Nema bebe u kolicima

Piše: Milenko Vasović

Na beogradskom prometnom trgu, na Slaviji, pre nekoliko dana tri devojčice od 12-13 godina prosile su na smenu. I posao im je neko vreme dobro išao. Jedna je držala bočicu sa mlekom, druga ljuljuškala dečja kolica, a treća je bila u akciji – „gospodine daj neki dinar“.

Posle sat, dva, taksista ih je provalio da u kolicima nema bebe, povukle su se, bezbrižno, na drugu lokaciju. Prošle su stotine ljudi pored njih, neki su se mašili i za novčanik, verovatno dirnuti prizorom i ne sluteći da su prevareni.

Reč je o jednom iz kolekcije trikova koji nam pokazuje da ovde neke stvari uvek prolaze.  Svaki dan pored nas prolaze ljudi koji nas varaju praznim kolicima i mi to ne primećujemo. Ima ih na desetine, na stotine i nisu to devojčice sa početka teksta nego mnogo ozbiljniji igrači.

Oni nisu na gradskim trgovima, oni se uvek mogu videti na televiziji, u udarnim terminima. Lepo su obučeni i po pravilu su na važnom državnom poslu. Različitih su obrazovanja, ima i neobrazovanih, različitih su godina, ima ih i jednog i drugog pola.

Tako nam je glavni među njima koji uporedo vozi više praznih kolica, kompoziciju takoreći, prošle nedelje obećao povećanje plate za 65 evra u proseku. Reče premijer Srbije na zasedanju Vlade u Nišu da će već do marta 2017. prosečna plata biti 430 evra.

Svaki računovođa, svaki ekonomski novinar, pa i priličan broj građana  zna da je prosek plate u Srbiji malo iznad 365 evra. I da je najmanji u poređenju sa svim bivšim jugoslovenskim republikama (BiH 422 evra, Crna Gora 482) . I da je za to zaslužna i ova vlast. I da od tolikog povećanja  koje bi u procentima iznosilo oko 18 odsto – nema ništa. Jednostavno nemoguće.

Za povišicu plata treba obezbediti realna sredstva, nikako iz kredita ili štampanjem novca. Ta realna sredstva određuju privredni rast, finansijska disciplina i uštede u budžetu. Stručnjaci kažu da će privredni rast u 2016.  biti između 2,5 i tri odsto. I laiku je jasno da se povećanje mora kretati u tim okvirima, može, eventualno, procenat iznad.

Prema računicama iz 2015, a one su slične i za ovu godinu,  povećanje plata (i penzija koje su u istom paketu) za samo jedan odsto iziskuje dodatnih 70 miliona evra. Ako bi povišica bila tri odsto, na godišnjem nivo to je 210 miliona evra. Ima li Srbija taj novac, toliko možda i ima, ali govoriti o povišici od 18 odsto za koju bi trebalo obezbediti  nešto više od 1,26 milijardi evra, niti je realno, niti normalno, niti moralno.

A nije prvi put da slušamo nerealna obećanja, pre nepuna tri meseca „pouzdani izvor iz Vlade“ je najavljivao kroz provladine novine povišicu od 10 odsto već od oktobra. I šta je bilo? Prazna kolica.

U toj Vladi sedi ministar finansija i njemu su bolje nego ikome poznate ove brojke. On ćuti, neće da kaže to je nerealno, čak pristaje da ljulja prazna kolica. I drugi ministri znaju, ali oni drže bočicu sa mlekom i prave se nevešti. Ćute i ekonoimisti, i privrednici, svi!

I šta se događa? Dođe delegacija Međunarodnog monetarnog fonda kome mi dugujemo i kapom i šakom, čiji smo, pa finansijski robovi i kaže, „ljudi, pa vi možete da povećate plate za dva, tri odsto„. I gle sad je MMF kriv što „ne da više“, a eto premijer je hteo.

I tako je prevara sa praznim kolicima zaokružena, narod ne vidi da bebe nije ni bilo, trik je uspeo, MMF je krivac što ne da veće plate, a premijer heroj jer se bori za Srbiju. Inače, i tu očekivanu povišicu već je istopila inflacija koja će biti oko dva odsto.

Izvor: BIZLife