji, lakše došli do nas“, rekao je prošle godine nemački ministar rada Hubertus Hajl.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku i ekonomski analitičar, za BIZLife kaže da je Nemačka već imala jedan krug liberalizacije ulaska stranih radnika još 2019. godine, te da ona nije jedina kojoj fali radne snage, ali da su zemlje nemačkog govornog područja najčešće one u koje naši ljudi odlaze „trbuhom za kruhom“, bilo da je reč o privremenim ugovorima, bilo da ostaju na duže.

„Jedan deo ljudi koji rade u kompanijama u Srbiji, pogotovo oni mlađi i u srednjem dobu koji smatraju da mogu više da zarade i napreduju, će svakako probati da iskoristi ovu mogućnost, što će da doprinese odlivu radne snage. To neće biti toliko naglo i veliko, niti će biti odjednom, jer i uz tu liberalizaciju vi ćete morati da ispunite neke uslove, da pokažete da imate određena znanja veštine i da ste sposobni. Kroz godinu ipo ili dve ćemo imati godišnje povećanje između 8.000 i 15.000 ljudi koji odlaze, samo u Nemačku“, objašnjava Rajić.

Šta su karte šanse?

Karta šansi bi trebalo da olakša sam dolazak u Nemačku, čak i bez radnog mesta – kako bi se to mesto potražilo. Relativno novi nemački zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca – pod uslovom da su za nešto stručni. Mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju neki papir.

Karta šansi je zasnovana na bodovnom sistemu, za strance sa najmanje dvogodišnjim stručnim kvalifikacijama. Među kriterijumima za izbor su poznavanje jezika, profesionalno iskustvo, starost i povezanost sa Nemačkom“ – navodi se u nacrtu zakona.

Ljudi koji dolaze iz zemalja van Evropske unije dobijaju kartu šansi ako sakupe najmanje šest bodova. Na primer, četiri poena ide za određenu profesionalnu kvalifikaciju. Dobro poznavanje nemačkog jezika ili najmanje tri godine relevantnog profesionalnog iskustva vuku po tri boda. Po dva poena mogu da se dobiju za delimično znanje nemačkog, samo dve godine radnog iskustva ili starost do 35 godina. Plan je da se jedan poen dodeli ako je osoba legalno provela u Nemačkoj barem šest meseci u kontinuitetu.

Nemačka, radnici (Unsplash)

Prema Rajićevim rečima Nemci ne primaju svakoga već samo one koje mogu da profilišu u one privredne grane i delatnosti u kojima radna snaga nedostaje i gde traže specifične kadrove.

„Oni imaju to iskustvo da se ljudi sa Balkana mnogo brže asimiluju i uklapaju u Nemačku kulturu od radnika iz Turske ili Indije. Manje su kulturološke razlike. Sve ovo će povećati glavobolje firmama u Srbiji, jer će im veći procenat ljudi otići“, kaže naš sagovornik.

On navodi i da to ne znači da će se većina za stalno naseliti u Nemačkoj, te da već postoji značajan broj naših ljudi koji tamo radi i živi, procenjuje se da ta brojka ide i do 300.000.

„Ono što može da bude veći problem od pojedinaca koji tamo rade na privremenim ili stalnim poslovima, jeste da ukoliko se snađu i situiraju, kasnije odvedu ostale članove svojih porodica, rođake, prijatelje. To za nas uz ovaj negativan prirodni prirodni priraštaj koji imamo znači samo stagnaciju, jer nama u Srbiji u skoro svakoj drugoj privrednoj grani već nedostaju kadrovi, a pogotovo obučeni kadrovi“, ističe Reljić.

I javni sektor na udaru odliva radne snage

Prema ocenama ovog ekonomiste, postoji veliki jaz, jer je kod mlade generacije veoma popularizovan IT i slična zanimanja, dok sva ostala nisu toliko zanimljiva. Mnogi mladi i ne upisuju tradicionalna zanimanja koja su neophodna industriji ili sektoru usluga.

„Mi sada već imamo manjak vozača, inženjera ili ljudi koji mogu da rade operativne poslove u građevinarstvu, industriji, prosvetnih radnika i lekara, a sve ovo nedostaje i Nemačkoj, pa su ta zanimanja najviše i plaćena i tražena. Tako da će i jedan broj radnika iz javnog sektora napustiti Srbiju“, rekao je Reljić.

Lekar, laptop, karta šansi (Unsplash)

Na naše pitanje kome će biti lakše da dobije poslovnu priliku i ostanak u Nemačkoj, uz novi sistem prijema radnika Reljić odgovara da to, takođe zavisi od potražnje.

„Ukoliko govorimo konkretno o lekarima, on mora da poseduje određeni nivo znanja nemačkog jezika, mora da položi neku razliku u ispitima i neće baš svakom ko je iz te profesije biti lako da ode. U svakom slučaju će se nastaviti jedna erozija, gde mi najbolje pojedince u društvu gubimo, jer oni koji su najviše spremni da rade, uče i napreduju oni će i otići“, napominje Reljić.

On dodaje i da ono gde Srbija na duže staze gubi bitku, nije samo razlog većih plata tamo, već i to što Nemački penzioni sistem garantuje mnogo veće penzije od onih koje ljudi u Srbiji mogu da imaju kada završe svoj radni vek.

„Danas mlađe i srednje generacije znaju da sa 15 godina rada u Nemačkoj, mogu da imaju duplo ili troduplo veću penziju nego za pun radni vek u Srbiji. Danas se ovde penzioni sistem sveo na neki vid davanja socijalne pomoći, čisto da preživite i platite račune. Da ne pominjemo zdravstveni sistem koji je uređeniji, državu koja je organizovanija, manje zagađenje, sve su to razlozi za odlazak“, smatra Reljić.

Da li postoji rešenje?

Naš sagovornik glavni problem vidi u nedostatku razmene informacija lokalnih kancelarija za razvoj sa lokalnom privredom, koji su to kadrovi najpotrebniji na periode od četiri do osam godina. Takođe, srednje stručne škole i fakulteti se ne prilagođavaju tim potrebama.

„Naši programi se jako sporo menjaju. Mi smo intertni i učaureni, čitavo društvo je takvo. Pogotovo sistem i način na koji Srbija danas funkcioniše, gde se čeka na rešenje od strane nekih centara moći u Beogradu, bez prave decentralizacije na lokalu, da na lokalu postoji svest, volja i budžeti da se rešavaju lokalni problemi. Sve ovo vodi u jedan neravnomerni regionalni razvoj Srbije, a iz toga proističe sve veće doseljavanje u Beograd, Novi Sad i velike gradove, gde ljudi moraju da plate stan, račune i njihovi troškovi života se povećavaju“, kaže Reljić.

Radnici na gradilištu, karta šansi (Pixabay)

On zaključuje da na samom kraju iz ovoga proističe i nezadovoljstvo ljudi primanjima u Srbiji, gde radnici kada steknu određene veštine gledaju da odu u neku zemlju koja će im pružiti više, gde mogu da zarade veći novac koji će poslati svojoj porodici, a kasnije i celu porodicu odvedu u inostranstvo.

„Da bi se to promenilo mora se mnogo kvalitetnije upravljati lokalno-ekonomskim razvojem i lokalnim samoupravama. Srbija se mora posmatrati na jedan drugi način nego što se danas posmatra. Moramo imati jedan kontinuitet, političku i ekonomsku stabilnost. Mi stalno imamo neke potrese, česte izbore zbog kojih šest ili osam meseci neki projekti stoje. Ako narod ne bude imao svest da se neke stvari menjaju, on će odlaziti“, ističe Reljić.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Unsplash/Pixabay